POSTODMORNA DEPRESIJA

Odmor, kako to divno zvuiči!!!

Ali, I njemu dođe kraj. Vratili smo se I umesto da smo puni energije, mi ne funkcionišemo-ustajemo umorni, bez energije, u “minusu smo”…Pitate se u čemu je problem?

Postodmorna depresija, je sve prisutnija kako pokazuju istraživanja.  Javlja se kod oko 80 odsto ljudi koji se vrate s odmora. Povratak sa odmora za neke je „kraj života“,

Život nije godišnji odmor, upozoravaju stručnjaci koji se u praksi susreću i sa slučajevima da ljudi prvi radni dan dočekuju s grčem u stomaku, koji ima I teže manifestacije. Ovaj fenomen uočava se i kod dece koja u nekim situacijama na prvi školski dan, posle raspusta ili malo dužeg odsustva, reaguju mučninom i povraćanjem.

Da li smo depresivni ili potišteni?

Ukoliko sve ovo ima veze sa spoljnim faktorima, kao što su posao, covid 19, situacija u porodici, to nije depresija. Svako može biti neraspoložen iz mnogih razloga, a s druge strane,  postoji i depresija kao bolest koja ima jasne kriterijume. Ona često ne zavisi od spoljnih činilaca.

Neraspoložene koje se javlja pri povratku na posao,

pre govori o bazičnom raspoloženju ljudi, koje nije patološko.

Činjenica je da živimo u stresnom vremenu kada je dosta tog izašlo na površinu. Izgleda da je najbitnije biti srećan u poslu, afirmisan, imati novac. Često i svet i spoljna sredina mogu biti izvori frustracije, naročito ako čoveku nije toliko važno da bude po svaku cenu „uspešan“. Pre svega treba da se istinski zapitamo

kakav je to život ako živiš za odmor?

Stručnjaci naglašavaju da je dobar izbor i aktivan odmor. Sve naravno zavisi od ličnih afiniteta, ali često se ispostavi da je najbolje rešenje, putovanje na kojem ćemo nešto naučiti ili koje će izmeniti naš pogled na svet i proširiti vidike.

Ljudi pokušavaju na silu da razdvoje posao od života i obaveza, da budu srećni van posla, ali ako živiš samo za odmor to i nije neki život .Jer,

neki ljudi nikada nisu bili na moru pa nisu depresivni. Suština problema je da ljudi ne treba da traže više odmora, već bolje uslove rada. A mnogi imaju prevelika očekivanja od odmora, dok u isto vreme ispod tepiha guraju razna nezadovoljstva.

I onda dolazi razočarenje i pitanje „što nisam postigao ono stanje koje sam mislio da mogu da postignem“.

Nije problem u odmoru, već u radu. Problem je kako provodite 8 ili 10 sati dnevno, više od 300 dana u godini, u kojoj atmosferi radite, da li je taj posao za vas ili nije, da li postoje uslovi da promenite posao.

Da zaključimo:

„Minus“ tokom cele godine ne može da popravi jedno letovanje.

A, sada o nečemu o čemu smo već pisali, ali nije zgoreg da ponovimo:

Problem ponedeljka

Fenomen potištenosti tokom prvog radnog dana ne vezuje se samo za godišnji odmor, već i bilo koji praznik – Novu godinu, Božić, Uskrs… Čest pojam s kojim se susreće savremeni čovek u razvijenom svetu je i „depresivni ponedeljak“.

– Ta dinamika, letargija i potištenost pred prvi radni dan, može biti i posledica neuroza. Činjenice je da je depresija jača ponedeljkom u jutarnjim satima. Sve to je sastavni deo našeg misaonog sistema, koji leži na tome da znamo šta donosi ponedeljak. , tj da tada počinju obaveze.  Možda rešenje problema leži u nama, tj u tome da promenemo svoj ugao na gledanja na ponedeljak, jer kad promenimo ugao gledanja, mnogo toga će se promeniti.

Zato, napred u promene!