I pozorište i film su mi podjednako važni

Glumci spadaju u posebnu kategoriju ljudi, svi su multitalentovani, barem svi sa kojima smo mi sarađivali u našem magazinu. Naš današnji sagovornik nije ni malo izuzetak i on takođe spada u tu posebno kvalitetnu  skupinu ljudi. I on je multitalentovan, pored glume bavi se i muzikom, ima svoj bend u kome i peva i svira gitaru, a i autor je mnogih stvaru. Oprobao se i kao voditelj, mada tom ulogom nije baš oduševljen.

Zlatko Rakonjac je rođen 1983. godine, upisao je Akademiju umetnosti u Novom Sadu 2003. u  klasi profesora, Borisa Isakovića, a 2006. mu se ukazala prilika da dobije svoju prvu ulogu u filmu “Mi nismo anđeli 3”. Igrao je i u filmovima:” Ne skreći sa staze”, “Na lepom plavom Dunavu”, u serijama “Žene sa Dedinja”, “Urgentni centar”, a i sada u aktuelnoj humorističkoj seriji “Tri muškarca i tetka”.

Naši čitaoci su dobili priliku da ga malo bolje upoznaju.

1. Imate svoj bend “Posno prase. Da li i dalje imate probe, nastupe? Kako stoje stvari sa bendom?

Priča sa bendom pomalo stagnira. Nismo se rasturili niti posvađali, jednostavno više obaveza , posla, neki su dobili decu … Generalno, trenutno pravim novi bend , već imamo i probe, radimo, ja pravim autorsku muziku…Mi smo tu zbog publike, ali ja ne podilazim publici, nego nekako furam svoj fazon, radim ono što se meni sviđa, jer to sam istinski ja, pa ko se   ukači, ukači. Što se ovoh današnjih trendova  tiče, nešto ih baš preterano i ne podržavam. Generelno, ja sam čovek koji ne voli da pravi kompromise u životnim stavovima. U poslovnim –da, ali u životnim- ne, jer imam sasvim dovoljno godina, prošao sam određena životna iskustva da sada mogu da imam svoje stavove i da mislim da sam u pravu. Ne govorim to nadmeno, već sam neke stvari video, osetio, proverio.

Mislim da su ove mlađe generacije “ u krivu” šta sve shvataju pod umetnošću. Umetnost nije samo ono što se pojavi na televiziji ili ono što igra ili svira… Ja lično  spadam u stariju ekipu, rastao sam u takvom okruženju uz ćaleta i brata koji je stariji od mene osam godina, a i družio sam se sa starijim ljudima koji su se bavili muzikom 80-ih godina. Sada radimo novi bend, to je klasičan rock and roll, zatim i nešto što sam oduvek želeo-  bluz.  To je fazon Partibrejkersa, Majke itd.

2. Čini se da i dobijate slične uloge, uglavnom kao rock zvezda, muzičar…evo i u seriji “Tri muškarca i tetka” igrate rokera.

“Anđele” sam radio na trećoj godini akademije i niko nije ni znao da umem da pevam i sviram gitaru, već se to saznalo  tek kada sam dobio ulogu . Meni je muzika možda malo veća ljubav od glume. Generalno, muzika mi je najprisutnija, jer većina nas svaki dan sluša muziku  koja je najveći pobuđivač emocija što je i naučno dokazano, nisam to ja nešto novo izmislio. Sve uloge su dolazile tako same po sebi, ali nisu sve bile takve, možda su one najzapaženije. Inače, najponosniji sam na ulogu u pozorištu  “Povratak Kazanove”, jer mi je to bilo najkompleksnije igranje u svojoj karijeri. Ta uloga je ozbiljan psihološki razvoj glumca.

