ZALJUBLJENIK U ANIMIRANE FILMOVE

Jelena Kosara je mlada televizijska i pozorišna glumica I svi je poznajemo najviše kao Terezu iz serije “Sinđelići”. Jelena je rado odgovorila na naš poziv za intervju, pa smo imali prilike da je još bolje upoznamo.

Prva uloga Vam je u seriji “Sinđelići” gde ste kao devojčica pokazali da se odlično snalazite u glumačkom poslu. Kakvi su Vam utisci sa snimanja “Sinđelića”?

-Čini mi se da se vrtimo kao pokvarena ploča kad odgovaramo na ovo pitanje, zato što nam je odgovor svima isti, a to je da su Sindjelići jedna velika porodica i na setu i van njega. Za mene to možda znači i mnogo više nego nekim drugim ljudima iz ekipe, pošto je to mesto gde sam nekako i odrasla. Definitivno je da sam naučila mnogo o poslu ali možda i više o životu.

Gledali smo Vas kako rastete u seriji.  Kakav Vam je osećaj kada sada pogledate starije epizode u kojima ste još devijčica?

-Ranije sam izbegavala da gledam sam početak serija najviše zbog toga što bih samu sebe kritikovala i razmišljala šta je moglo drugačije. Deluje mi da sam više posmatrala tu neku profesionalnu stranu. Sada nažalost, zbog gubitka nekih bliskih ljudi, gledam samo da bi mi se sećanja vratila i da pokušam da uhvatim još neki momenat tih dana.

Možete li nam otkriti tajnu. Hoće li biti nastavka “Sinđelića”?

-Mislim da su vrata uvek otvorena za to. Produkcija se uvek postara da ostavimo bar malo prostora za potencijalni povratak. Bilo je tu razgovora i o filmu koji bi zaokružio priču, ali mislim da je sve na fanovima. Nema svrhe raditi nešto što publika ne želi da gleda. Sa druge strane i zbog velikog gubitka koji se sada desio, mislim da treba da počnemo da se mirimo sa činjenicom da sve lepe stvari moraju nekad da se završe. Kako i na koji način je neka druga tema.

Sa kime od kolega iz serije najviše volite da sarađujete i možda da se družite privatno?

-Boris, Brankica, Vučić i ja imamo neki naš mali porodični klan, mislim da je Boris video nešto u nama i okupio nas sa razlogom. Verujem da nam je ostavio čvrstu osnovu i predao kormilo broda, kapetana možda više nema ali posada ostaje da plovi, još dugo nadam se, za ceo život što se kaže.

2018.godine ste učestvovali u sinhronizaciji animirane avanture “Misija Katmandu: Avanture Neli I Sajmona.” Kako Vam se čini rad u sinhronizaciji? Da li je težak?

– Kao zaljubljenik u animirane filmove ovo je bilo ostvarenje sna. Ali definitivno je da ima toliko drugih talentovanih kolega koji se bolje snalaze u ovoj grani posla, tako da bih ubuduće ipak njima prepustila.

Kakav je Vaš lik iz pomenutog animiranog filma?

-Neli predstavlja sve ono što ja cenim kod ženskog lika u animiranom filmu. Ona u sebi krije nešto od svakog lika koji je došao pre nje, od hrabrosti nekih Diznijevih princeza do realnosti Mijazakijevih Studio Ghibli junakinja. Najviše mi se dopada to da se ona izdvaja sama po sebi, i ova priča ne bi funkiconisala bez nje.

Šta nam možete reći o projektu “Kao na filmu”?

-Znanje treba da se kupi svuda, a pogotovo od mladih kolega, studenata i slično. Ipak smo mi budućnost srpske kinematografije, dobro je da se upoznamo na vreme!

Kakvi su Vam planovi za dalji rad? Fakultet?

-U proteklih nekoliko meseci nisam pričala o fakultetu I daljim planovima, htela sam da moja odluka bude prvo dovoljno stabilna i jaka za mene samu, pa onda za sve ostale. Umetnost je za mene širok spektar koji želim dublje da proučavam, gluma je uvek tu, ali sada mi je prioritet produkcija koju želim da upišem ove godine.

Sanela Dimitrijević