HRANA JE JEDNA OD ESENCIJA NAŠEG ŽIVOTA

Svi želimo da brzo I lako smršamo. Loše navike u ishrani, brzi tempo života, industrijski slatkiši…mnogo toga štetnog i lošeg po naše zdravlje je deo naših svakodnevnih navika. Zato je gošća dr. Marija  Trifunović je neko ko zna kako doći do brzih rezultata, ali na zdrav način. Poslušajmo je.

Da li se slažete sa izrekom Mi smo ono što jedemo?

Saglasna sam sa ovom izrekom. Hrana je jedna od esencija našeg života, onako kako se hranimo tako ćemo i da se osećamo. Odmah ću ispisati primer da znate na šta mislim:

Kada osoba pojede nešto što je mnogo nadima ili što joj ne prija, kako onda ostatak dana može da ima više energije, da se brže kreće i bude mobilnija i da se oseća dobro?  Zaista ne može jer ono što je pojela joj već diktira tempo dana, energije i svega onoga što može da postigne.. Zamislite šta bi tek bilo da svi mi jedemo ono što nam prija, a ne remeti svakodnevnicu? To bi bilo idealno.

Hrana može da bude lek, ali i otrov….

Krenuću upravo od “otrova” i nadovezaću se na prethodno pitanje. Pošto sam nadimanje stavila u prvi plan, to je jeste prvi izazov koji imamo sa hranom, nebitno da li se ta hrana koju jedemo ubraja u zdrave ili nezdrave namirnice, postoji mnogo zdravih namirnica koje čoveka nadimaju, ili mu ne prijaju, a on ih uporno jede jer je negde napisano da samo uz TO može da smrša i naseda na marketing. Posle toga ta ista osoba kaže sebi “ A, joj, šta mi je ovo trebalo?”

Onda se taj isti postupak vrti iz dana u dan, ne vodeći računa o ishrani, sebi samo pravimo više štete nego koristi, za mene je to neka vrsta otrova.

Medjutim, nezdravom ishranom, gladovanjem ili raznim drugim dijetama sebe dovodimo u neprijatnu zdravstvenu situaciju, od toga da svoje telo dovedemo do potpune iscrpljenosti do problema sa kardiovaskularnim sistemom, problema sa hormonima, menstrualnim ciklusom, PMS-om itd.  Zdrava i izbalansirana ishrana prevenira ova i mnoga druga oboljenja.

Zdrava ishrana uz alternative, kojima se često okrećem, može da smanji simptome čak i smanji stadijume određenih bolesti, kao i da zaleči. Sama sam se uverila kod svojih korisnika jelovnika kada je u pitanju zalečenje ulceroznog kolitisa, popravljanje zdravstvenog stanja kod Kronove bolesti, dijabetesa, izlečenja insulinske rezistencije, problema sa štitnom žlezdom, problema sa suvim okom, degeneracijom žute mrlje itd.

I sami ste imali zdravstveni problem i uspeli da ga držite pod kontrolom.  Da li ishranom može da se to postigne kod svih bolesti?

Tako je, sa endometriozom sam se borila 3 godine i nije mi bilo lako, štaviše i dalje osećam njene posledice, niko mi ne garantuje da li će se vratitti ili ne, ali koliko god puta da se vrati, za sebe tj. svoj organizam sam našla način da je stišam uz redovne kontrolne preglede koje obavljam na šest meseci.

U mom slučaju je zdrava izbalansirana ishrana I te kako pomogla, bez klasične farmakološke terapije ali uz metode alternativne medicine mogu slobodno da kažem da se osećam mnogo mnogo bolje. Smatram da za sve postoji lek u prirodi i u zdravoj ishrani.

Neće svaka kombinacija pomoći svakoj osobi, ali zato treba da istražujemo i eksperimentišemo šta je to za nas najbolje, uz dogovor sa specijalistom te grane medicine, jer jedno ne ide bez drugoga komplementarni su. Bez detaljnih pregleda i dijagnostike ne možete da lečite ili se ne posvetite nečemu, a da ne znate o čemu se radi. To ne smemo nikako da zaboravimo, uvek je primarno da pronadjemo uzrok bolesti, da bismo ga lečili zajedno.

Bavite se izbalansiranom ishranom.  Šta tačno podrazumeva izbalansirana ishrana?

