Najpoznatiji deda na svetu, deda male i velike dece je svakako Deda Mraz ili Božić Bata. On predstavlja figuru starijeg, dugobradog, dobroćudnog dekice, obučenog u crveni kaputić, čije sanke vuku irvasi sa punom torbom poklona za svu decu sveta. Fenomen Deda Mraza opstaje vekovima, a čini se da ovaj fenomen iz godine u godinu, tj, njegov glavni junak, postaje sve popularniji u svim delovima sveta. Otuda se i nameće pitanje, gde zapravo živi Deda Mraz i odakle nam dolazi svake godine?
Zabluda je, kažu Finci, da Deda Mraz živi na „nultoj tački“ polara, jer tamo niko ne živi. Tačno je da živi u blizini Severnog pola, na udaljenosti od 2000 km, od Severnog pola u Laponiji. On živi u poznatom selu u blizini grada Rovaniemi, glavnog grada provincije Laponije. Selo je smešteno na samoj polarnoj granici, Arktičkog kruga, a Finci ga zovu „Vrata Laponije“. Njegova pozicija je na polarnoj granici i ima vrlo neobične klimatske uslove i atmosferu koja je gotovo nestvarna. Tamo sunce zimi ne izlazi, barem jedan dan a leti bar jedan dan ne zalazi. Geografska pozicija ovog seoceta, ima nekoliko fenomena. Tamo se osim „belih noći“, 200 dana godišnje odigrava, „igra svetlosti“ što je u stvari fenomen, spektra nebeske svetlosti, koja treperi u snopovima, i to raznobojnih: zelenih, plavih, crvenih, purpurnih i ostalih boja. U davna vremena se verovalo, a i dan danas se priča legenda, da ovu svetlost prave polarne lisice koje svojim repovima udaraju po snegu i tako prave varnice.
Osim svetlosti i atmosfere, selo Deda Mraza je okruženo, mističnim, gustim šumama, zaleđenom rekom, čuvenom“ušatom planinom“ koja svojim izgledom podseća na glavu sa dva ogromna uva. Pomoću njih, kažu legende, Deda Mraz čuje sve želje dece celog sveta.
Spilje i pećine koje okružuju ovo seoce, duboko pod zemljom, po legendi, kriju radionice u kojima patuljci i vilenjaci tokom cele godine, prave igračke koje će Deda Mraz podeliti tokom Nove godine i Božića, zavisi kako gde.
„Igra svetlosti“, „bele noći“, „ponoćno sunce“, „čarobne guste šune“ i „ušate planine“ su sigurni pokazatelji da Deda Mraz živi baš ovde. Za Laponiju su karakteristični prizori krda irvasa i čopora sibirskih haskija, pa u Selu Deda Mraza, posetioci mogu da uživaju u gotovo nestvarnim i bajkovitim prizorima. Naročita atrkacija je kada se odlazi na rub Arktičkog kruga, prelazak“ polarne granice“, tada prelaze s kraja na kraj sveta što simbolizuje i njegov početak.
Samo selo je fenomen sam za sebe. Sagradjeno je 1950. god u laponskom etno stilu, po projetktu finskog udruženja arhiteka, sa drvenim kućicama- brvnarama. Posebna dekoracija su na hiljade svetlucavih lampiona, zvončića i praporaca koje pojačavaju čitav praznični ugodjaj.
U selu se nalazi kancelarija Deda Mraza u kojoj uvek možete da potrađite Deda Mraza. U ovom selu postoji i pošta u koju pristižu tokom cele godine pisma. On uglavnom sedi u svojoj kancelariji, pa posetioci mogu da mu sednu u krilo i da mu šapnu svoje želje. On inače tamo živi sa svojom Babom Mraz, u Zlatom Boru, pećini koja se nalazi 12 metara ispod zemlje.
Postoje mnoge legende o Deda Mrazu i pored Finaca, svojataju ga mnogi drugi narodni u svetu, naročito ako su geografski blizu Sevenog pola. Svaka nordijska zemlja, tvrdi da baš Deda Mraz potiče iz njihve zemlje. Norvezani tvrde da je njihov i da živi baš kod njih. U Danaskoj na Grenlandu u blizini malog ostevceta. U Rusiji je zvanični dom u Veliki Postjug. Kanadjani imaju poštu Deda Mraza pa se adresa nalazi unutar teritorije koja je njena nadležnost sa kućom čiji je postanski kod sa njenog područja. Amerikanci su otišli najdalje i jedan njihov grad na Aljasci nosi ime Nord Pol.
Ipak svejedno je, adresa ovog dede, je u srcima svih onih koji u njega veruju i koji nestrpljivo čekaju svake godine da im baš on spusti poklon kroz dimnjak.
Naj magazin
Oznake: Deda Mraz, Naj magain, Olivera Marinković
Share On Facebook
Tweet It
