Postoji komad odeće koji se nosi čitave godine. Verovali ili ne, to je džemper. Bilo da je letnji, prolećni, jesenji ili zimski-uvek je dragocen saveznik za sve vremenske prilike. U prvi plan džemperi dolaze u jesen i zimu kada se nose kao samstalni komadi koii treba da nas zaštite od hladnće! Osim toga što su izuzetno prijatni i topli, džemperi ne mogu ni na kome da izgledaju loše – naprotiv, odgovaraju svima. Investiranje baš u taj odevni predmet, bez sumnje će se isplatiti, budući da su neograničenog veka trajanja i baš uvek u trendu. Kako je džemper postao glavni odevni komad ove sezone, dostupan je baš veliki izbor raznovrsnih modela. Ako želite da budete trendseter, postarajte se da se u vašem garderberu nadje klasičan, sporsski, elegantan, unikatan ručne izrade…I sigurni smo da nećete pogrešiti ni u jednoj varijanti. Mi vam dajemo predloge kako bi trebalo da izgledaju ove sezone, a vi po svojim mogućnostima, stilu, ukusu I bojama koje nosite prilagodite džemper vama.

I nemojte misliti da je džemper izum modernog doba.

Za ovu odeću znali su i naši davni preci. Po nekim istorijskim podacima, pre nekoliko hiljada godina otkriven je način na koji se može stvoriti topao odevni predmet.

Neki podaci govore da je tajna štrikanja otkrivena pre oko pet hiljada godina, a pretpostavlja se da su za ovu veštinu znali i drevni narodi Inke.Veruje se da su Arabljani prvi otkrili iglu za štrikanje koja je imala kukicu na vrhu sličnu današnjim iglama za pravljenje tapiserije. Prema nekim pronađenim ostacima u arheološkim nalazištima, ove igle su pravljene od drveta, slonovače i životinjske kosti, gvožđa, riblje kosti i drugih materijala.

U početku je odeća napravljena uz pomoć ovih igala i vune ili pamuka imala isključivo zaštitnu svrhu, a mnogo vekova kasnije pažnja je počela da se usmerava i ka njenom lepom izgledu.

Da bi došli do neophodnog materijala za štrikanje, ljudi su posebno gajili ovce baš za ovu namenu. Vuna je obrađivana na razne načine – od jednostavnog sušenja na suncu do mašinske obrade u moderno doba.

Štrikanje odeće bio je ženski posao, a vremenom je postao tradicija žena na selu. U srednjem veku štrikanjem su se bavile monahinje u manastirima, koje su pravile odeću i delile je siromašnima, a vremenom se ovo umeće prenelo u gotovo sve krajeve sveta. Vešte ženske ruke stvarale su prave umetničke radove, a u godinama koje su usledile stvoreni su i novi načini štrikanja – izmišljani su novi bodovi i novi radovi.

Novo doba je donelo i novu tehnologiju, pa je ručni rad vrednih pletilja gotovo u potpunosti zamenjen mašinskim i fabričkim štrikanjem. Ovakvi proizvodi su postali jevtiniji, a samim tim i pristupačniji velikom broju ljudi. Ipak, i danas je ručno štrikana odeća cenjena, pa su džemperi i drugi odevni predmeti od vune iz „domaće radinosti”, uprkos visokoj ceni, veoma popularni.

Spread the love