U NOVINARSTVU JE SVAKI DAN IZAZOVAN

Novinarku Jovanu Zbiljić, gledamo na RTS-u, ali i kao influenserku koja ima veliki broj pratilaca. Oblasti na koje je fokusirana su  moda, kozmetika, šminka, zdrava ishrana i putovanja. Po njenom širokom I prijatnm osmehu, po kome je prepoznatljiva, (izgleda da joj je to i životna deviza “vedrim, a ne oblačim”) lepo ju je videti, kako   na malom ekranu, tako I  na društvenim mrežama.  Sve o njenom radu, saznaćemo iz prve ruke –  Jovana Zbiljić je danas gost Najmagazina.

Nekako se još od osnovne škole počeli da koračate putem onoga čime se bavite danas. Kakav je bio Vaš put?

Bila sam veoma stidljivo dete i nisam želela da se eksponiram na bilo koji način. Niko, pa ni ja sama nisam mogla ni da sanjam da će me zanimati bilo kakva vrsta javnih nastupa, pred publikom. Međutim, na časovima engleskog jezika u osnovnoj školi imali smo zadatak da pred odeljenjem odglumimo ,,Crvenkapu“. Ja sam se prijavila za projekat jer sam oduvek volela engleski jezik. Dobila sam glavnu ulogu Crvenkape. Kasnije smo igrali tu predstavicu pred celom školom. Nisam imala nikakvu tremu dok sam govorila pred većim brojem ljudi koje poznajem, uživala sam na sceni, zaboravila na stidljivost. To je momenat kada je otpočela moja ljubav, najpre prema pozorištu i sceni, ali kasnije je to preraslo u ljubav prema živim nastupima, pred publikom, kao i energiji koju oni sa sobom nose.

Poznajemo Vas kao glumicu, tv lice, novinarku I influenserku.  Koju magiju za Vas ima kamera, publika, i sve  ono što nosi javni poziv?

Osećam ogromnu zahvalnost zbog toga što radim ono što najviše volim. Ima dana kada je zaista naporno uskladiti sve poslovne obaveze, ali onda se podsetim kakva osećanja ti poslovi u meni bude. Verujem da je svaki posao naporan i stresan, posebno ukoliko ti je odgovornost jedna od važnih vrednosti. Da bi bilo lakše izdržati stres kog je poslovni život pun, zaista mislim da je važno da se posao voli, da ga biramo samo u skladu sa svojim ličnim željama. Magija o kojoj pričate me ispunjava, diplomirani novinar sam po profesiji i drago mi je što, uprkos svim teškim okolnostima (posebno u domaćim medijima), uspevam da odolim i nastavljam da se bavim javnim poslovima. To je definitivno moj poziv, odavno sam to osvestila.

Doći do uspeha je veliki rad I trud. Koga Vi pamtite kao najveću podršku uz porodicu?

Slažem se sa Vama, uvek se u pozadini ili u osnovi krije veliki rad i izuzetno mnogo odricanja. Još uvek nisam ostvarila sve svoje ambicije, te se trudim da svakodnevno preduzimam korake u tom pravcu, na putu ka uspehu. Osećam sreću kada se osvrnem unazad i sagledam koje sam snove do sada ostvarila. Ali, nepopravljivi sam sanjar i dalje. Zbog toga često ispašta moj socijalni život, ali okružena sam divnim ljudima, jer je to moj izbor. Porodica je najveća podrška, bez premca. Na prvom mestu, to su moji roditelji, koji su mi najbolji prijatelji i kako sam starija, to su sve veća podrška u svemu. Tu su i moj brat, suprug i nekoliko najbližih rođaka, kao i nekoliko voljenih prijateljica. To je veoma mali krug ljudi sa kojima mogu oko svega da se posavetujem, kojima mogu i da se izjadam kad treba i od kojih dobijam i podršku i kritiku, jer je jedino tako prirodno.

Sa glumom ste počeli još u osnovnoj školi. A sa ostalim aktivnostima? Koji su bili Vaši prvi nastupi I kada ste se našli pod lupom javnosti? Da I ih se sećate?

