U SVEMU NALAZI TEMU

Gledaoci TV  Prva će uživati u novom I bogatom sadržaju koje im ova televizija pruža tokom nove sezone. Branku Lasković, novinarku  I reportera TV Prva, videćemo u ulozi autora I voditelja emisije 150 minuta.  Interesovalo nas je kako se snalazila do sada  I kako se snalazi  u novoj etapi njenog rada.

Sećate li se svog prvog nastupa pred tv kamerama. Kako je on izgledao?

S obzirom na to da je bilo moje prvo uživo uključenje, urednici su odlučili da „probijem led“ zabavnom temom, u trećem delu emisije. Bio je petak… U pitanju je bila najava plesnog događaja… Sećam se trenutka kada me je tadašnji voditelj Dejan Pantelić prozvao, i kada je izgovorio moje ime shvatila sam da nema „nazad“ i da svi tada gledaju u mene. Koncentrisala sam se, i… krenula da pričam 🙂

Za ovaj posao bitna je radoznalost i profesionalna i privatna u najpozitivnijem smislu reči.  Pa jeste li i koliko?

Jesam, i to se ogleda u tome što u svemu nalazim temu… Listajući društvene mreže, u razgovoru sa prijateljima, na ulici… Mislim da svi koji aktivno pristupaju životu današnjice, a pogotovo kolege novinari znaju o čemu pričam. I to je potpuno prirodno za našu profesiju… Nažalost ili na sreću mozak nam nikad ne odmara :).

Bili ste i na terenu, a sada u studiju.  Zbog čega ste voleli svoj terenski rad, a zbog čega ovaj  sada iz studija?

Terenski rad mi je doneo iskustva koja ću pamtiti ceo život.. Zahvaljujući terenu otišla sam u neke zemlje u kojima nikada nisam bila, kao što je recimo Kina, a takođe sam upoznala i najlepše predele Srbije. Kada putujete kao novinar imate priliku da istražite mnogo više, nego što biste to mogli u privatnoj režiji. Svakodnevno snimate različite priče, i samim tim iznova upoznajete nove ljude. Iskusite nešto što nikada ne biste mogli… Recimo da se vozite sa „presretačima“ i saznate kako oni rade, da uđete u pilon avalskog tornja i snimate devojku koja popravlja reflektore na toj visini, uđete u kovid bolnicu kada niko ne sme… Svaki dan je drugačiji, brzo vam prođe vreme i ne sedite u kancelariji, što meni naročito prija. Družite se sa kolegama snimateljima, što je u mom slučaju bilo predivno iskustvo s obzirom na to da imam najbolje kolege! Što se tiče rada u studiju, nemam još toliko iskustva da bih mogla da pričam kao o terenu, ali je potpuno drugačije. Novi izazov, drugačija vrsta adrenalina, i više odgovornosti! I mnogo više pažnje je usmereno na mene.

Javni posao nosi mnoge izazove. A kako se Vi nosite sa njima na dnevnom nivou?

Izazova ima u svakom poslu, a ja se trudim da učim od starijih kolega. Imam sreće da imam sjajne kolege, tako da pokušavam od svakog pokupim ono što je dobro. Naravno, vodim računa o svakoj izgovorenoj reči pred kamerama, jer sam svesna koliko nepromišljenost i brzopletost može dovesti do nečega čemu se nismo nadali.

Svaki dan se bavite drugim temama u poslu. Koliko čari ima za Vas takav način rada?

Mislim da je dovoljno što ću reći da zbog toga svoj posao toliko i volim!

Kako je došlo do promene u Vašem poslu, od reporterske do voditeljske?

Prva televizija je rasadnik talenata i dobro okruženje za napredovanje u poslu, ali je potrebno strpljenje, jer se stvari ne dešavaju preko noći.  Zahvaljujući tome što je moj glavni i odgovorni urednik Miloš Urošević prepoznao trud, rad i potencijal, i predložio da uradimo probu. Dobila sam priliku koju sam oberučke prihvatila. To je naišlo na dalje odobravanje, tako da – “Dobar dan i dobrodošli u 150 minuta”. Dobih tu novu ulogu!

Kako se pripremate za različite teme kolažnog tipa koje se obrađuju tokom popodnevnog programa. Tema je mnogo, a imate li neku posebnu strategiju kako ćete temu obradjivati?

Emisija „150 minuta“ je osmišljena tako da u prvom delu emisije uglavnom obrađujemo ozbiljnije, aktuelne teme, a u ostatku emisije se trudimo da gledaoce zabavimo. Sve u skladu sa aktuelnostima i interesovanjima naših gledalaca. Trudimo se da zadržimo postojeće gledaoce, ali i privučemo nove… Osluškujemo svakodnevno, menjamo teme, i na taj način nalazimo put do naše publike. Uvek se vodimo time da svaku temu obradimo iz svih uglova sa različitim gostima.

