Da li znate ko je Tijana Maksimović? Mlada, talentovana i prelepa glumica koja tek treba da počne sa osvajanjem tv ekrana i bioskopskih platna. Tijana je diplomirala na Fakultetu dramskih i filmskih umjetnosti Univerziteta “Sinergija” iz Bijeljinje u klasi profesora Ivana Jevtovića. Sada je gledamo u poznatoj televizijskoj seriji “Igra sudbine” u kojoj tumači lik Žakline Tankosić, ćerke ministarke, Mileve Tankosić (Lidija Vukićević).

– Da li ste oduvek želeli da se bavite glumom?

Oduvek sam želela, i praktično oduvek se i bavim. Već u vrtiću sam bila na “daskama koje život znače”, u Kraljevačkom pozorištu, gde sam se i rodila. U osnovnu sam krenula u Beogradu, pa nedugo potom u školu glume Nenada Nenadovića, gde sam ostala sve do fakulteta, te onda i diplomirala glumu u klasi prof. Ivana Jevtovića.

– Šta Žaklina pokušava sa Aleksom?Hoće li napraviti problem u vezi Mile i Alekse?

Žaklini se Aleksa za sad jako dopada… I to je sve što bih smela da vam kazem, a problema ce biti, raznih.

– Sa kim se iz glumačke ekipe „Igra sudbine“ najbolje slažete?

Stvarno ne znam koga bih izdvojila. Slušala sam o njima kao o složnoj ekipi, što je za set i takvu vrstu rada jako bitno i u isto sam se i uverila kada sam im se pridružila. Tako da, rekla bih da se sa svima jako lepo slažem i da sam vrlo srećna što su me tako lepo prihvatili, kao već uigrana ekipa.

– Kakva je Lidija Vukićević kao koleginica, a kakva kao majka?

Lidija se od prvog dana, već u vožnji ka studiju, prema meni postavila brizno i zaštitnički kao prava majka. To mi je ulilo samopouzdanje i ublažilo tremu prvog snimajuceg dana. Ona je jedan divan čovek, kolega i žena sa takvom energijom da ozari prostoriju čim u nju uđe.

– Kakav ste to „haos“ napravili u Banji Koviljači Stevan Piale, Luka Raco, Ammar Mešić i Vi?

Haha.. pa recimo da je došlo četvorostruko više dece na organizovano slikanje sa glumcima iz serije, te da su,usled toliko neočekivane “navale”, stvari malo izmakle kontroli, pa je morala policija da pripomogne sa organizacijom.

– Igrali ste i u Vojnoj akademiji i u Državnom službeniku. Koje su Vam uloge koje ste do sad igrali najdraže?

Izdvojila bih, zbog sentimenta, svoju prvu profesionalnu ulogu u pozoristu Boško Buha, u predstavi “Pazi vamo”, režija Bojane Lazic. Imala sam 16 godina kada sam je dobila, a zajedno sa mnom su igrale i Jovana Stojiljković, Isidora Simijonović i mnogi drugi “deca glumci” koji su sada- glumci.

– Gde Vas ljudi mogu gledati još? Nastupate li u pozorištu? (kad nije korona)

Trenutno sam član dečje pozorišne trupe Teatar Dodir, a spremam večernju predstavu u pozorištu Krsmanac. Što se televizije tiče, snimila sam nekoliko epizodnih uloga u poslednjih godinu dana od kako sam izašla sa akademije. Osim ovoga sto ste već spomenuli, tu je i Urgentni centar, Neki bolji ljudi, Kamiondzije..

– Ko Vam je od kolega najveći uzor?

Nebojša Glogovac

– Planirate li da učestvujete u nekom novom projektu?

Planiram, naravno, čim za to budem imala vremena, što sumnjam da će biti pre završetka snimanja Igre sudbine. Za sada jedino što mogu da kažem sa sigurnošću i za šta uspevam da izdvojim vreme jeste ta večernja predstava- “Ovo je naša mladost”, u kojoj igram sa mojim klasićima Nikolom Štrbac I Aleksandrom Baošićem.

Tijani želimo što više posla i prilike da se pokaže u punom sjaju.

Intervju: Sanela Dimitrijević

Fotografije: Veljko Vukojičić i Matija Krstić

Spread the love