Taj period svog života nikada neću zaboraviti, jer je bio jedan od najlepših. Još od 4. razreda osnovne škole dobijala sam sitne uloge. Prva veća uloga dogodila se u 7. razredu osnovne škole, 2009. godine, i to je bila uloga Vasilija u Sterijinom komadu ,,Pokondirena tikva“, u izvedbi pozorišne trupe Kulturnog centra u Brusu. Nije bilo ženskih uloga na raspolaganju, a ja sam toliko želela da glumim u toj predstavi, da sam molila reditelja da mi da ulogu Vase. Na pitanje kako da to izvedemo, odgovorila sam mu da znam da nacrtam brkove olovkom za oči i tako se transformišem u muškarca. Na kraju je pristao jer nisam želela da odustanem, pretpostavljam da sam bila toliko uporna da nije mogao da me se otarasi. Za tu ulogu sam dobila specijalnu nagradu za scenski šarm na jednom festivalu amaterskog dramskog stvaralaštva. I dan danas sam ponosna na to, jer me je iskustvo sa ulogom Vasilija naučilo da kada nešto želim, apsolutno nikada ne treba da odustanem, čak i kad su sve okolnosti protiv mene.

Da li ste tada imali tremu ili ste bili  odlučni da stignete do svog cilja?

U mom slučaju je neverovatno da, kada stanem na scenu pred publiku, ili ispred kamere, nastupi adrenalin i trema nestane. Uživam u tim trenucima, lepo mi je i to nadvlada svaku tremu i moju, malopre spomenutu, urođenu stidljivost. I moja mama često ima običaj da kaže da, da nije bilo glume i tih mojih uloga u osnovnoj školi, kasnije i u srednjoj, teško bih se oslobodila i za običan  razgovor sa ljudima, jer bi ta sramežljivost nadvaldala. Neobično, priznajem. Tu mislim na tremu koja može da parališe. Onu pozitivnu tremu doživljavam poput leptirića u stomaku, jer ona je tu zbog odgovornosti i uzbuđenja pred nastup. Nekada imam veću tremu u običnim, svakodnevnim stvarima, nego kada snimam ili nastupam.

Influenserka ste I često na društvnim mrežama prikazujete svoja radna jutra. Deluje vrlo turbulentno, to gledaoci ne zamišljaju  da je baš tako…

Volela bih da naglasim da se kreiranjem sadržaja za mreže bavim još od 2018. godine, od fakultetksih dana. Moje objave na mrežama izražavaju moju veliku strast i ljubav prema modi, kozmetici i šminkanju. Prošle godine sam poželela i da ljudima koji me prate i koje doživiljavam kao svoje bliske poznanike, pokažem i kako izgledaju moji radni dani, ili njihovi delovi, u vidu popularnog video formmata – vloga. Želim, koliko je moguće da to stane u 3 minuta, pokažem kako i moj posao nije glamurozan, jer se tako najčešće doživljava. Zanimljivo je jako, ali je istovremeno i turbulentno, napeto i uvek u cajtontu. Drago mi je da ljudi vole da gledaju te moje vlogove, skoro svakodnevno se desi da mi i na ulici priđu kako bi mi to rekli. Puno mi je srce tada.

Koliko ste naučili o vremenu I njegovim ćudima, radeći vremensku prognozu?

Konstantno se trudim da učim o svemu što radim, a tako i o vrememu, mada, koliko god da mislimo da vreme i oblake poznajemo, oni umeju da nas iznenade. Na kraju dana, veličanstvena moć prirode i ne treba da bude potpuno predvidiva. Svakako, interesantno mi je što uvek imam informacije o vremenskoj prognozi, pa me neretko i poznati i nepoznati ljudi kontaktiraju da me pitaju kakvo će vreme biti onih dana kada oni imaju nešto planirano.

Novinarstvo je proces stalnog učenja iako tako ne izgleda. Kako Vi radite na sebi, svom znanju i kako se usavršavate?

Da bi novinar bio dobar i da bi njegov rad bio kvalitetan, u skladu sa pravilima struke, mora konstantno da se usavršava. Trenutno, svoje znanje o novinarstvu širim i na master studijama novinarstva, jer sam u fazi izrade svog master rada. Osim toga, konstantno se informišem o aktuelnim zbivanjima, mnogo čitam štampane i online medije, gledam televiziju, slušam radio. Radim i na sebi i svojoj dikciji, vežbam te vrste veština i trudim se da ih unapredim.

Ko su Vam bili uzori na početku karijere? Od koga ste “krali zanat”, i na čiju karijeru želite da liči Vaša?

