Dolazi zima, tmurno I hladno vreme. Da li je moguće da hranom bar za nijansu popravimo raspoloženje? Da li je moguće boljim izborom namirnica popraviti raspoloženje? Odgovor na ova pitanja je da, ai samo treba da znate kako to možete da učinite. Ako želite da popravite raspoloženje i smanjite osećaj teskobe, znajte da ishrana ima veoma veliki uticaj I važnu ulogu u tome budući da stres otpušta hormone koji izazivaju potrebu za šećerom, slatkišima I uglavnom nezdravom hranom.

Manjak serotonina i dopamina

Manjak serotonina jedan je od glavnih uzroka sezonske depresije, lošeg sna i pojačane razdražljivosti. Za proizvodnju tog hormona u mozgu potrebno je da u organizam unesete dovoljnu količinu ugljenih hidrata iz testenina, hleba, pirinča i drugih žitarica, ali prvenstveno u toku prepodneva i tokom dana. U večernjim satima, kada je telesna aktivnost smanjena, hemijski proces pretvaranja ugljenih hidrata u serotonin može krenuti u drugom smeru i dovesti do stvaranja prekomernih zaliha masnoća. Za proizvodnju serotonina, osim ugljenih hidrata, korisni su i magnezijum i vitamin B6, pa se zato potrudite da se namirnice poput semenki, zelenog lisnatog povrća i mleka, nađu što češće na vašem stolu. Osim serotonina, za dobro raspoloženje potreban vam je i dopamin, do čijeg manjka često dolazi u stresnim periodima, a kao posledica javljaju se tuga, apatija i nezadovoljstvo. Protiv manjka dopamina takođe može pomoći dobar izbor namirnica, a to su u prvom redu meso, sirevi, a posebno riba i jaja, koji sadrže fenilanin i tiroksin – dve važne aminokiseline potrebne organizmu za proizvodnju dopamina.

Želudac koji razmišlja

Zahvaljujući neurobiologu Majklu Geršonu, danas znamo da u stomaku imamo „drugi mozak“ koji se nalazi u crevima i naziva se crevni nervni sistem. Sastavljen je od autonomne mreže nerava, pa iako ima „samo“ 100 miliona neurona (što čini desetinu ukupnog broja neurona u mozgu) oni mogu da proizvedu supstance koje utiču na raspoloženje i deluju kao antidepresivi.

Malo, ali često

Prvo i najvažnije pravilo u borbi protiv stresa, nervoze i lošeg raspoloženja je da u svom svakodnevnom rasporedu isplanirate vreme za redovne obroke. Preskakanje obroka i dugi vremenski periodi bez jela dovode do pada nivoa šećera u krvi, što izaziva ne samo osećaj gladi i umora već i razdražljivost i anksioznost. Zato, umesto tri velika obroka dnevno jedite češće, ali manje obroke. I ne preskačite doručak – on pomaže telu da se pripremi za dnevne napore i sprečava napade gladi.

Balans

Prvo i najvažnije pravilo U BORBI PROTIV STRESA, nervoze i lošeg raspoloženja je da u svom svakodnevnom rasporedu ISPLANIRATE VREME ZA REDOVNE OBROKE, ničeg se ne odričiti i budite umereni.

Kako i koliko

Preobilni obroci sa mnogo masnoća, kakvi su uobičaneji u vreme praznika, opterećuju sistem za varenje i zamaraju celo telo, terajući ga da stvara rezerve. Međutim, nemojte zaboraviti da i veoma oskudni obroci, koje propisuju neke dijete za mršavljenje, takođe zamaraju i iscrpljuju organizam kojem nakon određenog vremena lako ponestane važnih elemenata. Zato je, još jednom naglašavamo, važno uzimati obroke redovno i u približno isto vreme, koliko je to moguće.

Zimski jelovnik

Na vašem stolu, zarad dobrog raspoloženja, trebalo bi da se nađe magnezijum, kojeg ima u semenkama bundeve, celim zrnima žitarica, blitvi, zelenoj salati, a zatim i kalcijum koji sadrže mleko i mlečni proizvodi. Ako dobijete neodoljivu želju za slatkišima, ne odričite ih se, samo budite umereni. Neka se riba nađe bar tri puta nedeljno na vašem jelovniku, jer one vrste koje su bogate omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, sardela, skuša ili tunjevina, obezbeđuju normalno funkcionisanje mozga i učestvuju u proizvodnji serotonina.

Spread the love