SREĆA PRATI HRABRE

Influenserka Aleksandra Plemić, poznatija  na društvenim mrežama kao Plemićka je neko koga ne možete da ne primetite. “Svoja”, drugačija, energična i  harizmatična dama, širokog osmeha, rešena da u svakoj situaciji provocira,  nađe rešenje za ži votne situacije i da da toplu preporuku iz ličnog iskustva.  Možda bi mogli da usvojimo jednu od njenih  navika a to je da se  svaki dan i svako veče prisetimo da zahvalnost čini čuda. A, uvek imamo i na čemu: porodicu, zdravlje, mogućnostima, izborima, odlukama, snovima i ciljevima…  Deo njenih razmišljanja, ali  i način da je bolje i bliže upoznamo ide u redovima koji slede.

Za sve one koji Vas ne prate i ne poznaju, predstavite nam se…

Uh…Na mrežama Plemićka, a van mreža majka predivnog sina jedinca, osnivač i predsednik upravnog odbora udruženja „Primer“ iz Bečeja, iskreni lokal-patriota i još uvek neafirmisani pisac 🙂

Osoba ste koja je  svojim širokim osmehom i pozitivnim stavom privukla  veliki broj pratilaca. Da li bi ste izdvojili još neku  stvar zbog koje mislite da ste interesantni drugima?

Mislim da je u pitanju energija i harizma. Sa tim se rodiš, to ne možeš da odglumiš, ni da naučiš, ali ne možeš ni da isključiš. Istovremeno, imam dar koji sam već pominjala, a koji negujem i konstantno koristim i crpim, a to je sposobnost da provociram. Što pojavom, što izjavama, što ponašanjem. Mnogo je ljudi koji se stalno smeju, ali ne privlače pažnju. ili je privuku, ali je ne zadržavaju. Mislim da je ključna stvar to što se ja jako udobno osećam u centru pažnje i verovatno ljudi osete da je to moje „prirodno stanište“. Pored toga, mnogi  kažu da su moja energija i pozitivnost „zarazni“, da kada su u mojoj blizini, automatski počinju da se osmehuju i da se bolje osećaju.

Sa svojim pratiocima razgovarate na sve životne teme. Koje su Vam ipak, najomiljenije?

Najomiljenije teme su mi lični rast i razvoj, volim da govorim o tome i da motivišem ljude da krenu na taj put, ako već nisu, a ako jesu da uporedjujem spozaje i učim od onih koji su dalje odmakli na tom putu od mene. Istovremeno, smatram da je jako važno govoriti o obrascima, uverenjima, stereotipima… Generalno, osvešćivanju ljudi. Pored toga, volim da analiziram partnerske odnose, da ukazujem na važnost prepoznavanja ponašanja koje nije prihvatljivo i adekvatnu reakciju na isto, za koje smatram da je izuzetno važna ali i zapostavljena tema na našim prostorima. Veliki sam i iskreni borac protiv nasilja generalno, posebno protiv svih vrsta nasilja nad ženama, pa mi je i to jedna od čestih tema, kako na mrežama, tako i u životu.

Da li Vas ljudi prepoznaju i kakva je povratna reakcija?

Da. Meni to lično jako prija i baš volim. Pošto je Bečej u kom stanujem mali grad, ovde me nekako oduvek svi znaju, ali mi je jako drago da gde god mrdnem, u koji god drugi grad, pa moram priznati čak i u drugu zemlju :), ljudi me prepoznaju i ono što me posebno usrećuje je što su reakcije ljudi kada me prepoznaju, uvek osmeh i lepe reči. Prelep je osećaj kada vam prilaze ljudi i pohvale vas, ili požele da se fotografišu sa vama, ili vam se zahvaljuju jer ste im nesvesno nekom svojom objavom pomogli da se „pomere“. Za sada sam imala samo jedno negativno iskustvo, kada mi je jedan čovek na parkingu Lidla u mom gradu prišao i uvredjeno rekao da se eto izvinjava što ima stomak i što nije „moj tip“, isprovociran nekim mojim videom gde sam kritikovala mlade muškarce koji se fizički zapuste. Ali čak i to mi je bilo simpatično i njemu sam uzvratila osmehom i rekla da meni nema na čemu da se izvinjava :). Ja zaista iskreno uživam u pažnji.

