DOKTRORKA VELIKOG SRCA

Nesumnjivo, od kada je počeo Covid, svo medicinsko osoblje su postali junaci našeg vremena. Jedna dvadesetšestogodišnja devojka iz Rusije, Dr. Aleksandra Gusak, svakako zavredjuje pažnju svojom željom da pomogne našim gradjanima koji su se zatekli u Rusiji a imaju zdravstvenih problema. Možete je zapratiti na društvenoj mreži Instagram, pod nazivom Ruski lekar  I pitati je za savet I prekoruku ma koja zdravstvena dilema da vas muči. Rado se odazvala pozivu za intervju za Naj mgazin I evo odgovora na pitanja koja su nas, a verovatno će I vas interesovati.

Da napomenemo, dr. Aleksandra  Gusak je načelnica odeljenja preventivne medicine, a Srbiju je posetila prvi put pre šest godina preko studenstke razmene. Moramo da je pitamo šta je ono što joj se ovde najviše dopalo I šta je zavolela kod nas pa želi da se vrati u Srbiju?

-Došla sam u Srbiju prvi put  2014.  godine I o njoj nisam imala puno podataka osim onih, što obično učimo u školi. Prvi svetski rat, kakva je klima, o Aleksandru Karađordjeviću  I još mnogo istorijskih podataka. Nisam mogla da zamislim da u Srbiji živi toliko divnih i dobrih ljudi. Ja sam ukupno posetila petnaest  zemalja, ali samo kad sletim na aerodrom u Beogradu imam taj topao osećaj da sam konačno stigla kući.

Kakve su sličnosti i razlike života  Srbije I Rusije?

-Svi kažu da imamo sličan mentalitet, ali to zapravo nije baš tako. Srbi su topliji I otvoreniji ljudi odmah od prvog trenutka, a Rusi su zatvoreni na početku, ali kada upoznaju čoveka bolje, sve su spremni da urade za svog prijatelja. Takođe Srbi znaju šta je merak I znaju da uživaju, sede sa društvom u kafiću. Rusi su na poslu po ceo dan, a vikendom obično su kod kuće ili sa prijateljima u  prirodi ili u restoranu. Da, kada mi idemo negde, to obavezno naručujemo hranu, kod nas ne postoji pojam “na kafi” ili “da popijemo piće”.

Od kako je počeo Covid, želeli ste da se vratite u Srbiju I da volontirate. Zbog nekih papiroloških problema, to niste učinili. Zato, pomažete Srbima u Rusiji. Na koji tačno način?   

-Ovih papiroloških problema imala sam uvek: nisam mogla da upišem specijalizaciju, kao stranac. Na primer,  nudili su mi samo doktorske studije.   Dobila sam I ponude za posao od nekoliko privatnih klinika u Srbiji, ali zbog celokupne procedure zapošljavanja stranaca u Srbiji, to nije bilo moguće. Mnogi su dali sve od sebe I pokušavali da mi srede radnu dozvolu I boravak, ali na kraju smo odustali. Na proleće sam se prijavila za program “Tačka povratka”, kojom su se pozivali srpski lekari iz inostranstva zarad pomoći u lečenju korone.  Ja imam srpsku I rusku licencu, ali sam Ruskinja I imam samo Rusko državljanstvo, tako da nisam uspela u tome. Ali sada ja dajem ljudima savete I pokušavam da pružim pomoć putem Instagram naloga Ruski lekar, koji vodim na srpskom jeziku. Takođe,  početkom oktobra sam stupila u kontakt sa Ambasadom, odnosno Njegovom ekselencijom gospodinom Miroslavom Lazanskim, sa kojim  sam pokrenula humanitarnu akciju za Srbe, koji trenutno borave  u Moskvi I zbog situacije sa koronom nemaju adekvatno zdravstveno osiguranje I ne mogu besplatno doći do lekara. Putem ambasade svi oni mogu stupiti u kontakt sa mnom I ja u svoje slobodno vreme ću ih savetovati I besplatno lečiti.. Takodje Srbi su mogli da se vakcinisu protiv gripa, ali vakcinacija je trajala do 15.12.

Šta ste do sada naučili o koroni, s obirom da ste lekar koji je na terenu?

– Primetila sam interesantnu stvar: moje kolege iz Srbije su pričali da kod vas cešće obolevaju od  COVID-a starije osobe sa hroničnim oboljenjima. Ja  sam  češće imala pacijente moje generacije bez bilo kojih obolenja, ali koji su baš teško preživljavali koronu. Jedan dečko čak je bio zaražen tri puta zaredom.

Da li su saznanja o Covid-u u Rusiji veća nego u Srbiji. Šta je ono na šta treba da nam ukažete?

-Nisu veća, jer pandemija  COVID-a 19 je stvar, protiv koje se bori ceo svet. Tako da mislim lekari  širom sveta razmenjuju svoja  znanja I rade kao jedan mehanizam. I to mora biti tako, jer medicina nema granica.