Na Fakultetu političkih nauka analizirali smo novinarski rad mnogih vrsnih novinara. To mi je dalo i novi uvid u njihove radove. Već tada mi je postalo jasno da su mi uzori oni koji i danas ispunjavaju osnovne postulate novinarstva, a to su pravovremeno, nezavisno i objektivno izveštavanje. Želim da moja karijera bude takva i da razvijem prepoznatljiv stil izveštavanja. Nisam želela da radim u informativnim medijima, oduvek mi je bliži beletristički stil novinarskog izražavanja. Samim tim, volim da pročitam ili pogledam interesantnu reportažu, ali obožavam i dobre intervjue. U našoj zemlji ima sjajnih novinara koji su se opredelili za to da intervju bude žanr u kome plivaju, a kako verujem da intervju prožima sve pore novinarstva, rado čitam svaki koji mi padne pod ruku. Divim se mnogim mojim kolegama novinarima, teško mi je da izdvojim  nekog određenog, jer bih onda izostavila mnogo njih koji to ne zaslužuju.

Sa poslom završite sa završetkom Jutarnjeg progama. A kako izgleda ostatak radnog dana?

Tako je kada radim jutarnju smenu, međutim, angažovana sam i u drugim smenama, poput dnevne i večernje. Kada radim Jutarnji program, obično mi ostane najviše vremena da se bavim drugim aktivnostima. Tada se posvetim kreiranju sadržaja za mreže, a to podrazumeva  mnogo stvari. Počinje sa biranjem onoga što ću snimati tog dana, zatim sledi ponovno šminkanje, biranje odevnih kombinacija za nekoliko video snimaka i na kraju snimanja. Nekada, ako ostane vremena, neki od tih videa i izmontiram ili obradim fotografije, međutim, to najčešće ostavim za drugi dan. Društvene mreže su mesto na kome treba biti konzistentan i prisutan zaista u svakom trenutku, ako si ih razvio do te mere da ti postanu i posao. Radno vreme ne postoji, radi se konstantno, pa tako nekada uhvatim sebe kako u ponoć pripremam, recimo, neki šoping izveštaj za story. Međutim, ovakve obaveze oko kreiranja sadržaja su mi zadovoljstvo, sama ih sebi određujem i uživam u njima. Pored svega toga, u moj dan  nekako mora da stane druženje i provođenje vremena sa suprugom, duge šetnje, trening nekoliko puta nedeljno i susret sa dragim ljudima. Dan mi zato obično traje predugo, nekada sam budna i više od 20 sati, a san trpi.

Šta Vam je najveći izazov u poslu. Rad u studiju, istraživanje, rad na terenu…

Interesantno je to što je u novinarstvu svaki dan izazovan i ova profesija nije za one koji vole rutine u poslu. Sve se odvija jako brzo i zahteva veliku koncentraciju. Jedan od najvećih izazova, kada govorim iz ličnog ugla, jeste buđenje pre zore, u 4 sata posle ponoći, onda kada radim vremensku prognozu za jutarnji program. Biti potpuno fokusiran u živom programu u 6 ujutru i ostati prisutan, svež i energičan u svakom živom uključenju ili u celoj živoj emisiji – to zahteva mnogo truda i snage i predstavlja svojevrstan izazov, kao što rekoh.

Na društvenim mrežama Vas prati veliki broj ljudi. Šta za Vas znači biti influenserka? To ima obe strane medalje. Lepe su…a loše su…

Ponosna sam na zajednicu ljudi koju imam na mrežama. Koliko mogu da zaključim iz dopisivanja sa ljudima koji me prate, to su obično osobe sa kojima delim slične vrednosti i poglede na svet, kao i životne stavove. Ono što nas okuplja na mom profilu, rekla bih, jesu najviše ljubav prema modi, kozmetici, šminkanju, zdravoj ishrani, putovanjima, a to su oblasti na koje sam fokusirana, koje me u životu inspirišu i koje zaista najviše volim. Srećna sam kada vidim da me prate divni ljudi i da međusobno doživljavamo jedni druge kao bliske poznanike i prijatelje, a to je sve što  želim na svojim društvenim mrežama. Naravno, u svemu pozitivnom ima i malo negativnog, dešavaju se ponekad i negativni komentari, zlonamerne kritike, prozivke, ali čini mi se da je to sastavni deo javnog života i da   je neophodno ne pridavati im mnogo značaja, već se fokusirati samo na pozitivno.

Biti javna ličnost je ponekad teret. Šta Vam najteže pada, a da je vezano za posao…Rano ustajanje ili…

Ustajanje u sred noći nije problem, kada treba da se odradi jedna smena, ali kada treba tako ustati 3 ili 4 dana uzastopno, onda se javi nesvakidašnji umor. Bude mi zaista teško da funkcionišem u toku dana, kada se vratim sa posla, da jasno razmišljam, da se družim. Trenutno mi to najteže pada – žrtvovanje socijalnog života i sna zarad posla. Trudim se da nađem balans. Sve ostalo u poslu kompenzuje ljubav prema njemu, jer ja izuzetno volim svoju profesiju i srećna sam što sam se školovala u oblasti novinarstva.