Zdrava izbalansirana ishrana podrazumeva da u svoj organizam pored zdravih namirnica možemo u odredjenom procentu uneti i one nezdrave koje nam organizam ište. Taj procenat odredim onoliko koliko smatram da treba kada vidim sa kakvim se problemom osoba bori.

Nisu sve osobe potpuno disciplinovane i karakterne da se hrane mesec dana potpuno zdravo, a dan nakon toga pojedu sve ono što im je bilo zabranjeno, niti sebe tim mišljenjem treba da ograničavaju ako ne žele.

Ne volim da ograničavam sebe, niti imam pravo da ograničavam bilo koju drugu osobu, za mene balans ne predstavlja restrikciju, ne predstavlja ograničenje, ne predstavlja jedan siromašan obrok dnevno, ne predstavlja glad, ne predstavlja manjak energije, manjak motivacije i samopouzdanja, već suprotno.

Ako se borimo za svoje zdravlje, povremeno jedan obrok koji iskače iz koloseka ne može da nas dovede do infarkta, do smanjenja HLD ili povećanja LDLa, glavobolja, nesvestica itd.

Isto tako je i obrnuto, osoba koja se topi u moru nezdravih namirnica, jedan zdrav obrok je neće učiniti srećnijom, poletnijom i zdravijom.

Zato se oslanjam na balans I balansirane jelovnike koji dovode ne samo do boljeg zdravstvenog stanja, već na oko lepog fizičkog izgleda.

Obinčo se izbegava termin „brzo postizanje rezultata“ čitaj gubitak kilograma, a Vi baš to potencirate. Da li jedno isključuje drugo?

Žao mi je ako neko drugi razume da ja potenciram brz gubitak kilograma na nezdrav način, i te kako sam svesna da nečije zdravlje držim u rukama i nije mi cilj da ga narušavam.

Istina je da sa mojim jelovnikom za 10 dana može da se skine 2-4 kg na vagi, medjutim, to je onaj nagomilan višak tečnosti koji našem organizmu nije potreban. Ne zaboravimo da vaga meri celokupno vodu, procenat masti i mišićne mase koja se nalazi u našem telu, te kada bismo svi gubili 2-4 kg masti ili mišića za jako kratko vreme, to zaista ne bi bilo zdravo.

Za vreme od 10 dana brži  gubitak kilograma vidljiv na vagi se dešava kod svake gojazne osobe ili kod osoba koje imaju većih problema sa hormonskih disbalansom (nažalost veliki procenat), kasnije se to niveliše u skladu, ne samo sa ishranom već i sa treningom i ciljem koji ta osoba želi da postigne.

Ne žele svi da budu izdefinisani i mišićavi, vodim se time šta osoba želi od svog zdravstvenog stanja i izgleda. Preterano veliki gubitak kg recimo za 20 dana – 10 kg manje niti propagiram, niti smatram da je zdravo niti sam ikada imala u radu sa korisnicima takav slučaj, volim da saslušam i pročitam sve ono što mi osoba napiše kada joj pošaljem upitnik pomoću kojeg ishranu sastavljam.

Dešava se da ljudi sa tim jelovnikom od 10 dana izgube svega par grama ili kilogram, što je sasvim u redu, stalno naglašavam da smo individue i da ne treba da se poredimo sa drugima. Naš put je samo naš i lepo je ako imamo i podršku pored puta koja će nam pomoći da istrajemo.

Brz tempo života, mnogo neaktivnosti, stres,  hrana koja je diskutabilnog kvaliteta…Šta je najveći okidač za bolest?

Smatram da ne postoji najmanji ili najveći okidač za oboljenje. Nekome je to samo stres, kod nekoga je to nezdrava ishrana, preterana konzumacija alkohola, cigareta, loš socijalni status, kod nekoga je miks svega ili samo odredjenih činilaca koje utiču na mnoga oboljenja. Savršenstvo ne postoji, ali možemo da se trudimo neke od navedenih činilaca da izbegnemo ili umanjimo kako bismo poboljšali kvalitet svog života.

Stara škola ishrane kaže da su nam potrebna tri glavna obroka i dve užine. A šta kažete Vi?

Potpuno sam saglasna sa starom školom. Ja to nazivam 3 + 2 ili  3 + 3 , tri glavna obroka uz dve do tri užine.

