„Svadba bez Darinke“

Povratak romana koji je obeležio Mačvu

Posle gotovo tri decenije od prvog objavljivanja, roman Svadba bez Darinke ponovo je pred čitaocima. Knjigu je, 27 godina kasnije, reizdala Tamara Pejić, ćerka autora Živorada Stepandića, čime je jedno od najprepoznatljivijih dela mačvanske književnosti vraćeno u kulturni život Srbije.

Roman, koji je ujedno bio i književni prvenac novinara i pisca Živorada Stepandića, nastao je prema istinitoj priči jedne meštanke iz okoline Šapca. U središtu radnje je tragična i snažna ljubavna priča Marka i Darinke – priča o izborima, gubicima i dostojanstvu, duboko ukorenjena u mentalitet i život ravnice.

Zavet jednoj ženi, ocu i zavičaju

Ideja o reizdanju potekla je od Tamare Pejić, koja ističe da je obnavljanje ove knjige za nju lični i porodični zavet.

– Verujem da je Dara bliska svima. Otac je pisao jezikom koji svi razumemo, ali je savršeno umeo da opiše mentalitet Mačvana. Želela sam da ova knjiga ponovo dođe do ljudi, jer je njena poruka uvek aktuelna – kaže Pejić.

Novo izdanje posvetila je svojoj majci, koja je bila prisutna tokom nastanka romana, ali i kasnije, u trenutku kada se ponovo rodila ideja da se Svadba bez Darinke vrati čitaocima.

– Do pre nekoliko godina nisam ni znala koliko je knjiga čitana i tražena – dodaje ona.

Knjiga koja je živela bez izdavača

Prekretnica se dogodila kada je Tamara otvorila profile na društvenim mrežama pod nazivom „Svadba bez Darinke“.

– Počeli su da mi se javljaju ljudi iz Srbije i dijaspore, sa porukama sećanja, podrške i pitanjima gde mogu da kupe knjigu. Tada sam shvatila da Darinka i dalje živi u sećanju čitalaca – navodi.

Za nju je ceo proces reizdanja bio duboko emotivan.

– Od trenutka kada je roman prvi put objavljen do danas odrasla je jedna nova generacija. Želela sam da Darinku približim i njima – kao priču o ljubavi, dostojanstvu i vremenu koje nas oblikuje. Dara je imala svoj život, a nadam se da će ga nastaviti i dalje.

Život jedne knjige

Jedan primerak prvog izdanja čuva se u Zavičajnom odeljenju Biblioteke šabačke, dok su mnogi primerci, pozajmljeni tokom godina, zauvek ostali kod čitalaca. Novo izdanje objavljeno je zahvaljujući porodici autora, Fondaciji „Eliksir“, Opštini Bogatić, kao i podršci brojnih pojedinaca koji su pomogli da roman ponovo ugleda svetlost dana.

Kulturni odjek izvan književnosti

Popularnost Svadbe bez Darinke prevazišla je okvire književnosti. Roman je inspirisao umetnike iz različitih oblasti: dr Boban Berić iz Bogatića naslikao je dve slike prema motivima knjige, dok je u dvorištu crkve u Mačvanskom Metkoviću oslikan mural sa likom Darinke. Amatersko pozorište „Vožd“ iz Mišara postavilo je 2011. godine predstavu po motivima romana, koja je izvođena i u bečkom teatru „Akzent“.

Pisac koji je dao glas ravnici

Živorad Stepandić (1942–2001), rođen u Banovom Polju, bio je jedan od najznačajnijih pisaca Mačve. Njegovo stvaralaštvo pripada tradiciji srpskog realizma, ali bez idealizacije sela – sa dubokim razumevanjem ljudskih slabosti, čvrstine i sudbina. Pored Svadbe bez Darinke, autor je i romana Na tuđoj zemlji, objavljenog posthumno, u kojem se kroz okvir Drugog svetskog rata nastavlja priča o običnim ljudima i njihovim lomovima.

Priča koja traje

„Knjige, za razliku od ljudi, imaju duži vek trajanja jer im se život umnožava sa svakim novim čitaocem“, navodi porodica Stepandić. Novo izdanje Svadbe bez Darinke potvrđuje upravo tu misao – da knjige ne zastarevaju dokle god postoje oni koji ih čitaju, pamte i prenose.

Darinka Lazić i Marko Dostanić ostaju deo kolektivnog sećanja Mačve, a Stepandićeva reč vraćena je među čitaoce. Ona traje i nastavlja da živi u svakom novom čitanju.

Knjiga je promovisana 20. novembra u Šapcu, u Kulturnom centru, čime je, kako su istakli organizatori, „Dara simbolično ponovo stala pred svoje ljude“.