Sada je prisutna ta hiperprodukcija gde se pokazuje da mi imamo kvantitet, a nemamo kvalitet. Kada bi se radili filmovi kao , recimo pre 30 godina, ne verujem da bi neki ljudi koji sada sede na određenim pozicijama bili sposobni  ni da raznose kablove po setu. Vreme je takvo kakvo jeste i mi moramo da se prilagođavamo tome i da dajemo najviše što možemo. Moj otac me je naučio još kada sam bio jako mali da umem da kažem – ne i da ne postoji ni jedan posao niti novac koji bi ugrozili moj mir. Porodica je osnov svega tako da kad kažem mir, mislim na porodicu. Ovaj sistem koji je sada nametnut ide ka tome da razori porodicu , a kada razori porodicu, onda može bukvalno da radi šta hoće sa vama. Tada se gubite u tome i nemate zaista pravu podršku. Lepše je doći kući i imati sa nekim, ko zaista misli na vas iskreno da se posavetujete . Ovo vreme ima i dobre strane, ne možemo da kažemo da je sada sve baš toliko lose, ali današnji sistem vrednosti se drži na jako klimavim nogama. Postoje klinci koji su zdravog razuma, ali ima dosta njih kod kojih možete prepoznati da ne postoji nikakav  kodeks ponašanja. To je kao kad mene ćale pita- Kako je moguće da danas svi studiraju?

Normalno je da neki studiraju, a da se neki odluče da šljakaju, ali danas, svi nešto studiraju! Ja više nikog ne poznajem, a da ne studira. Neko će  reći da je društvo evoluiralo. Pa, ne znam baš, mislim da je mozak isti kao pre 50, 100 godina. Možda se promenio neki manji procenat ali, ja ne vidim da se rodio Tesla posle Tesle.

3. Gde ste bili sve ove godine?

Osam godina sam bio u Francuskoj od 2010-2011. pa do 2019. godine. Tamo sam se bavio ovim poslom i naučio sam šta znači pravi profesionalizam, kako se zaista pristupa prema poslu, kako se zaista cene kolege… Mislim da sam tu najviše sazreo i vratio sam se u trenutku kada  sam sklopio to znanje. Vratio sam se u novo podneblje, naleteo sam na hiperprodukciju, mada, mi smo mala zemlja za hiperprodukciju, jer ipak Evropa i Amerika imaju svoju publiku , a mi realno  nemamo.  Generalno, nas je malo i kada se sve što imamo servira, mi mislimo da je to- to. Današnji klinci to vide kao nešto dobro, ali u stvari, oni i nemaju šta da vide. Ne gledam televiziju već 10 godina, pa ni ne znam postoje li uopšte neke emisije koje se istinski bave kulturološkim stvarima kod nas. Uglavnom su to neke emisije koje se ponavljaju, koje su snimljene pre recimo 30 godina. Ne znam da li mi uopšte imamo jedan rock radio, na primer?

Mislim da se današnji ljudi gube u nekim stvarima. Kažu mi da filozofiram, ali smatram da to nije tačno, jer bez filozofije ne bi bilo ni psihologije , a da nema psihologije mi ne bismo imali životnu psihologiju i filozofiju. Dosta sam čitao i zaista se bavio sobom , znam šta mi prija, a šta mi ne prija. Volim mirnu luku. Radujem se kad zaista vidim dobro delo, ali time ne mislim na humanitarne organizacije, već da vidim nekog  recimo na ulici da je zaista prijatan, kulturan, vaspitan.

4. Šta volite da slušate što se domaće scene tiče?

Majke, Kud Idioti, Partibrejkerse. Ta muzika je po mom mišljenju čist minimalizam, ima malo teksta, ali pametnom čoveku  je dovoljno reći dve reči i saopštiti činjenicu. Ne mora knjiga da bude debela, a da je najpametnija. Što se novijih bendova tiče, ok su mi Straight mickey and the boyz.

Po mom mišljenju, pravi umetnik  je onaj koji zaista napravi nešto novo.

5. Iskustvo u vezi saradnje sa Nikolom Pejaković u “Anđelima”.

Nikola Pejaković je jedan zaista zanimljiv čovek koji je imao veliki uticaj na mene,   jer sve ovo što ja pričam je on prepoznao u meni  i uvideo je da sam drugačiji od ostalih klinaca, da nisam baš buntovan, ali da drugačije razmišljam od većine. Takođe, tu je bio i Žika Todorović. Od njih sam zaista dosta naučio i drago mi je što sam bio deo te ekipe.

6. Možete li nam reći nešto o saradnji sa Anom Mihajlovski i projektu “Ana i Rakonjac večernja tv dostava” iz 2012. godine? Kako  ste se snašli kao voditelj?