Meni se čini, kao da ste rešili da živite život „punim plućima“. Svima onima koji tumaraju po svojoj duši i životu, savetovali biste da  je prvi korak…šta?

Prvi korak je uvek odluka da nešto promenite. Posle toga sve ide lagano, verujte mi. Onog momenta kad shvatite da ste na ovaj svet došli po iskustva i da je život osmišljen da bude lep, sami ćete pronalaziti načine i alate da živite punim plućima. To je individualan proces i svako od nas raste i razvija se na različite načine i različitim intenzitetom i pravcima, tako da ne postoji univerzalni recept. Ono što je jako važno je da čitate, putujete i volite, jer bez toga nema ni razvoja, ni novih vidika, ni duševne hrane. A ostale začine pronaći ćete sami…

Gde crpite svoju pozitivnu energiju? Šta je Vama, lično izvor sreće?

Mislim da svu svoju pozitivnu energiju crpim iz zahvalnosti. Onog momenta kad osvestite važnost i moć zahvalnosti, sve se menja. Ja imam sve i zahvalna sam na tome, iskreno i iz sveg srca. Dobro je podsetiti se toga s vremena na vreme, a ja se svakog jutra i večeri podsetim koliko sam blagoslovena. Svojom porodicom, svojim zdravljem, razumom, izgledom, mogućnostima, izborima, odlukama, snovima, ciljevima.. Kada to osvestite, ne preostaje vam ništa drugo nego da u svemu tome uživate i budete pozitini, nasmejani, srećni…

Kada sve sumirate, koliko se Vaš život promenio od kako ste odlučili da se pojavite na društvenim mrežama? Šta je bio okidač?

Moj život se značajno promenio na bolje od momenta kada sam odlučila da se eksponiram na mrežama, iako okidač za to nije bio baš sasvim pozitivan. Pojavila sam se na njima u dosta teškom trenutku u svom životu, kada sam se borila sa posledicama pretrpljenog nasilja i jako toksičnog odnosa, sa željom da pomognem drugima da na vreme prepoznaju znakove koji vode u taj ambis, kako bih bar nekoga spasila posledica, a istovremeno sam i sebi na taj način pomagala, jer smatram da je jako važno priznati sebi i drugima da ste žrtva nasilja, što nije ni malo lako, iz više razloga, ali je lekovito, jer za početak shvatite da niste sami i da postoji ogroman broj žena koje su prošle ili prolaze kroz isto i to vas ohrabri i motiviše.

A benefiti pojavljivanja na mrežama su nemerljivi. Prvenstveno sam upoznala ogroman broj divnih ljudi i to je ono što smatram najdragocenijim. Naravno, tu su i vidovi dodatne zarade, koje ne možemo zanemariti i najrazličitiji vidovi saradnji.

Mnogi mogu da nauče od Vas u Vašim videima životne lekcije. A koliko Vi učite od drugih?

Trudim se da svakodnevno učim od drugih, jer su mi stalno u glavi reči mog pokojnog oca – „Sandra, ne moraš uvek svojom glavom o zid…“ Pametan čovek uči iz tudjih grešaka, a ja nisam bila prepametna celog svog života, ali molim da mi se prizna trud :).  Šalu na stranu, svesna sam toga da je svaka osoba ušla u naš život da bi nas nečemu naučila, samo je pitanje da li ćemo to prepoznati i koliko ćemo naučiti. Isto tako smo i mi tudje lekcije. Čovek koji želi da uči, naučiće i od slučajnog prolaznika, a čovek koji ne želi, može provesti život medju učenjacima i ostati isti….Sve je individualno. Lično, najviše učim od svog sina. Smatram da su naša deca unapredjena verzija nas. Svakodnevno saznajem nove važne informacije od njega, ali i različite načine za sagledavanje situacija i pristupe izazovima. Sazrevam uz njega i velika mi je podrška.

Stalno spominjete važnost fizičke aktivnosti. Kako bi ste motivisali one „lenje bube“, koje uvek imaju izgovor?

