RADUJEM SE SVAKOJ ULOZI KOJA MI OMOGUĆAVA DA NAPREDUJEM

Ivana Adžić je glumica koja je već deceniju prisutna u pozorištu, filmu i na televiziji. Akademiju je završila 2012. godine kod profesora Nikite Milivojevića, a odmah je upisala i postdiplomske studije.

Magistrirala je predstavom Ingmara Bergmana „Razgovori u četiri oka“, koja je odmah postala deo stalnog repertoara Pozorišta mladih u Novom Sadu.  O svojim ostalim ulogama na filmu, televiziji i pozorištu je sve rekla svojim talentom i radom, a mi smo  pobliže želeli da Vam predstavimo nekoga ko uz glumu voli mačevanje i ples, govori četiri svetska jezika i nekoga ko se trudi stalno da uči i ide napred usavršavajući se.

Nije lepo da nekome brojite godine, pogotovu ne damama, ali Vi se nalazite u onim za koje kažu da sve postaje drugačije. Da li ste zadovoljni postignutim do sada?

Ja nemam problem sa godinama, mislim da ih nikad neću ni imati. Godine su samo broj, bitno je stanje duha. Uvek ima mesta za napredak, ali sam ponosna i na svoje uspehe i na neuspehe.

Rođeni ste u Beogradu, a studirali u Novom Sadu. Da li ste svaki dan putovali ili ste neko vreme zbog studija živeli tamo?

Tempo rada na akademiji ne dozvoljava da živiš u nekom drugom gradu, tako da sam 4 godine živela u Novom Sadu.

Završili ste u klasi Nikite Milivojevića. Poznajući njegov rad, on traži da sve radite sa puno strasti i emocija. Koliko Vam je to dragoceno iskustvo?

To su najlepše i najteže godine mog života, zahvalna sam na svakoj lekciji.

Diplomske predstave su ono gde treba da se pokažemo i dokažemo, tj. znanje i umeće? Kako ste se odlučili za predstavu „Pisma sebi, život drugih“?

Nismo se mi odlučili za nju, to je bila ideja našeg profesora. Prvo smo imali radionicu iz koje je kasnije nastala predstava.

Plan je da predstava ima nastavak…nadam se da će se to ostvariti.

Posle osnovnih studija upisali ste master 2013. godine. To su uglavnom specijalističke studije, pa nam recite šta Vam je „specijalnost“?

Meni generalno sve te titule zvuče smešno kad su umetnički fakulteti u pitanju. Mislim da je u umetnosti mnogo bitniji rad, odnosno praksa. Master studije su mi bile značajne zbog rada na predstavi „Razgovori u četiri oka“ po tekstu Ingmara Bergmana.

Vaša diplomska predstava Bergmana je postalo deo stalnog reperotara?

U pitanju je master predstava koju sam radila sa još troje kolega sa klase i imali smo tu sreću da je ta predstava deo stalnog repertoara Pozorišta mladih u Novom Sadu i da je igramo već 8 godina.

Bergman je malo specifičan. Naizgled dosadan, glumci kažu zahven a dubok? Odluka je bila zbog…

Bergman je vrlo specifičan. Ne bih za njega nikad rekla da je dosadan, on je svet za sebe. Izabrali smo taj tekst, jer je glumački izazov. Što ga duže igramo i što smo životno iskusniji u njemu, otkrivamo nove slojeve.

Šta biste Vi nama rekli „u četiri oka“ što bismo trebali da znamo o Vama, a ne znamo ili mediji nisu dovoljno propratili?

Mislim da se zna sasvim dovoljno.

Do sada ste odbranili nekoliko likova različitih po tematici i po suštini. Volite li te izazove u glumi i šta je ono u ulozi što Vam podiže adrenlin pa se trudite da odbranite ono što igrate?

Čini mi se da ne postoji glumac koji ne voli izazove. Adrenalin mi podiže kvalitetan tekst koji ima poruku.

U glumi je neophodan kontinuitet da biste ostali u formi. Dok pravite pauze u radu i čekate na nove projekte, radite šta?

Mislim da je glumcu bitnija samodisciplina kad ne radi nego kad radi. Vreme kad ne radim ispunjavam knjigama, filmovima, serijama, treninzima, obedima sa dragim ljudima…

Da li je zapravo Vaš glumački put – „put kojim se ređe ide“?

Ja za drugi put ne znam.

Šta biste voleli da Vam se „dogodi“ u karijeri? Kakva uloga?

Radujem se svakoj ulozi koja mi omogućuje da napredujem. Najizazovnije su uloge gde je lik drugačijih uverenja od nas lično, recimo da takve uloge priželjkujem.

Govorite engleski, francuski, švedski, italijanski. Da li ste probali da dođete i do neke uloge koja nije sa našeg govornog područja ? Jer Vaš posao nema granica, jezičkih barijera…

Ispravka: ja ne pričam švedski, imala sam jedan kraći pošetni kurs i ne bi se moglo reći da ga znam.

Ne bih rekla da moj posao nema granica, vrlo je ograničen jezikom. Lično se nisam opterećivala traženjem uloga na stranom jeziku, ako se desi da me neka „nađe“ biću srećna.

Bavite se i plesom i mačevanjem. U čemu još nalazite motivaciju da stvorite jedan bogat i sadržajan život?

U tome da uvek ima nešto novo što se može iskusiti, osetiti i naučiti.

Gluma je posao u kome stalno mora nešto da se uči, od teksta pa do novih veština. Da li je to Vaš životni moto?

Budi promena koju želiš da vidiš.

Pošto imamo nove okolnosti u kojima živimo. Imate li novih planova, želja, htenja?

Želim da svi što pre skinemo maske.

Olivera Marinković