Devojka koja je jako mlada spoznala šta znači ozbillna bolest, teške terapije i operacije. Život joj je krenuo u drugom smeru onog dana kada joj je saopštena dijagnoza C-50. Međutim, to ju je samo pokrenulo da počne da radi na sebi i da u tom, za mnoge, tragičnom događaju, vidi smisao. Napisala je knjigu „Moj put ka isceljenju“ u kojoj opisuje svoje emocije i kako se suočavala sa čitavom situacijom koja nije bila ni malo naivna.

–Možete li nam reći kako ste se odlučili na to da usled onkološkog lečenja, pišete knjigu?

Nisam imala nameru da napišem knjigu, već sam na taj način, opisujući kako se osećam, sebi pomagala da se suočim sa tim teškim saznanjem. Počela sam da vodim blog, koji sam nazvala „Odlučila sam da pobedim“, gde sam otvoreno pisala o svemu što prolazim. Blog je imao nekoliko pratilaca koji su komentarisali moje tekstove, davali mi neki vid podrške, što me je „teralo“ da nastavljam sa pisanjem. Taj feedback je za mene bio znak da treba da nastavim da pišem i da to dobro radim. Posle završenog lečenja prestala sam da pišem o tome i postepeno se vraćam starom načinu života koji je podrazumevao nasilna uklapanja na druge ljude, situacije, običaje koji mi nisu prijali, što se kasnije ispostavilo kao velika greška. Treba da budeš ono što jesi, a ne da tolerišeš sve i svašta!

–U Vašoj knjizi ste napisali da Vam je Bog poslao bolest iz nekog razloga. Objasnite nam to.

Da. Bog, Univerzum, Svemir, Energija, Svetlost… Nazovimo tu svevišnju silu kako god, ona je tu da bi uspostavila harmoniju. Ako uporno radimo nešto pogrešno u svom životu, On će nas preusmeriti na pravi put. Ako opet pogrešimo, ponovo će nas preusmeriti… Naravno, ukoliko je naša Duša dovoljno zrela i spremna na razvoj. Negde sam čula da Bog daje najteže bitke samo onima koji to mogu da podnesu, pa prema tome, moja Duša očigledno jeste itekako spremna na razvoj .To sam shvatila posle ponavljanja bolesti. Znam da sam okružena Anđelima i Bogom, da su to oko mene, da me čuvaju i da mi pomažu da se preusmerim sa pogrešnog na pravi put. Zato ovo moje „stradanje“ izgleda običnim ljudima tako tragično, a u stvari nije. To je samo razvoj i napredovanje.

-Šta je Vaš san?

Oduvek sam želela da budem ti što sam sada- da pišem, da držim svoju knjigu u rukama. To sam ja! To je moja misija. Da se bolest nije dogodila, svoj san nikad ne bih ostvarila, bila bih samo prosečna, nesrećna i neostvarena žena koja „otaljava“ život i jedva čeka da prođe svaki sledeći dan. I krivila bih druge za to.

-Da li ovom knjigom želite da pomognete drugim ljudima koji prolaze kroz slične situacije?

Ja jesam napisala knjigu u kojoj govorim o svom iskustvu vezanom za onkološku bolest, ali pravi motiv sam bila ja, dakle, to je bila briga o sebi. Shvatila sam da smo u teškim situacijama sami sebi ogromna podrška. Meni je Bog pomagao, a i dalje to čini, „terajući“ me da pišem. Dakle, pišući, pomagala sam sebi! Onda sam uz pomioć nekih divnih ljudi shvatila da to moje iskustvo može biti i pomoć drugim ljudima koji prolaze kroz iste ili slične izazove. Dakle, namera mi nije bila da savetujem druge. Prosto, kroz moju knjigu i kroz moje iskustvo su se ljudi prosvetlili i shvatili koliko je briga o sebi važna. Kažu da kada putujete avionom, stjuardesa savetuje da ukoliko dođe do nekog problema, prvo stavite masku sa kiseonikom sebi, pa onda detetu. Dakle, sebi treba uvek prvo pomoći da biste bile dobre supruge, majke, sestre, ćerke… Prvo sebi, jer ako udovoljavamo drugima, bićemo nezadovoljni, a kada smo nezadovoljni, onda nismo nikome dobri.

Pošto ste prošli teške trenutke, šta biste savetovali ljudima koji se sekiraju zbog uobičajnih, malenih problema?

Opet kažem, ja ne savetujem, ja samo pričam iz svog iskustva. Ali, eto, iz svog ugla, svakome ko se nervira, jer kasni na posao, jer se uspavao, jer nije ispeglao veš, stigao da spremi ručak, ili su se deca opet umazala čokoladom…svakome bih rekla da je prvo i osnovno biti zahvalan za ono što imaš, zato što neko nema ni to i sve na svetu bi dao da to što vi imate, ima. Često pomislim kako sam zahvalna Bogu što vidim, što čujem, što mogu da hodam, da gutam, što imam topao krevet i krov nad glavom, što imam porodicu, što iako nemam svoje dece, imam bratanice koje obožavam, nemam ljubav muškarca, ali imam svu ljubav ovog sveta u sebi, nemam zdravlje, ali imam svesnost… I znate šta? Zahvalna sam na tome!

–Da li ste koristili alternativne načine lečenja i koje?

Jesam i dalje ih koristim. Verujem u energetska isceljenja, u zdravu ishranu, u pomoć prirode, biljaka, gljiva, čajeva, Boga… Verujem. Ali, najviše verujem da svojim pozitivnim stavom, čvrstom verom u izlečenje možemo preokrenuti svaku tešku situaciju. Više od 50 % izlečenja je vera u izlečenje.

-Čemu dajte prednost- alternativnoj ili zvaničnoj medicini?

Uvek, na prvom mestu zvaničnoj medicini! Svaka hemoterapija je za mene bila lek. Zvanična medicina može mnogo da učini, da nas zaleči, zakrpi, a sve ostalo je naš zadatak. Ja ga još nisam položila, ali na tragu sam. A za to vreme se apsolutno uzdam u Boga i zvaničnu medicinu.

–Šta nam možete reći o zdravoj ishrani?

Zdrava ishrana je poprilično bitna, jer nam može pomoći da dobro funkcionišemo, da imamo bolju probavu, da na prirodan način unosimo sve potrebne vitamine i minerale. Može nam biti od velike pomoći ukoliko želimo da unapredimo svoje zdravlje, ali nas ne može izlečiti.

–Koji su Vam planovi za dalji rad? Hoće li biti promocije knjige?

Standradnih promocija neće biti zbog poznate situacije sa kovidom. Kovid nam je doneo promene. To je nešto na šta mi kao pojedinci ne možemo da utičemo, ali možemo da se prilagodimo, budemo fleksibilniji i aktivniji na drugi način. Dakle, u planu je online prezentacija knjige. Zapratite instagram profil @zdravistilovizi i bićete obavešteni o svemu. Takođe, pokrenula sam i online radionicu “Kreiranje zdravih stilova života” i pišem za Naj magazin.

-Gde se knjiga može kupiti?

Za sada samo online, putem profila na instagramu @zdravistilovizi, facebook stranica: Zdravi stilovi zivota i na mail Naj magazina- najmagazin17@gmail.com

Olgica Alipijević

Spread the love