Koje namirnice u ishani bilo da smo zdravi ili bolesni, svakako treba da izbegavamo?

Bilo bi lepo  da ne preterujemo sa gaziranim pićima, kupovnim sokovima, slatkišima, masnom, ljutom, pohovanom, prezačinjenom hranom, testom itd. Za svako nezdravo jelo postoji alternativa zdravog.

Kao što sam već rekla, kada vam organizam ište nešto nezdravo napravite balans, ne treba svaki dan po ceo dan da nam hrana bude bogata nezdravostima, uvrstite malo po malo i one zdravije namirnice. Volim često da kažem da se krene i postepeno od osnova, a to je doručak.

Prvo se naviknite da vam doručak bude zdravija verzija, umesto neke pice koje biste pojeli, to može biti zdrava verzija sendviča, pa posle par dana ili nedelja krenete od zdravije užine i sve tako dok ne popunite svojih pet dnevnih obroka. Ne treba nikog terati da sve saseče iz korena, nekome će to da prija, nekome ne, niti treba reći osobi nikada u životu nećeš pojesti parče pice, zato se i kaže budite umereni u svemu tj. balansirani.

Neki su prinudjeni da čitavog dana budu na poslu.  Kako da  pripreme hranu za ceo dan i kako da oni vode računa o uravnoteženoj ishrani?

Znam da nije lako osobama koje rade smene više od 10-12 časova na radnom mestu, kao ni osobama koje rade treću smenu i ne mogu da se snađu šta će da jedu. Svi su prinuđeni da jedu ono što im je pri ruci. Danas mogu da se kupe staklene boce i činije u koje možete pripremati svoje obrok salate, smutije ili šta god vole ljudi da pripreme i da nose.

To deluje sve drugačije kada vam neko napiše, nego kada sami uzmete stvar u svoje ruke. Baš kada uzmete stvar u svoje ruke i prodje dve nedelje, pa prodje mesec dana, priprema i pakovanje hrane postane svakodnevnica, kao što je i pranje zuba.

Mnogi će se možda naljutiti na mene, ali ako zaista osoba želi da se hrani zdravo i vodi računa o sebi nebitno koliko god sati provela na poslu, neće imati nikakve izgovore da se sebi ne posveti, u suprotnom hoće.

I najmanji izgovor poput da nema vremena da spremi sebi hranu će je već obeshrabriti.

Obrok salate, smutiji, proteinski pudinzi, kaše i druga razna jela mogu da se naprave za svega 10-20 minuta. I za tih 20ak minuta možete sebi napraviti tri kvalitetna obroka za ceo dan, užine svakako svi kupujemo gotove, tu nema priprema, mnogo namirnica već imamo gotovih, samo dobro operemo, za neke je potrebna kraća obrada, ali apsolutno za sve postoji alternativa.

Zato se hrana priprema dan ranije ako radite sutradan prvu smenu, ili ujutru ako taj dan radite drugu smenu, ili tokom dana ako radite treću smenu.

Mnogo ljudi jedan dan izdvoji da spremi hranu za 3-4 dana unapred, zamrzne je i kasnije odmrzne, podgreje i nosi sa sobom. Ja sam ona osoba koja će pre ustati sat vremena ranije i spremiti za sebe ono što mi je potrebno tokom dana, dakle, za sve postoji izbor, bitna je samo dobra organizacija.

Čega najviše, a čega najmanje treba da unosimo tokom dana?

Po nekim osnovama osoba koja teži da unese oko 1500 kcal/dan, potrebno je uneti izmedju 150-250 g UH/dan, 35-140g proteina/dan, 30-60g masti/dan. Osoba bira iz kojih će izvora da unese i UH, proteine i masti, a ja savetujem da to bude izbor poput svežeg voća i povrća, žitarica (ne moraju sve da budu integralne), domaćih proizvoda (I te kako se mogu naći domaći, samo treba biti uporan i pronaći, od mesa i jaja do mlečnih proizvoda); mahuna, koštunjavog voća, pečuraka, ribe i morskih plodova, semenki.

Kao što postoji pravilnik za 1500 kcal/dan, tako postoji  I za 1200, 1800, 2000 kcal itd. Iako su ovo neka od pravila, ja se ne vodim brojanjem kalorija, već imam drugačiji pristup koji se pokazao efikasnijim za mene i moje korisnike.

