ODUVEK SAM OSEĆAO MUZIKU, RADOVAO JOJ SE I UŽIVAO U NJOJ

Njegovo ime je Aleksandar Radovanović, a nadimak mu je  Džengi. Nadimak mu potiče iz detinjstva, ali I  afinitet ka muzici I umetnosti uopšte. Ipak muzika je prevagnula, I eto Aca već godinama pliva muzičkim vodama. Najbolje je da čujemo celu priču od njega I od početka, jer samo tako možemo steći pravi utisak o njegovom radu.

Još od malih nogu ste voleli muziku i bavili se njime. To znači da nije bio opcije B za Vas ili…

Vrlo rano sam pokazivao afinitete4 prema muzici, i umetnosti uopšte, tako bar kažu. Oduvek sam osećao muziku, radovao joj se i uživao u njoj. Kad sam malo odrastao i krenuo u školu, upisao sam se na dramsku sekciju, i podjednako zavoleo muziku i glumu, pitanje je bilo šta će prevagnuti, predvidjali su mi svetlu budućnost i što se glume tiče. Ali, muzika je za bod više pobedila. Tako da, opcija B je bila gluma, mada kad bolje razmislim, i gluma i muzika su mi bili opcija A!

Sećate li se svojih prvih muzičkih koraka? Kako su izgledali?

Kako da ne, sećam se nekih takmičenja u mom rodnom Gornjem Milanovcu, gde sam kao mali pobedjivao. Kasnije sam kroz glumu,  muziku upoznao na drugi način, igrali smo mjuzikle, svirali i pevali i divno je bilo. Moj prvi javni nastup bio je splet glume i muzike, tako da mi je to i krojilo put kojim sam krenuo, pa evo do dan danas.

Pevate i svirate. Da li sebe vidite kao samostalnog izvodjača ili kao deo neke grupe?

Počeo sam da sviram jako kasno, recimo pre 7,8 godina, a pre toga sam samo pevao.

‘Boja zvuka’ je bend sa kojim sviram po klubovima i kafanama, kao i na festivalima i većim koncertima. Sjajno funkcionišemo, imamo veoma plodonosnu saradnju i odlične rezultate. A autorske pesme stvaram samostalno. Napišem pesmu, napravim neku osnovnu liniju kompozicije, pa nakon toga moj prijatelj i desna ruka Luka Božović i ja razradimo malo aranžman, pa prosledimo ljudima u studiju, i onda snimamo.

Do sada ste izdali tri pesme. Da li je na putu i četvrta koju ćete promovisati?

Da, tri pesme. Radili smo ih veoma predano i sa mnogo ljubavi, nismo žurili, bilo mi je bitno da to zazvuči kako treba i da budemo svi zadovoljni. Uveliko spremam novu pesmu, četvrtu po redu, koja je drugačija od svega što smo do sada stvorili, ali ima i dalje neki moj lični pečat, što mi je jako bitno. Volim da eksperimentišem, da uvek bude nešto inovativno i drugačije od prethodnog projekta, ali mi je bitno da u svemu zadržim svoj neki stil i emociju.

Koji žanr muzike Vas zapravo najviše privlači? Da li bi ste zarad veće popularnosti ili novca, otepevali nešto iza čega ne stojite srcem i dušom?

Nikad nisam mario za žanrove, pesme delim na dobre i loše. U svakom žanru ima svega i svačega, time se vodim i kad sviramo. Naslušan sam razne muzike, i svašta volim i da sviram i da slušam, tako i koncipiram repertoar za nastupe.

Nisam ušao u sve ovo da bih bio popularan ili bogat, nikad nisam maštao o tome. Za mene muzika nije zanimanje, nego način života. Ne mogu ja bez nje, ne može ona bez mene. Ne bih snimao nešto čega ću se postideti kasnije, i iza čega ne mogu da stanem. Bilo je naravno raznih ponuda, ali nikad to nisam hteo da prihvatim. Imam vrlo iskren pristup muzici, i ne bih to kaljao zarad 5 minuta slave i šačice novca. Što se pesama tiče, najbitnije mi je da znam šta ostavljam iza sebe.

Komponujete, svirate, pevate. Da li ćete kada krenete da snimate spotove i tu „umešati prste“ i koliko Vam je uopšteno interesantno da vizuelizujete ono što pevate?

Interesantno jeste, ali je mnogo naporno (smeh). Snimanja mogu da se oduže, pa to baš iscrpi, ali kada na kraju vidim kako sve izgleda, zaboravim te muke. Sada je vreme hiperprodukcije, i nažalost, bez spota teško da pesma može bilo gde da se čuje. Muzičke platforme, YouTube, televizije, sam koncept promocije i načina predstavljanja projekta zahteva od vas da vizuelizujete pesmu. Mada, to i nije loše, kad imate dobru pesmu, onda i dobar spot doprinese kompletnom utisku.

