PRIČA O COCA-COLI

Nove godine, Božić,  zimske čarolije, vrućine  a nekima i svaki dan uopšte je teško  zamisliv  bez polarnih medvedića ili Deda Mraza (ili nekih drugih fantastičnih reklama)  koji sa Coca-Colom u ruci potvrđuju njihov smisao. Coca-Cole je bez svake sumnje najpopularnije bezalkoholno piće  na svetu. Osim ovog privilegovanog statusa, Coca-Cola je postala simbol savremenog kapitalističkog i konzumerističkog društva od Drugog setskog rata naovamo. +

Coca-Colu je razvio, kao farmaceutski proizvod, John Pemberton, i kada se pojavila, na njen uspeh računalo se zbog verovanja da su gazirana pića dobra za zdravlje – glavobolju, impotenciju, zavisnost o morfijumu i slično. Zavisnost od morfijuma je možda najzanimljvije od svega, jer je upravo ona dovela farmaceuta Pembertona do izuma Coca-Cole. Kao ratni veteran, Pemberton je bio teško ranjen, pa je nužna posledica njegovog ranjavanja i lečenja bila tad učestala zavisnost od morfijuma. Kao farmaceut je dugo tragao za sastojcima koji bi mogli ublažiti ovu zavisnost, pa je počeo eksperimentisati sa lišćem koke, što ga je naposletku dovelo do izuma alkoholnog pića pod nazivom French Wine Coca. Piće je bilo uspešno prodavano kao antidepresiv ili sredstvo protiv glavobolje, ali nakon takozvanog „trezvenjačkog pokreta“ zabrane proizvodnje alkoholnih pića, Pemperton je bio prisiljen napraviti novu bezalkoholnu formulu.

Nakon još jedne verbalne reklame, Coca-Cola otkriva moć slike. Kako drugačije pridobiti privrženost ženske populacije, nego povezivanjem ovog pića sa slikom elegancije, modernosti i raskoši.  Prve Coca-Coline reklame sa slikama zato koriste tipične slike dama s kraja veka , čiju eleganciju upotpunjuje čašica Coca-Cole u ruci, koja je koštala, zamislite – samo pet centi.

Od perioda između dva svetska rata, u Coca-Colinim reklama se pojavljuje dosad već kultna slika bucmastog Deda Mraza okruženog brojnim igračkama. Marketinški govoreći, Coca-Cola širi svoju ciljnu grupu, „uvlači“ se u domove svojih kupaca slikama topline, bliskosti i intimnosti koju evocira.

Nakon Drugog svetskog rata, svet podeljen gvoznom zavesom na dva dela nije ostao ni simbolički neispisan. Nasuprot srpu i čekiću Istoka, simbolički repositorij Zapada je nezamisliv bez pin-up diva, ali i Coca-Cole, a simboli Zapada se neizbežno ogledaju i u reklamama. Uz ikoničku figuru Marilyn Monroe je nemoguće pobeći dvosmislenosti i latentnoj erotičnosti, pa nam tako jedna reklama s ovom divom poručuje: „Neki to vole vruće!“.

Osamdesete su obeležene pojavom Coca-Cole light, što se neizbežno povezuje sa slikom aktivnog sportskog života. Kompanija pogađa ovu ciljnu grupu – uporne brojače kalorija i nezaustavljive zavisnike o andrenalinu.

Devedesetih godina pojavljuje se Always Coca-Cola, obeležena slikom polarnih medvedića. Kaže se: da bi priča običnih ljudi bila neverovatna, potrebno je da se obični akteri nađu u što neverovatnijem sižeu, a da bi priča vanzemaljaca, životinja ili bilo kojih drugih bića bila uverljiva, potrebno je da se neobični akteri nađu u što verovatnijem sižeu, što je moguće postići svakodnevnim događajima. Razmenom Coca-Cole se simbolički razmenjuju pažnja, ljubav i toplina, čime se Coca-Cola uz naš radostan pristanak još dublje uvlači u naš dom.

Od početnih verbalnh reklama, figura ikoničkih pin-up devojaka, medvedića 90ih, medvedića do danas, ova kompanija je uvek znala kako osigurati maksimum vizualne upadljivosti. Čini se da je na svetskom tržištu upravo ova kompanija otkrila najprivlačniju kombinaciju boja. Sa kontrastom bele i crvene, Coca-Cola je obezbedila maksimalnu uočljivost. Psihološki trik u kojem su bela slova na crvenoj podlozi najuočljivija i privlače najviše pažnje, poslužio je Coca-Coli, kao i mnogim drugim, čak i u predizbornim kampanjama.

U poznatoj seriji dokumentarnih filmova pod nazivom „Arrivals“, koji pretenduju na razobličavanje svetske zavere, upravo se Coca-Cola pojavljuje kao fenomen koji skriva brojne tajne simbole. Jedan od najpoznatijih primera je obrnuta slika loga Coca-Cole. Po ovom tumačenju, obrnuti logo čini vidljivim arapska slova kojim je ispisana rečenica: „Ne Muhamed, ne Meka.“ Podseća li obrnuti Coca-Colin logo na ovu rečenicu, može se videti na fotografiji uz tekst. Oni koji su bavili skrivenim značenjima su navodno pronašli mnogo simbola skrivenih iza vizualnog ludila Coca-Colinih slika. Nekoliko igara i rotacija loga ili slikama koji se pojavljuju prikazalo je neke od simbole upornim tragačima. Tako video koji smo pronašli pokazuje da dva puta ukršten logo prikazuje đavolje rogove, a „odmotan“ simbol Coca-Cole „Zero“ otkriva sotonski broj 666.

Iako je isprva ovo piće patentirano kao farmaceutski proizvod, uz Coca-Colino ime se danas redovno spajaju atributi štetnosti po zdravlje. Po nedavno pročitanoj vesti u Dnevnom avazu, jedna žena je navodno preminula od preteranog konzumiranja Coca-Cole na dnevnoj bazi. Mnogo puta smo čuli kako je Coca-Cola štetna za bubrege i jetru. Istina, ne radi se samo o fenomenu ovog pića, već o navodnoj štetnosti svih gaziranih napitaka. Međutim, zabrinjava činjenica da se mnogi žale na to da su zbog učestalog konzumiranja postali zavisni o Coca-Coli.

Da li ste i vi, koliko često je pijete, i da  li i vama njihove reklame izazivaju osmeh na lice?