Kako se nosite s izazovima vođenja različitih tema,  uključujući one koje možda nisu bile Vaša sfera interesovanja ?

Za svaku temu je ključna dobra priprema. Ukoliko postoji mogućnost prilagodimo temu voditelju, ukoliko je bliže nečijoj sferi interesovanja, ali u principu svi rade sve.

Kako radite na održavanju ravnoteže između ozbiljnog  i zabavnog koncepta? Imate li tu recept, ili ćete puštati da  stvari idu spontano?

Emisija ima i ozbiljniji i zabavni deo. Najbitnije je nam da radimo teme koje interesuju našu publiku, i da zahvaljući nama možda na kraju emisije nešto novo saznaju ili nauče , ohrabre se da urade nešto drugačije ili shvate da nisu sami u nekim teškim životnim okolnostima.

Da li  je bilo do sada povratnih informacija I kako ćete ih iskoristiti u daljem radu?

Za sada su svi komentari pozitivni, naravno bilo je i sugestija, što  naročito cenim. Od prvog dana rada na televiziji sam uvek slušala različita mišljenja, a posle sam naučila da raspoznam šta treba poslušati i slediti.

Nova koncepcija rada, nov studio, Vaše voditeljsko  “vatreno krštenje”- da li je bilo  bar malo treme?

Moram da priznam da jeste. Inače nisam tremaroš veliki, a i na meni se ne primećuje toliko trema… To nekada mogu da primete samo oni koji me mnogo dobro poznaju. Imala sam veliku podršku svih kolega, tako da mi je to dalo „vetar u leđa“. I hvala im na tome!

Znamo da u ovom poslu moramo biti pomalo I psiholozi. Nisu svi gosti rečiti ili se uplaše kad se kamere upale. Kako ostvariti dobru komunikaciju sa takvim gostima?

Još dok sam radila na terenu imala sam situacije kada sagovornik pre uključenja bude potpuno opušten, pričljiv, nasmejan, a kada se upali kamera, jedva dobijem prosto proširenu rečenicu. Sa nekim sagovorncima se dešava da uspeš da ih opustiš, i na kraju ti se zahvale zbog toga, ali događa se da neko jednostavno ne može da se izbori sa tremom, pa u tim trenucima budeš dobar drug, pričaš više od sagovovrnika, jer na kraju je bitno dobiti prave informacije od stručne osobe…

 Koji je bio najveći izazov sa kojim ste se sreli ispred ili iza kamera u dosadašnjem radu?

Definitivno bih rekla da je ovaj voditeljski posao.  Iako sam bila dugo pred kamerama kao reporter, sada osećam veću odgovornost. Trenutno je studio za mene novi izazov koji treba savladati!

Možete li podeliti sa nama neku  anegdotu, sigurno ih je bilo do sada?

Bilo ih je  mnogo, ali neću reći previše… od lapsusa, kao što je „jedva se radujem“, do toga da me uhvatio napad smeha (koji sam jedva prikrila) kada se snimatelj okliznuo usred lajva (koji je ozbiljan), a sećam se i kada mi je kuče lizalo nogu, što se naravno nije videlo, ali sam jedva ostala fokusirana da odradim uključenje do kraja… Nikada neću zaboraviti ni svoje uključenje kada je trebalo da pokažem kako jedna devojka i ja menjamo gumu na kolima… što nismo uspele.. na kraju je auto bio nakrivljen.

Je li bilo neke situacije koja Vas je  iznenadila ili nečemu naučila “u hodu”?

Takvih situacija je bilo svakodnevno na terenu.. Od toga kada urednik kaže da se odmah uključim sa ulica Beograda i ispričam nešto tri minuta, pošto je gost tog trenutka otkazao, ili kada sam radila uključenje, a sa svih strana dobacuju. Dešavalo se i da sagovornik ne ispoštuje dogovor… Sve su to situacije u kojima moramo da se snađemo u trenutku… a i naučimo dosta toga, za početak o sebi samima.

Da li biste voleli da imate autorsku emisiju, da li je u perspektivi   i kojom temom bi se ona bavila?

Volim automobile i da vozim, pa bi emisija u kojoj vozim, putujem i jedem bila idealna! Kada su u pitanju studijske emisije, volim životne priče, 1 na 1. Tako nešto bi sigurno prijalo mom senzibilitetu. Pre dve godine sam dobila sestrića Petra, i sigurna sam da bi mi neka dečija emisija prijala. Uvek sam volela snimanja sa decom, jer od njih nikad ne znaš šta da očekuješ i to daje neku posebnu draž!​

Olivera Marinković