Nisam se baš snašao u svetu voditeljstva, mislim da nemam dara za to. Jedino što znam da radim je da dobijem ulogu , da je odradim kako treba i da nemam nikakvu tremu.  Mislim da sam oslobođen u glumi i nemam nikakv problem da pravim likove, dok s druge strane, nemam afiniteta za voditeljstvo, a i generalno me takav posao ne privlači.

7. Pozorište ili film, serija?

Nemam ja tu odvajanje, ali što se tiče pozorišta, imam veliki strah od publike, zapravo nikada nisam osetio taj osećaj kod publike. Nemam problem da igram i pred ulazak na scenu obično dođem ranije dva sata da se pripremim, a onda volim da legnem iza zavese, slušam publiku koja ulazi i često upadnem u teta san, odremam, opustim se. Pred predstavu ustajem vrlo lako, mogu da igram, ali kod publike nikada nisam osetiuo tu povratnu informaciju da sam ja kao nešto bitan, da neštom previše značim, već sam zaista prisutan u svojoj ulozi.  Eto, na primer, kada snimamo seriju i tonac mi kaže : “Zašto ne prekidaš repliku?”

-Zašto bih prekidao,  kažem ja.

-Pa jesi li čuo da prolazi automobil?

-Ne, ja to nisam čuo, jer sam zaista u ulozi.

Ne obraćam pažnju, jer zato je tonac i tu da to isprati, a ja sam 100 posto u ulozi.

Inače, i pozorište i film su mi podjednako važni. Pozorište zbog treninga, jer tamo postoje ponavljanja, reprize. Na snimanjima nema repriza, doduše, ima televizijskih repriza, ali ne i glumačkih.

8. Kako ste se uklopili u ekipu sa seta u seriji “Tri muškarca i tetka” i u ulogu Gordona koji je takođe rock zvezda?

Dosta tih ljudi sam poznavao i od ranije i  sa nekima sam već i radio.  Marko Janketić je na primer bio sa mnom na klasi. Producenti  kojima je ovo prvi projekat su bili veoma otvoreni za saradnju. Sve u svemu, bilo je to zaista dobro druženje, ali i naporno, bez obzira da li radiš komediju ili ne, kad snimaš po 10- 12 sati dnevno, dođe tu do svega, do nervoze… Rad na ovoj seriji kao i ta uloga su mi ostali u lepom sećanju. Tu sam upoznao i neke nove, divne ljude sa kojima ću sarađivati i u budućnosti.  I iskreno, ovo mi je jedan od dražih projekata koje sam do sada radio. Radio sam i u “Urgentnom centru” koji je zaista težak u smislu samog teksta, ali je bio mnogo inspirativniji , jer smo se bavili nekim stvarima gde možete mnogo i naučiti.

9. Radite li nešto novo?

Trenutno snimam novu seriju “Kolo sreće” u kojoj igram negativca., koji  ima pet karaktera, veliki je prevarant, to je nešto što do sada nisam radio i veoma je izazovno. Ne bih previse da otkrivam, serija će uskoro biti emitovana, pa ćete već i videti. Mogu samo da kažem da je jako zanimljiva priča, da je odlična glumačka podela. Ja se veoma ugodno osećam u ovoj ulozi i mislim da je ovo nešto najzanimljivije što sam do sada radio.

10. Koliko Vas je poremetila korona u životu, generalno?

Dva puta sam preležao koronu, a poznajem ljude koji su i tri puta. Prvi put sam imao blage simptome, drugi put sam izgubio čulo ukusa i mirisa. Nije me nešto preterano poremetila, osim toga što su kafići radili do 17 h, eto da su bar do 22h, 23 h, jer volim da izađem u kafić, slušam muziku i pričam sa drugarima, a i što nisam mogao da putujem . To je nešto što najviše volim da radim – da putujem. Volim slobodu i tu sam osetio da je nemam.

11. Šta volite da radite u slobodno vreme, ako ga uopšte imate?

Svaki dan sam na snimanjima, ali kad nisam bend mi je veliki ventil, muzika, playstation (sa toga se neću nikada skinuti). Dakle, muzika, filmovi, to su mi hobiji, mada to je ono što najviše ljudi i koristi i radi u slobodno vreme. Ne pijem, ne drogiram se, možda sam malo i dosadan. J

Hvala vam mnogo na saradnji i na ovom predivnom intervjuu.

Sanela Dimitrijević