JA SAMO ŽIVIM I PIŠEM SVOJU ISTINU

Svoje višegodišnje lično i muzičko sazrevanje Hristina Vuković je pokazala kroz svoj muzički album koji će sadržati osam numera. Do sada se javnosti u samostalnom izdanju predstavila kroz tri numere, a uz nju i njen projekat su se okupili raskošni talenti i senzibiliteti. Po obrazovanju je psiholog, a po profesiji je muzičar, pa muziku smatra jedan apstraktni manifest ljudske duše. No, sve ono što treba da znamo o njenom radu, čućemo od ove mlade, umetnice:

Od kada datira Vaše interesovanje za muziku? Ko je uočio prvi Vaš talenat i kada ste shvatili da je  to zanimanje kojim želite da se bavite?

Moje interesovanje za muziku se dogodilo toliko rano da ne mogu da se setim vremena u kome ona nije bila najsnažniji pokretač mog unutrašnjeg sveta. Bila sam vrlo mala kada sam počela da gnjavim roditelje pevajući po kući, a vrlo rano sam počela i da pišem (imala sam 10 godina kada sam osvojila nagradu za poeziju na nivou grada Beograda, sećam se i dalje ponosa moje mame, koja je po obrazovanju profesor književnosti). Tada sam počela i da sviram klavir, a par godina kasnije sam već pisala prve pesme. Sve je to, naravno, bilo dečije, stidljivo i pomalo smešno, ali ste me ovim pitanjem osvrnuli na tu zanimljivu činjenicu – da sam oduvek znala da želim da se bavim onim čime imam privilegiju da se bavim danas.

Imate dva zanimanja,  interesovanja ili  ljubavi. Može li se to uporedo?

Uglavnom je ljudima neobično to što sam po obrazovanju psiholog, a po profesiji muzičar. Ne smatram da su to nekakvi odvojeni entiteti, sve su to gradivni delovi mog duha i slivaju se u jednu potpuno smislenu celinu. Pored te dve ljubavi kojima sam se profesionalno posvetila, postoji još mnogo interesovanja, raznih veština koje bih volela da savladam… Tako da je moj odgovor da, naravno, itekako može uporedo, čak bih volela da osvojim prostor i vreme za još mnogo insteresovanja i aktivnosti.

Koliko psihologija može biti zastupljena u muzici?

Psihologija se bavi istraživanjem ljudske duše iz naučne perspektive. Muzika, kako je ja razumem i živim, je jedan apstraktni manifest ljudske duše. Prema tome, meni se ove dve oblasti potpuno prirodno sreću u toj tački.

Pišete pesme, komponujete i izvođač ste istih. Sve je više žena na našoj muzičkoj sceni. Po čemu želite da budete prepoznatljivi i drugačiji?

Radujem se prilivu ženske energije u zajednički prostor stvaranja!

Volela bih da me ljudi prepoznaju kao kantautora koji ne pravi kompromise u svom pisanju. Dakle, pre svega po muzičkom i liričkom autorstvu, tek potom po glasu kao primarnom instrumentu.

Do sada ste izdali tri singla , ali dve su sa albuma koji se tek očekuje. Šta će se još na njemu naći i ko su ljudi koji su Vam pomogli da realizujete svoju muzičku koncepciju?

Na albumu će se naći 8 pesama koje, svaka na svoj način, obradjuju temu diskonekcije i otudjenosti. Imala sam ogromnu sreću da se oko mog projekta okupe neki izuzetni ljudi raskošnih talenata i senzibiliteta, a to su pre svega Andreja Stojić i Filip Vlatković, zatim u nekoliko pesama Darko Lukić i Draško Popović, od skoro je tu i Lazar Arsović… Pored njih, više instrumentalista je dalo svoj pečat, poput Dragana Ivanovića, Milana Jejine Jekija, Petra Krčadinca… Moju priču su na svoj način podržali i Zvonimir Djukic Djule iz grupe Van Gogh, kao i Milan Djurdjević iz grupe Neverne bebe i beskrajno sam im zahvalna na prepoznavanju i vrednovanju mog rada.

Kada sumirate prethodnu godinu, kako bi izgledao muzički saldo Vašeg dosadašnjeg rada?

Iza mene je jedna od najlepših i najuspešnijih godina mog dosadašnjeg života. Višegodisnje lično i muzičko sazrevanje došli su konačno u fazu ubiranja plodova i uživam u rastu i razvoju koji sam u toku ove godine „otključala“. Ovo je, na neki način, godina kada moj zreli život u punom smislu te reči tek počinje i svoj 30. rodjendan sam dočekala izuzetno uzbudjena zbog novog poglavlja i svega dobrog što verujem da donosi.

