NOVINARKA KOJA SE RADO I SLUŠA I GLEDA

Posle dve i nešto malo više decenije rada u medijima novinar-voditelj, urednik-autor, Alisa Jovanović je kao vino. Sve je sigurnija, interesantnija i dopadljivija gledaocima koji imaju priliku da je sada prate na TV Studio B, gde je svoj rad krunisala autorskom emisijom u kojoj se bavi različitim temama i gde granica dobrog ukusa i mere nije dovedena u pitanje. Alisa je neko ko vas  tera na analizu i duboko razmišljanje. Žena je sa stavom, a obično takve žene gube na ženstvenosti, što kod nje svakako nije slučaj. Rado se i sluša i gleda. Bavljenje najrazličitijim temama govori da je zagrebala i posvećivala se onome o čemu se ponekad rado ćuti.

-Pravnik ste, a obreli ste se u novinarskom poslu. Koji je to bio trenutak kada ste shvatili da je novinarstvo “stvoreno“ za Vas?

Tačno, pravo sam studirala po savetu roditelja. Znate ono, čovek mora od nečeg konkretnog i sigurnog da živi. Svet media je uvek  doživljavan kao dodatni, usputni i prolazni, nadasve nesigurni posao. Danas je to možda još izraženije. Međutim, ja sam oduvek znala da ću raditi baš ovo što sada radim. Scena, intervjui, priprema za emisije je najlepši posao koji ja mogu da zamislim, a znate za ono kada radite ono što volite…U ovoj oblasti obrela sam se kao potpuni autsajder. Nikada nikoga ko se bavi ovim poslom nisam poznavala, nisam znala kako se proizvode radio i tv emisije, ali sam znala da mi je tu mesto. I evo me, danas sam urednik i voditelj emisije koja se zove po meni.

– Da li Vas u životu vodi srce ili glava?

Čovek je takvo biće koje se ne može odupreti svojoj prirodi. I srce i glava mogu donositi ispravne odluke ako nas istim rukovode dobre namere. Ne treba zanemarivati ni jedno ni drugo.

– Dugo ste u medijima. Koji su bili Vaši dobri, a koji loši periodi?

U medijima sam više od 20 godina. Počela sam na radiju, a zavrsila na tv. To je nekako prirodan put i najbolji, čini mi se, ako želite dobro da radite svoj posao. Logično je da u svojoj karijeri imate i dobre i loše periode, sve je to ljudski. Najgori period mi je bio kada sam odlučila da izađem iz medija i da se bavim samo PR-om. Hvala bogu to nije dugo trajalo. Takođe,  smatram da sam predugo bila zaglavljena u jednoj velikoj medijskoj kući kojoj ja, takva kakva jesam nisam mogla mnogo da ponudim.  Trebalo je to ranije da shvatim, ali dobro i to je prošlo.

–Menjali ste formate. U kome ste se osećali najbolje?

Najbolje se osećam sada. Studio B je medijska kuća koja mi je dala najviše mogućnosti i slobode. Tu sam zapravo i skrenula najviše pažnje na ono što radim.

– Da li Vam je lakše kada Vi ispitujete ili Vas ispituju? Da li uopte pričate o svom životu i koliko je bitno da ljudi znaju stvari o Vama da bi upotpunili sliku?

Čini mi se da je lakše kad odgovarate. Teško je postavljati prava i dobra pitanja. Ono može da usmerava čitav tok i ton razgovora. Malo je onih koji znaju sa pitanjima. Što se privatnog života tiče,  smatram da je to oblast koja je samo moja. Nemam nikakvu ni obavezu niti potrebu da se drugima hvalim ili žalim na to kako živim. Sa druge strane ja vodim toliko običan i normalan život da to nikome verovatno nije ni zanimljivo. Udata sam i imam ćerku, Saru koja ima 12 godina, mislim da je to dovoljno da zaokružite sliku o meni.

– Kako birate goste, teme?

I goste i teme nameće sam život. Evo sada u doba pandemije moji razgovori se svode na traženje psihopomoći, ali i zdravstvene pomoći, jer nam je to najpotrebnije. Smatram da imate dobru emisiju samo ako ste njome nekome pomogli, nekoga promenili, oplemenili, mada to zaista nije lako.

– Koji je recept trajanja u ovom poslu?

Trajanje jeste odraz kvaliteta , ali i upornosti. Ako znate da je to što radite dobro, uvek ćete naći put da to i realizujete.

– Od svih ljudi kroz posao koje ste upoznali ko je taj ili ta koja je ostavila najjači utisak na Vas? Rekli ste da nemate uzore…..

Nemam uzore. Uvek me impresioniraju oni ljudi koji i u današnjem vremenu zadržavaju oblik ljudskosti i dobrote zbog kojih se izdvajaju i razlikuju. Previše je koristoljubivih, uspešnih po svaku cenu, bezosećajnih i proračunatih ljudi. Mene zanimaju oni koji se ne boje da i danas budu ljudi.

– Povucite paralelu izmedju nekad i sad u Vašem poslu.

Kao što je sve degradiralo u ljudskom društvu danas, tako je i sa ovim našim poslom.  Danas ne morate biti ni obrazovani, ni pametni ni dovoljno dobri za isti da bi ste ga radili. Bitno je je da oni koji odlučuju smatraju da ste vi za to. Na žalost i jednih i drugih svi vidimo rezultate takvih izbora.

– Imate li neku zgodu koju bi ste podelili sa našim čitaocima iz Vašeg posla…

Nemojte se ljutiti, sigurno je ima, ali sada ne mogu da je se setim.

Alisa Jovanović

– Gledajući Vas sa strane, čovek ima utisak „da se dobro osećate u svojoj koži“ imate li recept ili savet za druge ili neki savet, kad im sve ne ide potaman?

Ne postoji univerzalni recept, a i ko sam ja da drugima dajem savete? Mogu samo da iznesem zaključke iz sopstvenog životnog iskustva. Osećaćete se dobro kada prihvatite sebe i činjenice koje vas okružuju. Neulepšavajte previše stvarnost, ta vrsta diznilenda nas  je i dovela do šarene laže koju danas živimo. Gledajte čvrsto činjenicama u oči i koliko god da govore protiv vas, ne spuštajte pogled.

Olivera Marinković