RUDARI „SREĆNO“!!!

Dan rudara – Zašto posetiti Senjski Rudnik

Senjski Rudnik

Dan rudara Srbije obeležava se 6. avgusta u Senjskom Rudniku, malom rudarskom naselju koje izniče na šumovitim brdima iznad rudnika mrkog uglja. Ovo naselje pripada Pomoravskom okrugu, i nalazi se u okolini Despotovca. Po julijanskom kalendaru, ovaj dan posvećen rudarima je 21. jul, i otuda se, kao zaštitinik rudara, slavi Sveti Prokopije.

Senjski Rudnik

Naime, na ovaj dan početkom 20. veka, odnosno 1903. godine,  dogodila se velika rudarska nesreća, u kojoj je poginula cela smena rudara. U njihovu čast meštani su podigli Crkvu Svetog Prokopija, i ovaj svetac je danas slava čitavog naselja.

Senjski Rudnik

O nastanku ovog mesta govori nekoliko predanja i legendi, ali najprihvatljivija je priča Dragoslava Pandurovića koji kaže da je njegov otac, Lazar Pandurović, čuvajući svinje 1849. godine, otkrio ovo mesto. Pandurovići ovde žive i danas.

U naselju nalazi se istoimeni rudnik, koji je ujedno i najstariji aktivni rudnik mrkog uglja u našoj zemlji. Takođe je veoma bitno naglasiti da je ovo i najstarije rudarsko naselje.

Rudnik je otvoren zbog potreba Topolivnice u Kragujevcu. Tadašnje popečateljstvo finansija koje je bilo zaduženo za rudarstvo, donosi odluku da se rudnik otvori.

Senjski Rudnik

Otvaranje pruge Beograd – Ćuprija – Niš doprinelo je povećanju potrošača senjskog uglja. Iz tog razloga, davne 1892, u rad je puštena pruga uskog koloseka Ćuprija – Senjski Rudnik. Ovaj poduhvat doprineo je razvoju rudnika, a transport uglja postao je brži i ekonomičniji. Samim tim, rudnik doprinosio ekonomskom razvoju čitave zemlje. Stoga, ne čudi da je ovde nastala najstarija radnička kolonija koja  i dan danas postoji.

Osnovna škola u Senjskom rudniku osnovana je 1896. godine, što je čini jednom od najstarijih.

Senjski Rudnik

Posetioci ovog malog ali značajnog naselja mogu uživati u eksponatima Muzeja ugljarstva. Muzej je nastao 1980. godine, adaptacijom zgrade starog centralnog magacina Senjskog rudnika. Zajedno sa neposrednom okolinom, muzej je proglašen spomenikom kulture od velike važnosti za našu zemlju. Posebno je zanimljivo da izloženi predmeti datiraju još od antičkih vremena.

Ono što posetiocima takođe može privući pažnju je Aleksandrov potkop, prostor za utovar uglja sa upravnom zgradom i barakom za održavanje mašina i centralnim magacinom, koji predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.

Vrlo je zanimljivo i to da u Senjskom rudniku još uvek radi parna mašina za prevoz rudara u jamu, napravljena 1872. godine u Gracu.

U okolini, nalazi se i Mijajlova jama, zaštićeni memorijalni spomenik prirode i jedini spelološki objekat sa tim vidom zaštite u Srbiji.

Veoma značajan podatak da je u toku realizacija projekta Senjski rudnik – eko muzej, govori o tome koliko je ovo područje vredno. Cilj ovog projekta je da očuva i zaštiti prirodno i kulturno nasleđe najstarijeg rudnika ovog tipa u našoj zemlji.

Senjski Rudnik

Oni koji vole umetnost, odnosno književnost i film, naročito će se oduševiti podatkom da su baš na ovom mestu snimljeni film i televizijska serija Petrijin venac, reditelja Srđana Karanovića; televizijska serija Čizmaši, reditelja Dejana Zečevića, po istoimenim delima akademika i književnika Dragoslava Mihailovića. ilm, “Sablazan”, takodje je snimljen u ovom živopisnom mestu.

Senjski Rudnik

Vrlo ineresantno je i to da u ovom mestu živela poznata  glumica Olivera Marković, jugoslovenski komšpzitor Darko Kraljić, a da je baš iz ovog mesta  general-pukovnik Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković.

Senjski Rudnik

Treba napomenuti da razvoj fudbala u Senjskom Rudniku počinje od davne 1923. godine, i da je jedan on najstarijih fudbalskih klubova, FK Rudar, upravo iz ovog mesta.

Svake godine, prve subote avgusta, Rudničani iz svih krajeva se okupljaju u restoranu Proleće, kako bi se družili i evocirali uspomene. Ove godine ovih susreta neće biti iz svima dobro poznatih razloga.

Senjski Rudnik

Senjski Rudnik će vam  pružiti da uživate u značajnim spomenicima kulture, naučite nešto novo, osetite duh prošlih vremena, a i da odate počast rudarima i njihovom mukotrpnom poslu

autor teksta SaANJA KUZMANOVIĆ

autor fotografija GORAN STEVANOVIĆ