Pas Džoni ili kako ga od milošte zovu I Beli, je pre sedam

godina je nestao iz dvorišta u Smederevskoj Palanci, da bi ga pre nekoliko dana pronašli u jednom kafiću u Vršcu.

Kako je ovaj pas stigao iz Palanke do Vršca dalekog više od 100 kilometara ostaće misterija.

Na putu koji je trajao sedam godina, a koji se završio u kafiću „Džezva“, Džoni se obreo u azilu, ali i u domu jedne vršačke porodice koja ga je udomila.

Kako je počelo

Anđelija Vuletić je konobarica u kafiću „Džezva“ u Vršcu.

Pre nekoliko dana je u baštu lokala u kome radi došetao beli labrador.

„Delovao je povređeno, nešto mu nije bilo u redu s nogom“, kaže Anđelija.

Dodaje da su ona i njena koleginica Čedomirka Obradović prvo kontaktirale Snežanu Mikulić, lokalnu udomiteljku koja naporno radi da zbrine pse lutalice u tom gradu i okolini.

„Ona nas je zamolila da odvedemo psa kod veterinara i da psa čuvamo u kafiću ukoliko možemo dok se vlasnici ne jave“, kaže Anđelija.

Svi radnici kafića angažovali su se da psu bude bolje, dodaje.

Veterinar ga je zbrinuo i očitao mu čip, a podaci u njemu su pokazali da je vlasnica psa iz Smederevske Palanke.

„Nju nije bilo lako naći, jer je broj telefona koji smo dobili iz čipa bio nedostupan“, kaže Snežana.

Ali uz pomoć grupa i udruženja koja se bave izgubljenim psima, uspeli su da kontaktiraju Palančanku Vericu Mikić.

Srećna jer je Džoni prepoznao

Verici je pas nestao iz dvorišta kuće u kojoj živi s decom.

„Ne znam da li je neko namerno ostavio otvorena vrata od dvorišta ili ga je neko namamio da izađe“, kaže Mikić, dodavši da psa nikada nisu držali na lancu, jer jer bio dobar i poslušan.

Cela porodica ga je tražila, ali je on „prosto nestao“.

„Bili smo jako tužni što nam se Džoni nije vraćao“, priča Verica.

Sedam godina kasnije, slušala je u neverici sugrađanku kada joj je rekla da je u jednoj grupi za izgubljene pse videla sliku njenog Džonija.

„Nisam poverovala u prvi mah, ali sam pozvala Snežanu i potom otišla za Vršac“, kaže Verica.

Prvi susret s psom kojeg nije videla toliko dugo bio je emotivan.

Obradovao joj se i počeo da maše repom kad je onjušio.

„Kada sam ga pozvala odmah je došao, prepoznao me je.

„Rekli su mi da je ostario i da je bolešljiv, ali bez obzira na to drago mi je da nam se vratio“, kaže Verica.

Spread the love