Koliko je važno hidriranje u uravnoteženoj ishrani?

Takođe svakodnevnica, koje su se mnogi odvikli. Puno puta se dešava da kada pitam osobu koliko tečnosti pije tokom dana, odgovor bude čaša vode dnevno, ostalo bude preterana konzumacija gaziranih pića ili kafe. Voda je esencija našeg života, isto koliko i hrana. Toliko smo se odvikli pijenja vode da je sve više aplikacija na svojim telefonima koje nas podsećaju da je pijemo. Te aplikacije jesu zaista sjajne i tu su da nas podsete, ali hajde da se podsetimo za šta je sve bitna dobra hidratacija:

• Sprečava dehidrataciju, poboljašava varenje, utiče na detoks organizma,
• Štiti naša tkiva, hrskavicu, zglobove, kičmenu moždinu,
• Održava zdravim naše celokupno telo, od očiju pa sve do mozga i kardiovaskularnog sistema (dakle SVE),
• Otklanja osećaj gladi, pogotovo kada kuvamo čajeve koje i te kako ubrajam u svakodnevnu hidrataciju

Mnogi kažu da je slaganje namirnica ključno u ishrani, a šta kažete Vi? Šta se sa čim slaže, a šta nikako ne treba zajedno konzumirati?

Kada je u pitanju slaganje namirnica, postoje razna istraživanja, za mene su neka suluda, neka imaju logiku, ono što ja radim je da kombinujem sve. Stalno vidjam da postoje velika neslaganja kada su u pitanju miks krompir-meso, pirinač-meso i slično. Podigla sam se na tim namirnicama i ne vidim da mi je išta falilo u detinjstvu, a ni sad kad sam odrasla. Onako kako smo navikli da se hranimo u našoj kulturi, ja tako i sastavljam, ne kombinujem prepeličja jaja (nikad ih probala nisam) sa pitajom ili slično 🙂

Možda ću vas razočarati, ali moj je savet da eksperimentišete, džaba da vam neko kaže jedi samo rižu i zelenu salatu, a meso pojedi posle pola sata a posle pola sata još jednu jabuku, ako vam to nit prija, niti donosi bilo kakav benefit.

Stava sam da jedete ono što vam odgovara u kombinaciji sa čim vam odgovara. Ako nekome odgovaraju sve one namirnice koje stavim u obrok salatu, ukusno mu je, ne nadima ga, ne zaspi odmah posle obroka i ima energiju tokom dana, onda ne menjam namirnice osobi kojoj to odgovara. Treba biti koliko u nečemu umeren, toliko i praktičan.

Da li vodite statistiku, povodom čega Vam se najviše javljaju klijenti. Da predpostavim:insulinska rezistencja. Kako je se rešiti, a ne ugroziti zdravlje?

Najviše radim sa osobama ženskog pola uzrasta izmedju 16-50 godina. Veliki je to raspon uzrasta, što znači da je nemam striktnu ciljnu grupu, jer radim i sa uzrastima iznad 50 godina, i sa uzrastima ispod 16 godina. To su uglavnom devojke i žene koje imaju problema sa cistama na jajnicima, endometriozom, štitnom žlezdom, insulinskom rezistencijom, pa i dijabetom. Smatram da se IR može isključivo rešiti zdravom ishranom, bez metoda klasične medicine što sam i rešila sa mnogim klijentkinjama uz dopunu alternative bez narušavanja zdravstevnog statusa.

Šta je Vaša praksa pokazala na delu- da li brz gubitak kilograma ugrožava zdravlje ili ne?

Brz gubitak kilograma ugrožava naše zdravlje ako je potpomognut iscrpljućim dijetama, limun dijetama (pomorandža, kupus, lubenica itd.) gde sam videla da se za 20-30 dana gubi više od 15 kg telesne mase. U trenutku će vam se učiniti da je sve to odlično, toliko ste brzo smršali, ali zapitajte se kako ste se zaista osećali za tih mesec dana i stavite na papir pozitivne i negativne strane iste.

Pre par godina, dok se nisam bavila ovime, sam bila opterećana kilažom, bila sam mršava, ali svet oko vas, mediji, društvene mreže, svi kreiraju sliku jedne osobe koja treba da budete i odlučim se ja za poznatu kupus dijetu.