Da li ste se uplašili što je vakcina u eksperimentalnoj fazi i što još uvek ne znamo baš sve o njoj. Vi ste primili prvu vakcinu protiv Covida u septembru.  Kakva su Vaša iskustva?

-Na našoj klinici u jednom od filijala krajem septembra su krenula klinička ispitivanja, gde su mogli da se prijave ljudi, kao dobrovoljci. Većina mojih kolega su se prijavili, jer  se nalazimo u stalnom kontaktu sa Covid pozitivnim pacijentima. Nisam imala strah,  zato što  sam prvo bila pregledana sa strane interniste, uradila takođe skrining – krv na antitela, hepatitis B, C, sifilis, bris na koronu. Potpisala sam saglasnost za učešće  u kliničkim ispitivanjima, tu je bilo sve objašnjeno šta može I ne može da se radi (na primer: konzumirati alKohol, pušiti više od 3 cigarete  na dan I voditi dnevnik dobrovoljca u aplikaciji). Svakog dobrovoljca u toku 180 dana prate lekari.  Isto tako  dobrovoljac dobija I osiguranje, prema kome u slučaju pogoršanja zdravstvenog stanja dobija novčanu naknadu.  Vakcina je dvofazna I nakon primanja prve injekcije, ja sam par dana osećala umor I spavalo mi se. Neke kolege su imali temperature 1-2 dana, što je sasvim normalna reakcija za svaku vakcinu I znači da je vakcina  dobra I  da se u organizmu  izazvao imuni odgovor I krenuo da se stvara imunitet. Bilo koje nus pojave niko od nas nije imao.

Imate 26 godina. Bavićete se i nekom sprecijalnošću. Jeste li razmišljali koja će to biti?

-Jesam, ali u Rusiji je malo drugačiji program školovanja nego u Srbiji. Kada se upisujemo na fakultet, odmah biramo da li ćemo lečiti odrasle ili decu, odnosno, imamo medicinski fakultet I pedijatrijski.  Nakon toga  dobijamo  diplome specijaliste. Fakultet sam zavrsila sa 23 godine, zato što kod nas škola traje ukupno 11 godina, ali ja sam preskocila jedan razred.  Lekar sam  već 3,5 godine. U toku studiranja  sam dolazila više puta preko  razmene u Srbiju, a takođe sam išla I u Italiju, gde sam bila na odeljenjima za ortopediju I traumatologiju. Ja stvarno uživam u svom poslu, ispunjena sam jer ga volim I radim svim srcem, imam želju da pomognem svima.    Kroz rad u opštoj praksi, potom I kao načelnice odelenja preventivne medicine, shvatila sam da 80% uspeha  lečenja je vera pacijenta u to I poverenje u lekara. Takođe sam primetila da većina ljudi ne znaju ili niko im  nije objasnio šta je u stvari njihova bolest I kakvi procesi se izazivaju u organizmu. Ne znaju  ni  koje analize, odnosno, skrininge moraju raditi svake godine da se bolest otkrije na vreme.  Ja bih stvarno volela da povećam životni I zdravstveni nivo ljudi u Srbiji, da se bolesti što manje leče a što više sprečavaju. U Srbiji je  to je specijalizacija iz interne medicine, a ja bih volela da se bavim time.

Na instagram nalogu Ruski lekar, dajete lekarske savete. Recite mi ko Vam se sve obraća  pitanjima i za šta ?

-Jeste, svaki dan dobijam puno poruka podrške I toplih reci, na čemu sam zaista zahvalna Srbima. Veći broj mojih pratilaca  su žene, a najčešcća pitanja su vezana za koronu,  štitnu žlezdu proširene vene…

 Kako izgleda Vaš život kada skinte beli mantil?

-Ja obožavam istoriju. U okolini Moskve nalazi se puno zgrada I muzejskih kompleksa iz doba pre oktobarske revolucije, crkve, koje ja sa drugaricama volim da obilazim. Vikendom uvek tražimo I istražujemo neke nove lokacije. Takođe mnogo volim književnost, imam kod kuće knjige na engleskom, nemačkom, srpskom i naravno, ruskom. Trenutno čitam “Znakovi pored puta” Ive Andrića, dobila sam knjigu u Srbiji na poklon, a moji omiljeni pisci su Fjodor Dostojevski  I Erih Marija Remark.

Kada nam se vraćate u Srbiju i imate li poruku za sve one koji Vas prate?

-Imam godišnji odmor u martu nedelju dana, ali stvarno više bih volela da se vratim u Srbiju zauvek a ne samo da je posetim. Neki mi pričaju  da je to  glupo ostavljati poziciju načelnice odelenja u državnoj instituciji u Moskvi I svašta nešto, što sam već postigla, ali ja mislim da čovek mora biti na tom mestu, gde ga srce zove. I to bih preporučila svim mojim pratiocima da rade uvek ne ono što moraju,   nego da stanu, zatvore oči I da razmisle dobro, kojim putem zaista žele da krenu!

Olivera Marinković