SREĆNA, ZADOVOLJNA I ISPUNJENA

Dugogodišnji rad Milice Milisavljevic Dugalić kako sama kaže mogao bi da stane u jednu knjigu. Toliko vremena I mogućnosti ovoga puta nemamo, ali ćemo se sa njom podsetiti ključnih detalja, nagrada , nastupa I svega onoga što je ostavilo traga na njenu karijeru. Ova izuzetna umetnica, komunikativna I profesionalna, je izvodjač tradicionalnih,autentičnih pesmama koje prikuplja I sama ih savremenim aranžmanima oplemenjuje I prezentuje publici. Teme su najčešće  Kosovo I Metohija, južna Srbija, Makedonija I Crna Gora.

Milica Milisavljević Dugalić

Da bi došli do dana današnjeg, krećemo od njenih početaka, za koej je vežu najlepša sećanja:

-Rođena sam u staroj srpskoj građanskoj porodici u carskom Zvečanu. Gimnaziju sam završila u Kosovskoj Mitrovici, a studije najpre u Prištini, a potom u Beogradu. Kao petnaestogodišnjakinja sam došla u Beograd da se takmičim u tada izuzetno popularnoj emisiji RTB-a “Maksimetar”. Iako sam bila najmlađa, proglašena sam za najboljeg izvođača i snimila prvu ploču te 1972. godine za PGP RTS.  Za mene, devojčurka, to je bio spektakularan početak. Ređaju se nastupi na jugoslovenskim festivalimai i gostovanja po klubovima kako u zemlji tako i u inostranstvu.

–Kako je nakon toga išla Vaša karijera?

Kroz svoje sazrevanje, tražeći sebe, prolazila sam kroz razne muzičke faze. Zahvaljujući svojoj velikoj muzikalnosti koja je, kažu Božiji dar, uspešno sam izvodila pop i rok muziku u vreme kada se ta muzika slušala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Raspadom te države, nastala je praznina u kojoj smo se svi tražili. Ja sam sebe pronašla u korenima, gde sam se osetila zaštićenom i svojom i tako rešila da se posvetim etno stvaralaštvu kao delu svog bića.

–Koketirali ste sa žanrovima u muzici, ali se na kraju sve iskristalisalo

-Od rane mladosti, nastupajući širom Kosova i Metohije, pažljivo sam slušala kako pevaju izvorne grupe, stariji ljudi, obični građani, beležeći njihovo izvođenje izvornih pesama koje me je fasciniralo. Bila sam svesna da su to pesme iz davnina, usmenim predavanjem prenete sa kolena na koleno. To je zaista predivan osećaj, kao da sam sakupljač blaga i jedna od čuvara tradicionalne riznice na toj svetoj zemlji.

–Kako na to, reaguje publika?

Na koncertima i nastupima interakcija između mene i publike je predivna i usrećuje nas obostrano. Pošto svaka pesma ima svoju priču i poruku naših predaka u novom udahnutom životu, pevajući ih pravo iz svog srca, čista emocija publike i mene se sjedinjuje u nešto što nas čini srećnim. A to je ljubav.

– Za sve ovo vreme, bilo je puno solističkih koncerata, da li izdvajate neki?

Solističkim koncertom na “Svetski dan muzike” 21.juna 2017. godine, Etnografski muzej u Beogradu mi je ukazao veliku čast. Kako rekoše organizatori, odavno sam pomerila standard u okviru etno muzike i na jedan potpuno savremen način učinila tradicionalnu muziku zanimljivom za sve generacije. Kombinacijom tradicionalne muzike i različitih žanrova uvek idem korak napred. Kao kruna mog višedecenijskog rada i stvaralaštva, Savez estradno muzičkih umetnika Srbije u saradnji sa Samostalnim sindikatom estradnih umetnika i izvođača Srbije, dodelio mi je decembra 2016. godine prestižnu muzičku nagradu- titulu istaknutog umetnika.

Vrhunac mog dosadašnjeg rada svakako je veliki solistički koncert u prepunoj dvorani Kolarčeve zadužbine, pod nazivom “Filigrani s juga”, održanom 24.09.2016.godine uz muzičku pratnju etno orkestra pod vođstvom Miroljuba Todorovića Džimija. Te večeri su srca svih ljudi u kolarcu kucala istim ritmom sjedinjena u ljubavi prema muzici, tradiciji i svojim korenima.

– Vaš rad pratile su I nagrade?

Sve te nagrade daju vetar u leđa i pokazuju da je naš kvalitet primećen.

–Da li ste zadovoljni I srećni postignutim?

– Srećna sam, jer se porodica ponosi mojim delima. Ja sam ispunjena žena, jer mi je Gospod podario dobrog čoveka i ćerku Mašu. Rođenje unuka Luke je promenilo moj život. Od kada se on rodio, moj život ima novu dimenziju. Ja sam jedna ponosna baba. Unuk Luka ima dve godine i dao mi je motiv da i dalje lepršam, da skočim i kada sam najumornija. Neću da stanem, pripremam novi material i na jesen ulazim u studio.

Kada sve ima svoj sled, čovek je duhovno miran i zadovoljan.

OLIVERA MARINKOVIĆ