Doajeni naše kniževnosti bili su i zanimljivi ljudi o kojima kolaju razne priče i anegdote. Mi smo za vas izdvojili neke za koje smo mislili da bi vam bile zanimljive.
Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospio na sud.
Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio.
Prije nego se raziđoše on upita sudiju:
„Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“
„Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija.
„Doviđenja, gospođo“ odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.
***
Đura Jakšić bio je poznat po tome što je često ceh u kafani plaćao svojom umetnošću. Tako je jednom pitao krčmara da mu da besplatnu večeru, s tim da mu Đura napiše pesmicu koja će mu se svideti. U slučaju da se krčmaru pesmica ne svidi, Đura će mu platiti gotovinom. Krčmar je pristao, a kada se Đura dobro najeo, počeo je da recituje pesmice jednu za drugom. Međutim, krčmaru se nijedna nije svidela. Najzad je Đura odrecitovao: „Ej, keso moja sa mnogo dinara, Iziđi iz džepa, isplati krčmara!“
– E, to mi se sviđa, to čekam! – reče krčmar.
– E, vala, i ja jedva dočekah! – reče Đura i ode.
***
Posle sednica Udruženja književnika , obično bi svi
sišli u Klub književnika. Ivo Andrić bi svima , diskretno ,
platio piće. Jednom prilikom mu je prišao Ivo Kusalić , vlasnik
kluba i pitao : “ Druže Andriću , večeras imamo divnu kolenicu ,
mladu jagnjetinu , sjajne bifteke , hladnu guščiju džigericu . . .“
Andrić ga je gledao zbunjeno : „Imenjače , ja danas pre podne
nisam istovarao ugalj na železničkoj stanici.Donesite mi , molim vas ,jedan čaj“.
***
Lepe u jednostavnosti, svoje rečenice Duško Radović nije lako stvarao.
Saradnici ga opisuju kao na momente tmurnog novinara, koji sedi uz
pepeljaru punu opušaka i korpu punu zgužvanog papira.
Kažu da je tada odlazio iz redakcije, uz tresak vrata, na nekoliko dana,
pa se vraćao s okeanom novih ideja.
Evo nekih Radovićevih dosetki o svojim kolegama piscima :
Vasko Popa je, po Radoviću, bio najproganjaniji srpski pisac. On je prognan u – Gradski komitet!
Za Mirka Kovača je mislio da piše pred ogledalom, da bi zauzeo pozu!
Za Branu Crnčevića je tvrdio da ne bira sredstva da bi bio cilj!
Za Vasilija Popovića je rekao da je pravičan u svojoj mržnji prema piscima, jer ni sopstveno ime ne podnosi (Ugrinov)!
Za Janeza Paćuku (Bećković) govorio je da je svetski ekspert za gluposti, kome je Frojd legao na kauč!
***
Tin Ujević, za opkladu, vezanih očiju, proba razna vina i pogađa:
„Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. Sićevačko, lanjsko, troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka. Smederevsko, ovogodišnje, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu…”
A onda mu u čaši donesu vodu. Pesnik proba i kaže:
„Ovo nikada nisam pio”.
Jovan Dučić je, kao diplomata, često dolazio u Beograd i odsedao u hotelu. Jednom ga prijatelj upita:
„Duka, što stalno odsedaš po hotelima, kad možeš u Beogradu sebi da kupiš kuću”?
A pesnik odgovori:
„Šta će mi kuća, u Beogradu ću dobiti ulicu”.
Oznake: Naj magazin, pisci u anegdotama
Share On Facebook
Tweet It