Ispred kamera se sve vidi. Ali šta se dešava iza? Da li bi ste izdvojili neku situaciju koju ćete pamtiti?

Iza kamera se često šalimo sve do samih uključenja, jutarnja ekipa je gotovo uvek lepo raspoložena i jedni druge motivišemo tako rano ujutru. Anegdota je mnogo. Nikada neću zaboraviti jednu situaciju sa terena, dok sam radila u naučnoj redakciji. Došli smo na lokaciju, čekali sagovornika da izađe sa svog fakulteta, a u međuvremenu nam je prišla jedna osoba i rekla da je naš sagovornik, da nju čekamo. U brzini se nismo jedan drugom predstavili, odmah smo počeli da snimamo i na moje prvo pitanje (iz oblasti biologije, čini mi se), čovek je zastao, zamislio se, pokrio mikrofon rukom i rekao da on treba da priča o potpuno drugoj temi. Video je TV ekipu i prišao nam, misleći da je to ta televizija sa kojom on tog dana treba da razgovara o književnosti. Svi smo sve pomešali. Na kraju nam je prišao čovek koji je sve vreme bio tu kraj nas, da nam kaže da je on naš sagovornik i tek tad je došlo do predstavljanja imenom i prezimenom, pa smo saznali ko je ko.  Sreća pa program nije išao uživo.

Od Vas, Vaš posao zahteva da ste stalno sveži. Imate li neki trik za lepotu i svežinu koju biste podelili sa našim čitaocima?

Dovljno sna je nezamenljivo i vidi se na licu, koža je lepša kada dovoljno spavamo i sija posebnim sjajem. Osim toga, zdrava, uravnotežena ishrana, redovni treninzi i život bez alkohola i cigareta je i u ovom slučaju, dobitna kombinacija za energiju i svežinu. Veliki sam zagovornik i te vrste nege i brige o sebi i svom zdravlju, što nas čini sposobnim za sve životne izazove, pa čak i za ekstremne situacije, poput buđenja u 4 ujutru. Instant rešenje bio bi dobar korektor – da pokrije tragove umora i podočnjake sa lica, kao i dobar puder u prahu ili kamenu, koji fino zagladi lice, pa delujemo i svežije i mlađe.

 Šminkanje je proces koji ste morali da učite…Koliko vremena provodite u štiklama i koliko pratite modna i ostala javna dešavanja…

Šminkanje i moda su mi dve velike životne ljubavi, dve velike strasti, bez njih ne mogu zamisliti dan, a ni život. Samim tim, ispunjava me znanje o modi i šminkanju, pa pratim sve informacije iz zemlje i iz sveta. Trenutno uživam u izveštajima sa nedelja mode u Njujorku, Londonu, Milanu i mom omiljenom Parizu. A kada je reč o štiklama, preferiram ravnu obuću i udobnost, ali zaljubim se u dobar par visokih potpetica. Televizija zahteva štikle, provodim sate u njima, noge se lako umore ukoliko su cipele neudobne, pa me onda najviše raduje dobar par baletanki, mokasina, čizama…

Radite, ali kako “punite baterije”  za nove radne izazove?

Putovanjima, najviše. Smatram ih neprocenjivim. Život bez novih iskustava za mene bi bio fatalno loš. Obilazak novih destinacija i  upoznavanje sa novim kulturama ispunjava me radošću, posebnom vrstom energije i lepote življenja. U tim trenucima postajemo svesni koliko toga svet može da nam ponudi i kako su mogućnosti velike. Na svakodnevnom nivou, baterije punim razgovorima sa omiljenim ljudima, dobrim treningom, dugim šetnjama na otvorenom, ali i obilaskom radnji u potrazi za novim krpicama.

Kako vidite sebe u budućnosti na  primer za deset godina?

Ovaj sadašnji momenat i dan koji imamo pred sobom je neprocenjiv, treba uživati u svemu sada, danas i pronalaziti u tome mir. Ne razmišljam preterano o budućnosti, toliko neizvesnosti mi uliva anksioznost. Ne znam kako ćemo izgledati moj život i ja za 10 godina, samo se nadam da ću biti spokojnija i da će mi tempo života biti malo sporiji.

Olivera Marinkovi