JACK DIMICH (Željko Dimić) je glumac, koji svoju karijeru započinje u Americi, iako je „naše gore list”. Rodjen je u Bosanskoj Dubici, a dolaskom u “obećanu zemlju” 1997. godine je primljen na čuveni Le Strasberg Institut za film i teatar, gde su diplomirali i čuveni Al Paćino, Dasin Hofman, Rebeka De Morni i drugi svedski poznati glumci. Reč je o prestižnom institutu. Diplomiranjem u klasi Majkla Margote, nastavlja “Strasberovom” pristupu glumi sa naslovnom ulogom u predstavi “Ričard III”. Ostvario je mnoštvo uloga na filmu, televiziji i pozorištu. Igrao je uloge na maternjem, ruskom, italijanskom, češkom i engleskom jeziku, a bitiše na relaciji Njujork-Beograd. Zahvalni smo mu što je našao malo vremena i odvojio ga za čitaoce Naj magazina, odgovarajući na naša pitanja.
Vi ste naše gore list. Kako ste se obreli na drugom kontinentu?
-U Americi sam se obreo sticajem okolnosti nakon boravka u Švedskoj i Češkoj posle mog odlaska iz Beograda 1992. godine iz kojeg sam otišao jer nisam hteo više da živim u tadašnjoj SFRJ u kojoj je u to vreme počeo gradjanski rat. Moja bezuspešna pokušavanja da me prime na FDU su bila samo razlog više za moj odlazak.
Iz Bosanske Dubice sledio je Beograd, Švedska i Prag. Kuda Vas je životni put sve vodio i gde ste se konačno zaustavili?
-Da. Posle rodne Dubice, Beograda, Praga, Šedske, New York-a, St. Louis-a, Los Angeles-a pa ponovo New York-a najverovatnije ću, jednog lepog dana, najviše vremena da provodim na svojoj divnoj planini Kozari.
Još od tinejdžerskih dana ste želeli da postanete glumac. Da li je taj životni poziv bio jedina opcija za Vas?
-Ovim poslom sam želeo da se bavim još od 12-te godine, od dana kad sam se prijavio na konkurs preko ‘Dečijih Novina’ za ulogu narodnog heroja Save Jovanović Sirogojna u filmu “Bosko Buha”.
Završili ste prestižnu Akademiju u Americi. Kako od trenutka diplomiranja ide Vaš put?
-Nakon što sam diplomirao na Lee Strasberg Institutu 2001. godine u klasi Majkla Margote (Michael Margotta) na kastinzima sam se borio za svaku ulogu i tako počeo i još uvek radim ovaj posao do današnjeg dana kad trenutno imam preko 90 uloga na filmu, televiziji i teatru.
Da li se školovanje u Americi, razlikuje od našeg? Ili talenat, rad i trud se prepoznaju ma gde da se nadjete?
-Mislim da nemam prava da poredim studije na Lee Strasberg Institutu sa FDU jer, jednostavno, na FDU nisam nikad dobio priliku da studiram glumu. Mislim da je ogroman rad, pored talenta, najvažniji u ovoj veoma teškoj i divnoj profesiji u kojoj je konkurencija surova i ogromna. I, naravno, potrebno je malo sreće kao i u svemu što radimo.
Pozorište, serije ili film? Šta je Vam je draže i u čemu je draž prvog, drugog ili trećeg?
-I jedno i drugo i treće. Samo što je, za mene, pozorište i energija koju razmenjujem sa publikom dok sam na sceni na prvom mestu. Čari su prisutne u sva tri i njih je teško opisati. U njima se, jednostavno, uživa dok radite.
Šta je to u ulozi, koji je to kriterijum i šta Vas privuče da prihvatite ulogu i odglumite?
-Uloge prihvatam tek nakon pročitanog scenarija pod uslovom da zavolim ulogu koja mi je ponudjena nakon kastinga i, naravno, ukoliko smatram da sam sposoban da je i odigram tj. da mogu da ubedim i sebe i publiku da mi se u toj ulozi veruje.
2008. godine ste dobili glavnu ulogu u filmu U ime Sina. Kakva Vas sećanja vežu za to ostvarenje?
-Uloga ‘Majora Pavla’ u filmu U Ime Sina koji je nagradjen na 22 medjunarodna filmska festivala i koji je kvalifikovan za Oscar-a 2009. godine je moja prva glavna uloga i jedna od najdražih u dosadašnjoj karijeri.
Šta Vam je u poslu najteže, a šta najlepše?
-U mom poslu koji volim još od dečackih dana ništa mi nije teško. A najlepši je proces tj. sve ono što radim dok se spremam za ulogu odnosno lik koji tumačim.
Da li ste kritični prema onome kada gledate sebe u onome što ste odradili?
-Naravno. U većini slučajeva jer, skoro, uvek može bolje.
Kako ste se osećali kao neko ko je trebalo da donese lik Nikole Tesle, na veliko platno. Patriotizam, ponos i šta još?
-Uloga Nikole Tesle u filmu “Teslin Narod” reditelja Željka Mirkovića koji je, takodje, nagradjen na velikom broju internacionalnih filmskih festivala i koji je kvalifikovan za Oscar-a 2020. godine je jedna od mojih najvažnijih uloga. Osećao sam sve što je najlepše u životu i u ovoj profesiji. Kao što mislim da svaki glumac treba to da oseća dok tumači ljudsku veličinu kao sto je bio naš naučnik Nikola Tesla. I sa osećanjem lepote, takodje, sam imao osećaj ogromne odgovornosti da opravdam poverenje koje sam dobio. Upravo su nam javili da je Teslin Narod proglašen za najbolji film kao i uloga Nikole Tesle na još jednom filmskom festivalu ovde u Americi (Red Dirt International Film Festival, USA).
Držite i časove glume. Šta je ono što dajete kao savet svima onima koji žele da krenu glumačkim stopama?
-Da veruju u sebe i da ne dozvole nikom i ničemu da ih zaustavi, da prihvate poraze da bi posle njih bili još jači da se ne prepuste pobedama koje bi mogle da ih oslabe i kompromituju.
Imate veliko radno iskustvo, što automatski znači i životno. Koliko ste se menjali vremenom?
-Mislim da se suština svakog čoveka niti njegov karakter ne mogu promeniti. Čovek može samo da uči, da radi na sebi i da se nadgradjuje tokom celog života. Mislim da je u znanju, pre svega o sebi pa onda o svemu ostalom, najveća moć svakog ljudskog bića bez obzira čime se bavi.
Koliko ste zadovoljni, ispunjeni i srećni i šta želite još da u svom poslu dosegnete i uradite?
-Trudim se da danas budem ispunjen, zadovoljan i srećan mnogo više nego juče a mnogo manje nego što cu to biti sutra.U svom poslu želim samo ono što mislim da mi i pripada. Šta je to – to će vreme pokazati a moje je da radim na tome jer to niko za mene neće i ne može uraditi.
Imate li neku poruku za čitaoce Naj magazina?
-Čitaocima Naj magazina, takodje, želim sve ono što misle da im pripada.
I pre nego što mu poželimo sreću u daljem životu i radu, samo da Vam kažemo da nam Željko već 25. maja stiže u Srbiju, da bi snimao nastavak domaće serije Klan.
Olivera Marinković
Oznake: Jack Dimich, Naj magazin, Olivera Marinković