KLICE

Saša Tucaković, po diplomi nastavnica, po opredelenju zaljubljenica u prirodu i prirodno. Klijanjem je počela da se bavi zbog sebe i za sebe, pre više od 15 godina.
Posle puno pročitanih knjiga i tekstova na ovu temu, eksperimentisanja sa različitim semenjem i najkvalitetnijim načinom klijanja, pomislila je da oko nje ima još zaluđenika u potrazi za kvalitetnijim, zdravijim i prirodnijim načinom života.

   KLICE

Čini se da je sve podložno modi, pa tako i ishrana. U današnjem užurbanom svetu, sve je jača potreba pojedinca za promenom i kvalitetnijim, zdravijim i ispunjenijim načinom života.Ponuda raznih zdravih proizvoda je sve bogatija i po nekad je teško odabrati i prepoznati onaj pravi.
O klicama danas znamo malo pa se može činiti da su one samo još jedan modni krik, ali upotreba klica u ishrani, ali i medicini, ima dugu istoriju, što potvrđuju drevni kineski i indijski spisi.
Zapisi kažu  da su ih još pre 5000 godina antički lekari u Kini prepisivali kao lek za mnoge tegobe, a aristokratija obilato konzumirala verujući da imaju  moć podmlađivanja i iscelivanja. Klice su do danas nastavile da budu značajan deo kuhinje azijskih naroda, dok je „zapadni“ svet počeo da shvata njihovu vrednost tek vekovima kasnije.
Klijanje je prirodan proces u kojem se seme budi i kreće da raste u biljku. Klice su najmlađi oblik te biljke  koja je tek počela da se razvija.
Klice sadrže pravo malo bogatstvo vitamina, minerala, proteina i enzima i zato su odličan dodatak svakodnevnoj ishrani. Klijanjem se pokreće čitav niz procesa zbog kojih količina svih hranjivih  sastojaka značajno raste, tako da isklijalo seme sadrži veću količinu istih od suvog semena, ali i od razvijene biljke. Takođe, proteini, ugljeni hidrati i masti se razlažu u jednostavnije oblike što omogućuje njihovu lakšu probavu i iskoristljivost.

Za klice se kaže da imaju brojne zdravstvene benefite. I dok je nauka počela da priznaje neke od njih, istraživanja po ovom pitanju su na svom početku.
Zato ćemo ovom prilikom navesti podatke priznate od strane nauke.
Istraživanja su potvrdila da su klice odličan izvor kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, folata i beta karotena i da ih sadrže u znatno većoj količini od razvijenih biljaka. Osim nutritivne vrednosti, klice su u istraživanjima pokazale potencijal da pozitivno utiču na:
1. Smanjenje nivoa šećera u krvi.
I to iz 2 razloga. Isklijalo seme sadrži niži nivo ugljenih hidrata, od neisklijalog i bogato je enzimima koji opet utiču na način na koji organizam razgrađuje te iste ugljenohidrate.
2. Poboljšanje probave.
Klijanjem se značajno povećava nivo nerastopljivih vlakana koja se ponašaju kao prebiotici, hrane vaše dobre bakterije i tako uspostavljaju i održavaju zdravu probavu.
3. Poboljšavaju zdravlje srca.
Nekoliko studija je pokazalo da konzumiranje klica može pomoći u snižavanju nivoa holesterola kod dijabetičara i ljudi sa problemom gojaznosti. Niži nivo holesterola, povezan je sa manjim rizikom od srčanih oboljenja i arteroskleroze.
I dok su potrebna dalja istraživanja na ovu temu, klice su svakako, kao i bilo koje sveže voće i povrće poželjne u ishrani svakog od nas.
A ako vas još nisam ubedila da se upustite u ovu avanturu, podelila bih sa vama jedan lep i malo drugačiji opis iz knjige “Hrana koja menja život“
„Biranje klica je isto kao biranje prijatelja: sve one imaju različite ličnosti. Imate li onog prijatelja za kojeg znate da je sjajna osoba, ali ipak je malo težak – možete da ga tolerišete samo u manjim dozama? To opisuje klice brokolija. Jakog ukusa, klice brokolija odlične su za jačanje varenja zbog hlorovodične kiseline.
Šta je sa prijateljem koji je veoma nežan i opušten, koji sluša sve što pričate i nudi utešne savete? To opisuje klice crvene deteline, koja smiruje dok nežno čisti limfu, uklanjajući toksine i čisteći telo. Tu je i prijatelj koji je veoma emotivan i lako se rasplače, bilo da su to suze žalosti ili radosnice. Klica piskavice, (grčkog semena), veoma je nežna, savršena za podršku emocijama i endokrinom sistemu, koji se vezuju u srcu, duši i mozgu. Klice piskavice naročito pomažu kod uravnoteživanja proizvodnje kortizola i kod regulisanja proizvodnje hormona štitne žlezde.
Ne smemo da zaboravimo onog prijatelja s mišićima, osobu koju zovete da dođe sa svojim kamionetom i pomogne vam da izađete iz kuće. To je klica sočiva. Veoma energetski nabijene, bogate proteinima, koje telo s lakoćom može da asimilira, klice sočiva takođe vam daju ugljene hidrate, koji će vam dati snagu za sve što morate da uradite.
Spisak se nastavlja u nedogled. Baš kao ljudi koji vas podržavaju u životu, različite vrste klica imaju posebna svojstva koja ćete otkrivati dok ih budete upoznavali.“
Ali za koje god da se odlučite, nećete pogrešiti.

Ono što je danas možda i najvažnije njihova upotreba je veoma jednostavna. Ukusne su kao samostalan obrok ili dodatak salatama, sendvičima, supama, čorbama, varivima. Mogu se upasirati u dečiju hranu, sosove, prelive ili namaze.

Vege loptice

150gr seckanih pečurki
1 glavica luka sitnije isečena
1 crvena paprika isečena na sitnije kockice
1/2 šolje isklijale kinoe, obarene
2 krompira iseckana i skuvana
2-3 čena belog luka, sitno seckana
2 kašike klica susama
začini po ukusu

Prodinstajte luk, dodajte papriku, pa kuvajte 2 minuta, dodajte pečurke i dinstajte dok ne omekšaju. Obarite krompir u malo posoljene vode, viljuškom ispasirajte. Dodajte izdinstane pečurke, obarenu kinou, susam i začine, (so, peršun, aleva paprika, biber…). Oblikujte loptice, stavite u podmazani pleh ili na masnu hartiju i pecite dok ne porumene.
Umesto klica kinoe možete upotrebiti i klice sočiva, mung pasulja, heljde.

Tekst i fotografije Saša Tucaković