Svi obično na početku karijere, imaju nekog uzora. Koji je bio Vaš, kao ko sa naše estradne scene bi ste voleli da imate karijeru?

Naravno, postoje ljudi koji i te kako zavredjuju ne samo moju, nego svačiju pažnju. Ima ih dosta, ne znam baš koga bih izdvojio. Ja sam se od početka trudio da pronadjem svoj put, da ne gledam slepo šta i kako drugi rade, nego da krenem uskim putem i da na taj način izgradim sebe. Odlučio sam da ću tako, pa šta mi Bog da. To jeste trnovitiji i dosta teži put, ali kad uslede rezultati, onda budeš zahvalan i ponosan. Mislim da svako treba da bude svoj, i najpogubnije za bilo kod umetnika je da se trudi da liči na nekog drugog, da bude neko drugi i da ne bude to što jeste.

Puno je mladih i talentovanih ljudi na našoj sceni. Koji su aduti kojima Vi želite da zauzmete svoje mesto na sceni?

Da, ima talentovanih mladih ljudi, ali nažalost jako malo je autora. Imam utisak da su se svi razmazili, čekaju gotove pesme da ih kupe pa da snimaju, a verujem da mnogi mladi ljudi u sebi imaju pravi dragulj, i da bi mogli mnogo da daju ako bi se posvetili autorskom radu. Voleo bih da ima više kantautora medju mladjim muzičarima, ali nažalost to nije slučaj. Kažu mi producenti da su moji glavni aduti prvenstveno boja glasa, i to što sam stvaram. I ja im verujem (smeh).

Putovanja i muzika idu ruku pod ruku. Volite li da putujete i privatno i radno?

Volim da putujem. U meni ima nečeg čergarskog, obožavam da putujem i da sam u nekoj akciji. Vrlo malo vremena mi treba da se odmorim, i da nastavim opet. Priroda posla je takva da smo stalno na nekom putu, a i ja sam po prirodi takav da mi to i odgovara. Valjda zato što sam još mlad, videćemo do kad će me sve ovo držati. Do sad me drži i ne pušta (smeh).

Leto je za nama. Da li ste radili ili uspeli i malo da odmorite?

Bilo je radno, ali sam išao i na odmor. Nedostajalo mi je more, dve godine zbog cele situacije sa Kovidom nigde nisam išao iz zemlje, i baš sam jedva čekao da odem na more. Koliko god da sam na moru, nikad mi nije dovoljno, a sa druge strane dovoljno mi je makar i na dan da odem da napunim baterije, more me preporodi. Sad nastavljamo gde smo stali pre odmora.

U direktnom kontaktu sa publikom, koju povratnu reakciju volite da vidite i osetite?

Jedino taj direktan kontakt sa publikom je merodavan za bilo šta. Tu se sve vidi, koliko ima efekta to što eventualno čovek radi i stvara. Ja obožavam tu interakciju, i uvek nekako napravimo magiju, da bude lepo i nama i publici. Volim da vidim da se ljudi lepo provode na našim nastupima, da su srećni, nekad i tužni, ali da im izazivamo neke emocije. Ukoliko nema toga, onda ništa nismo uradili. Ali Bogu hvala ima, i za vreme Kovida najviše nam je svima nedostajalo da se družimo sa publikom, i da zajedno pevamo, smejemo se, ako treba i plačemo.

Verovatno znate mnogo pesama zbog živih nastupa. A šta slušate privatno i uz koju muziku se opuštate

Zavisi kako sam raspoložen. Nekad mi prija nešto laganije, nekad slušam muziku koja je pravljena pre više decenija, nekad slušam nove pesme, a neretko mi se desi da slušam i narodnjake, sve zavisi kako sam raspoložen i u kakvom sam društvu. Ako se opuštam sa svojim ljudima, tu se sluša sve i svašta, i obavezno završavamo dobrim narodnjacima! Opet kažem, muzika je dobra ili loša.

Verovatno imate zakazane nastupe. Gde publika može da Vas vidi i da Vas čuje u nekom narednom periodu?

Svuda sviramo, gde god da nas zovnu. Konstantno dobijam pozive iz Crne Gore, ali nažalost to nikako da se realizuje zbog nastupa po Srbiji. Jedva čekam da odemo u Crnu Goru, često smo dole svirali pre pandemije. Kao što rekoh, spremam novu pesmu, tako da kad ona izadje, nastupi će biti još učestaliji. Na instagramu uvek objavim gde nastupamo, tako da ljudi mogu na mom profilu da vide gde smo, pa da dodju da uživamo zajedno.

Olivera Marinković