Odlično ste primetili, sve su to samo izgovori. Ono što mene pokreće je osećaj posle treninga, iako svi misle da je fizički izgled najveća motivacija – nije. Izgled je samo jedna od pozitivnih posledica doslednosti i posvećenosti. Fizičku aktivnost smatram vrstom nege. Naše telo je mesto gde provedemo čitav svoj život, zar nije zaslužilo da ga sredimo najbolje što možemo i da mu pružimo ono što mu je potrebno da nas što duže dobro služi? A ne smemo zanemariti ni činjenicu da je fizička aktivnost odličan način da se rešimo svakodnevnog stresa i da je teretana mesto gde ćete upoznati ljude koji razmišljaju slično kao vi. Svaka osoba koja tvrdi da ne može za sebe da izdvoji sat vremena tri puta nedeljno, ili laže, ili je u ozbiljnom problemu, a da toga nije ni svesna. Savetujem pretresanje liste prioriteta i stavljanje sebe na mesto broj jedan i videćete kako se stvari menjaju.

Koji je to „specijalni način života“ koji vodite? Ishrana, vežbanje  i šta još?

Nikakav specijalan način života ne vodim.  Samo možda malo više volim :). Prvo sebe, a onda i neke druge…

Šta ste dobili, a šta izgubili aktivnostima na društvenim mrežama? Pretpostavljam prvo  privatnost…

Već sam naglasila šta sam sve dobila akrivnošću na društvenim mrežama, a zaista ne smatram da sam išta izgubila. Privatnost mi je strana reč iskreno. Ja sam neko ko oduvek živi transparentno i u tom smislu se zaista osećam slobodno i rasterećeno. Nemam šta da krijem, ni od koga. To sam što sam, tako je kako je :).  Onaj ko “tripuje” privatnost, nema šta da traži u ovom „poslu“. Često sam od strane prijatelja i ranije kritikovana da obeshrabrujem i dešavalo se da mi se obije o glavu, ali sam jednostavno prihvatila sebe kao otvorenu osobu i svaka druga opcija bi bila glumatanje i to prosto ne bih bila ja.

Inspiraciju za snimanje pronalazite svuda oko Vas. Čak i neke obične stvari pretvorite u neobične.  Koji je kriterijum šta će izaći kao priča, a šta ne?

Improvizujem stalno. Drugačije ne umem. Sve zavisi od trenutnog raspoloženja. Ne postoji neki kriterijum. Vidite i sami da je moj content vrlo „organski“, da tu nema ni edita, ni scenarija, ni reda, ni rasporeda :). Kako se osećam tog dana, tako i primećujem i snimam i objavljujem. Jedino što se stvarno trudim je da nikoga od svojih prijatelja i porodice, kolega, poznanika, ne objavljujem, niti imenujem, jer smatram da to nije u redu, inspirišu me naravno svakodnevno, ali čuvam ih od neželjenog publiciteta :).

Komentara ima  pozitivnih i negativnih. I na jedne i na druge odgovarate sa širokim osemhom…Čini se kao da Vas ovi drugi ne dotiču previše…

Pa ne može da vas dotakne komentar osobe koja nije bitna u vašem životu. Pored toga, čovek daje ono što ima. Zamislite koliko je teško biti osoba koja ima da da samo negativan komentar i ružnu reč… Pa kako to da me dotakne na bilo koji drugi način, osim da takvu osobu iskreno sažaljevam? Zapamtite, zadovoljna, srećna i ispunjena osoba nema lošu misao, ružnu reč ni negativan komentar da da i to je sve čime treba da se vodite. A realno, algoritam ne razvrstava komentare prema predznaku, svaki se broji i svaki mi služi i koristi, tako da….hvala hejterima :).

Da li na život gledate kroz „ružičaste naočare“, i koji je Vaš životni moto?

Ne. Ja imam rodjenjem ugradjena ružičasta sočiva :).  Naočare možete nekada i skinuti, ali ja sam nepopravljiv slučaj :). A omiljeni moto ovih dana mi je „Bolje da se kajem što jesam, nego što nisam“ i to je verujte, jako široko primenjivo.

Poruka za kraj našim čitaocima i čitateljkama…

Sve možete! Verujte mi. Ako mi ne verujete, gledajte me :). Maštajte, želite i pre svega volite! Čitajte i učite. Usudite se, jer sreća ipak prati hrabre. I šta god radili, nikada, ali nikada ne odustajte od svojih ciljeva i od sebe. Ako je neko nešto uradio pre vas, sigurno da to možete i vi, a ako nešto još uvek niko nije uradio, budite vi prvi koji ćete to uraditi! Niste ovde došli samo da plaćate račune, radite ono što drugi od vas očekuju i umrete. Živite!!!

Olivera Marinković