Izbacim ja višak tečnosti iz svog organizma, ali umesto da sam se lepo balansirano hranila, svaki dan sam kuvala kupus, mirisala na kupus svakodnevno, trošila bespotrebno struje na toliko kuvanja energetski sam se osećala loše, iscrpelo me i na kraju mi se kupus smučio.

Koliko često, kada i zašto treba da pijemo smutije?

Pijem smutije svaki dan, čak imam i korisnike koji ih svakodnevno piju i toliko im je olakšalo pripremanje obroka, pogotovo ako u smuti ubacite sve potrebne sastojke za svoj radni dan. Pravim razliku izmedju obrok smutija i užina smutija koji su laganiji od obrok smutija. Pijem ih, ne samo zato što mi olakšaju pripremu obroka i što mogu sa sobom svuda da ih nosim, već zato što namirnice koje koristim mi pomognu da ne budem gladna i po  3-4 h, imam dovoljno energije do sledećeg glavnog obroka, probava mi je odlična i smutiji me ne nadimaju. Ne mogu sve osobe biti kandidat za smutije, ali ko ne proba, ne zna zaista da li mu prijaju ili ne. Ohrabrite se, probajte, ako ne volite, niko vas ne tera da ih koristite.

Zašto mnogi ne mogu bez slatkiša i testa i imaju li oni adekvatnu zamenu u načinu ishrane koju Vi predlažete?

Ukoliko obrok nije nutritivno bogat ili imate nedovoljno obroka tokom dana, da li ih možda preskačete ili jedete nedovoljno, sve to iziskuje da vam se tokom dana traže ne samo slatkiši, već i gazirani sokovi i testa. Ako je osoba voljna da proba, postoje i zdravije alternative. Ljudi se plaše da neće biti upola boljeg ukusa kao industrijski slatkiš, ali i te kako može biti jako ukusno.

Da li su neke grupe namirnica zabranjene  u načinu ishrane koji preporučujete a koje nam donose najviše benefita?

Ja ne zabranjujem bilo kojoj osobi namirnice koje će njoj doneti benefite ako je ta osoba potpuno zdrava. Sa druge strane imamo neka oboljenja koja iziskuju da čak i zdrave namirnice ne smemo da upotrebimo u ishrani, pogotovo ako su u pitanju bolesti digestivnog trakta, ukoliko je osoba intolerentna na neku namirnicu ili ako je alergicna. Kada su u pitanju alergije ni pod razno ne ubacujem namirnice na koje je osoba alergična.

Da li i Vi preporučujete hranu našeg podneblja ili …

 Kako da ne. ja živim na relaciji Srbija-Crna Gora, a rodom sam sa Uba. Ispisujem sve svakodnevne namirnice koje se inače nalaze na pijacama i marketima, ne izmišljam ništa van okvira onoga što svakovnevno jedemo. Pošto radim i sa ljudima sa drugog kontinenta, trudim se da ishranu njihovu prilagodim njima, a našu nama.

Možete li sa nama podeliti bar dva recepta koja možemo spremiti, i da znamo da ćemo sigurno pojesti kvalitetan i zdrav obrok?

Kako da ne:

• Pisala sam o smutijima, te bi bio red da ispišem recept:

U blender ubacite sledeće namirnice: 1 x veća banana + po kafena kašika mlevenog lana, chia semenki, kakao praha + puna šaka svežeg spanaća + supena kašika višanja + 200 ml biljnog mleka + 100 ml vode + kafena kašika putera od kikirikija – blend 2 x 30 sekundi (ovo ne samo da može biti poput obroka, veće je I sladak smuti, tako da vam tokom dana telo neće iziskivati dodatne slatkiše)

• Volim obrok salate zato što se prave jednostavno, potrebno je da u jednu činiju ubacite određene sastojke, začinite po izboru, samo promešate i gotovo: 2 x kuvana cela jajeta + 3 supene kašike kuvane riže/kinoe + dve šake zelene zalate + po dve supene kašike kuvanog kukuruza I leblebije + 5 čeri paradajza + 5 maslina (umesto jaja imate izbora mesa, ribe, pečuraka ili)

Olivera Marinković