Kada vas put nanese u južni deo Bugarske bilo bi dobro da svratite i do Velingrada. Ovaj gradić od oko 20 000 stanovnika se smestio na zapadnom delu Rodopskih planina i najpopularniji je grad termalnih kupališta u susednoj nam državi. Nalazi se na nadmorskoj visini od 750 do 850 m, pa leta su duga i suva, a zime hladne, zbog visokih planina koje ga okužuju.

U samom gradu i okolini nalazi se oko 70 izvora termalnih voda. Najpoznatiji su: Ladženem, Kamenica, Čepnica, Rakitovo i Kostandovo.Pored brojnih mineralnih izvora, Velingrad ima i jednu prirodnu atrakciju. Najveći krški izvor u Bugarskoj, Kleptuzu, sa prosečnim istekom 1200 l ledeno hladne vode u sekundi.

Moj boravak U Velingradu, bio je vezan za Vaskrs, sam početak proleća. Iz čiste radoznalosti sam šetala po ovom gradu, ali ono što moram da konstatujem da nije bilo toga, danima ne bih morala da izlazim iz hotela. Rekla bih da je Velingrad grad namenjen

hedonistima: fantastična hrana, širokaa paleta SPA uživanja, što na otvorenom, što na zatvorenom…Moj hotel je bio sa četiri zvezdice, all inklusive, a mogu tek da zamislim kakvi su oni sa pet, a verujte mi nisam bez iskustva kada su turistički sadržaji u pitanju.

Učinilo mi se da je svaki hotel sam za sebe država i da vam je svejedno da li ste tamo kada je žarko leto ili kada veje sneg. Samo vas puka znatiželja može izbaciti iz kupaćih kostima i bade mantila. Što se tiče šopinga za to imate glavnu ulicu u kojoj je smešteno mnogo butika, ali mislim da su za šoping rezervisani neki drugi gradovi, a ne Velingrad. Ovde je sve rezervisano samo za aktivan odmor, prilagodjen i predviđen za uživanje što stranih što domaćih turista. Moj hotel je bio smešten u borovoj šumi, na uzvišenju iznad grada. Budila nas je pesma ptica, nije se čula buka saobraćaja i mogli smo sebi da priuštimo pravi odmor iz snova, u pravom smislu te reči.

Kažu da su ovde, po legendi živeli bogovi, ali i dan danas može bogovski da uživate u svemu što nude hoteli u čitavom gradu. Po legendama i bog Orfej i trački gladijator Sparta je sa ovog područja. Kažu da su Sparti ove vode pružile nadprosečnu sangu koju je posedovao i da je zbog toga bio nepobediv. Sloveni su na ovo područje kasnije stigli, tačnije plemena Dragovići koje je naselilo ovaj kraj. Dragovići, su prihvaltili mnoge tračke običaje, davši im svoja obeležja. Za vreme otomanske vladavine, mnogi Sloveni su preobraćeni u islam po istraživanju Vasila Kamčova. Ovaj čin, preobraćana vršen je uz znanje grčkog episkopa Danila. Turci su se i na ovom području zadržali pet vekova. Tek 1885. ovo mesto postaje deo bugarske države. 1948. ovo mesto koje se zvalo Čepino, spajanjem sa nekoliko okolnih mesta postaje Velingrad, po partizanki Veli Pejevoj.

I da li znate da je za tadašnje Čepino vezana jedna zanimljivost, a ima veze sa Srbijom?

U Velingradu postoji „Vila Rajna“ delo srpskog arhitekte Milana Borisavljevića. Za račun beogradskog industijalca Stojadina Stevanovića je projektovao „Vilu Rajna“. Nazvana je Rajna, po Stojanovićevoj supruzi, Rajni rodj. Popova iz Bugarske, tačnije iz Sofije. Posle rata, kuća je bila nacionalizovana i pretvorena u sanatorijum, za lečenje zaraznih bolesti, a 1992. godine vraćena porodici Simić, (unukama Stevanovića) u vlašništvo. Ovaj letnjkovac je zaštićen kao spomenik kulture od regionalnog značaja.

Uz dužno poštovanje svim razlikama, koje su evidentne na svakom koraku, ako ste za uživanje u punom smislu te reči, ovu destinaciju nikako ne bi trebalo da mimoidjete.

Olivera Marinković

Spread the love