Neko sam ko veruje da svako od nas ima sve u sebi

 Rade Maričić je mladi glumac, koji poštuje dogovore, što mnogo govori o njemu i kao čoveku i kao glumcu.  Za glumu je počeo da se interesuje u tinejdžerskim danima. Bio je uveren da će svoj put pronaći rano i tako se  i dogodilo! Za njega je gluma kombinacija onog što čovek nosi u sebi, i zbog čega je poseban, i tehnike kojom će to prezentovati drugima.  Šta je još rekao za Naj magazin, pročitajte u redovima koji slede:

Od malena ste imali interesovanja za glumu. Osetili u sebi taj poriv, ili Vas je nešto potaklo?

Zapravo nisam od malena imao interesovanja za glumu. Uvek sam zamišljao sebe kao nekog ko će svoj put pronaći rano, jer sam imao puno interesovanja. Međutim, gluma je ušla u priču tek u drugom srednje. Ne mogu da se setim, deluje mi kao da je bilo spontano ali verovatno me je nešto povuklo, pretpostavljam da tako obično i bude.

U glumi je bitno biti autentičan ali i ubediti druge da je sve stvarno. Kako uspevate-zanatskim delom ili umetničkim? Ili kombinacijom?

Slažem se da je bitno biti autentičan, i bitno je to govoriti na ljudskom nivou pre svega, jer mi deluje da svet tone u jednoličnost. Što se tiče glume, to je uvek kombinacija onog što čovek nosi u sebi, i zbog čega je poseban, i zanata, odnosno tehnike. Ne ide jedno bez drugog.

 Koliko Vam je bitan kontinuitet u poslu, i to što se uloge nižu jedna za drugom?

Pa recimo da je ova godina prva koja je drugačija u mojoj dosadašnjoj karijeri jer su se zaista zaređale uloge. Neke su nove, neke sam morao da vraćam u život, ali svakako je postojao određen kontinuitet i to je iskreno nešto što je najdragocenije u karijeri glumca, jer se najlakše ostaje u kontaktu sa sobom kroz posao.

 Zašto volite pozorište, a zašto TV serije?

Pozorište je život, i zbog toga je meni kao nekome ko uživa u stvaranju pozorište uvek privlačnije. Serije i filmovi su prvenstveno sjajni za objektivno posmatranje sebe i svog rada. Mada i jedno i drugo imaju još mnogo lepih strana.

Idete iz uloge u ulogu, sve ste sigurniji, kompletniji. Šta bi ste voleli da bude upisano u Vašu glumačku biografiju?

 Pa nisam siguran da ima nešto konkretno što bih voleo da piše. Voleo bih da moja karijera bude ispunjena i filmovima i serijama i predstavama, ne pravim razliku. Svi ovi načini stvaranja su stvari u kojima sam se pronašao podjednako, dok god su u mom životu, super je.

 Svi glumci još od studija, maštaju o jednom klasiku, ulozi gde bi kompletno iskazali svoje znanje i umeće. Šta bi bio Vaš izbor?

Uf, ima ih mnogo. Ako bih baš morao da biram to bi bio Hamlet, moj prvi proces na Akademiji, pričanje priče o liku. Imao sam prilike da ga zaigram par puta tokom te priče ali ne na sceni nekog pozorišta, za sad. Taj proces je nešto čemu ću se uvek vraćati.

Pozorište kao živi organizam, traži i psihički i fizički spremnu osobu. Kako se Vi spremate?

 Uglavnom trudim se da vodim zdrav život, koliko je to moguće. Kroz trening volim da se očistim od negativne energije, tako da mi je to ujedno i fizičko i psihičko spremanje.

Televizija, za razliku od pozorišta donosi najveću prepoznatljivost. Prija Vam to?

Da, prija naravno. Iako nisam neko kome je slava preterano bitna strana ovog posla, niti mislim da je bitna generalno, ali svakako da prija kada ljudi prepoznaju vaš rad i trud.

 Gledamo Vas trenutno u dve popularne serije. Dva različita lika, dva različita karaktera. Koliko Vam prija ta raznolikost u glumi…to što ste uvek neko drugi?

Mislim da je to svakako jedan od razloga zašto ljudi postaju glumci. Lepo je izađi iz svojih cipela i proživeti tuđe brige i tuđe radosti. Verujem da tako generalno rastemo u životu, i zato je bavljenje ovim poslom nešto najlepše što može čoveku da se dogodi.

Snimanje serija je dugotrajan, ali proces koji dozvoljava ponavljanje scena i popravke onoga što nije dobro, ali i čekanja na kadar…šta Vam je najteže u takvoj vrsti rada?

Definitivno čekanje. Ljuba Tadić je rekao „Ja čekanje naplaćujem, gluma je gratis.“ Potreban je ogroman napor zadržati koncentraciju i lakoću u igri nakon recimo prve scene koju imaš u 8 ujutru a sledeća ti je u 2 posle podne. Koliko god bio prelep, glumački posao ima svoju cenu.

Energija u radu, se kasnije prenosi i na publiku. Koliko Vam je bitna atmosfera na snimanju, probi….

Bez dobre komunikacije i energije ne možete ništa, vezane su vam ruke šta god da pokušate. Na setu serije „Od jutra do sutra“ je prelepa atmosfera već prethodnih 10 meseci i deluje mi da već sada, na početku emitovanja, publika oseća upravo to kroz ovu seriju.

Proces zamišljanja i budjenja mašte, počinje uz scenario kako ćete graditi lik. Gluma je igra…koliko uživate u toj igri, kreaciji?

To su divni trenuci kada se osećate slobodno da uradite šta god želite, tako bih opisao svoje uživanje na sceni ili ispred kamere.

 Koliko upoznajete sebe glumecći druge?

Neko sam ko veruje da svako od nas ima sve u sebi, zbog toga gluma i postoji, jer svako osećanje možemo u sebi da probudimo, nebitno da li smo ga doživeli ili ne. Tako da verujem da sve što stvaram sam nekada bio ja, ili sam trenutno ja ili ću nekada biti ja, samo sve to oblikujem van svog života tako da kroz likove koje igram upoznajem samog sebe u različitim stanjima i trenucima, jer je sve to oduvek u meni.

Olicwe Marinković