Od osam numera koje će se naći na Vašem albumu, da li će sve biti i ekranizovane u vidu muzičkih spotova?

Nažalost, najverovatnije neće biti uslova da baš sve pesme budu ekranizovane, ali pored spotova za pesme „Sami zajedno“ i „Decembar“, publika može očekivati još najmanje 2 spota.

Ne koketirate previše sa muzičkim stilovima, ističete iskrenost i ne mnogo ulepšanu stvarnost. Koja je Vaša ciljna grupa kojoj se obraćate?

Nisam sigurna kako da vam odgovorim, budući da nisam razmišljala kome se obraćam kada sam pisala album, a ni onda kada sam odlučila da ga izdam. Ja samo živim i pišem svoju istinu. Osećajni ljudi koje moje pesme pobudjuju iznutra, koji se u njima prepoznaju i uzivaju u toj razmeni – oni su moja ciljna grupa.

Saradjivali ste sa velikim muzičarima. Da li ste čuli od njih šta misle o Vašem radu i koliko je Vama bitno da čujete njihov sud?

Naravno da mi je važno da znam kako me shvata i publika i kritika, kao i moji prijatelji i kolege. Stariji saradnici koji su već izgradili uspešne karijere mogu dati specifične uvide koje laici ne mogu, i zato je posebno važno od njih čuti kritiku, makar bila i negativna. Za sada sam dobila više sjajnih pohvala od kolega (i poznatih, i manje poznatih) i, naravno, to mi veoma znači i podstrek mi je da nastavim sa radom.

Koji su to momenti kada pišete svoje pesme. Verovatno inspiracija dolazi odjednom, a kako i kada nadogradjujete ono što što je došlo kao inspiracija?

Sa izuzetkom pesme „Bedem“ po kojoj album nosi ime, sve pesme su nastale u dahu, pod naletom nagle inspiracije. Uglavnom inspiracija dolazi posle ponoći, u najnezgodnijem mogućem trenutku za snimanje, pa detalje poliram sutradan, mrtva umorna od sinoćnjeg bdenja nad klavirom i kompjuterom. Obično se to desi kada neka dugo potiskivana osećanja isplivaju u svest, a nekad se čak i dogodi da tekst pesme bude „najava“ za nešto što ću tek shvatiti da mi se u unutrašnjem svetu dešavalo u trenutku pisanja. Izuzetno je zanimljivo kako pisanje može da vam da uvid u sopstvene unutrašnje procese. Naravno, same pesme se onda nedeljama i mesecima nakon nastajanja poliraju i pakuju u svoj finalni oblik. Trudim se da ih učinim sofisticiranijim u ovom procesu, ali i da sprečim da se tokom njega naruši tananost osećanja i autentičnost priče koju donose, jer verujem da upravo u toj sirovoj, ranjivoj iskrenosti leži njihova snaga.

Vi sebe vidite kao autora koji ima nešto da kaže. O čemu ćete još publici pričati u narednom periodu? Kakvi su Vam planovi?

Moji planovi su za sada koncentrisani na uspesno završavanje ovog albuma. Jedino što znam je da ću nastaviti da pišem i kada jednog dana „Bedem“ ugleda svetlost dana. Taj dan će doći ove godine, a kada tačno – još uvek ne znam.  U narednom periodu publika će moći da isprati još dva singla i spota, pre nego što album u celosti izadje – tada krećem sa izvodjenjem pesama uživo.

Kontakt sa publikom je najznačajnije iskustvo svakog muzičara. Da li ćete na svojim nastupima pevati, svirati, ili ćete imati pomoć prijatelja?….I gde će publika imati priiku da Vas vidi u narednom periodu?

Prvo želim da se završi studijski rad na albumu, da se sve pesme zvanično objave, kako bi publika imala prilike da ih slusa i stvori prvi utisak o meni kao autoru i izvodjaču. Onda bih volela da sa odabranim sastavom kolega muzičara tu muziku počnem da izvodim uživo – i kao pevač i kao instrumentalista. Trudim se da budem strpljiva i koncentrisana na studijski rad, a čim se bude krenulo u sledeću fazu – fazu koncerata – verujem da će svi koji me prate na društvenim mrežama to znati, jer ću jedva dočekati da podelim tu radosnu vest. Upoznavanje publike, one ciljne grupe koju ste pominjali, koja vam je po duši srodna čim razume i reaguje na to što radite, jeste najveća nagrada koju mogu da zamislim za kraj svog prvog velikog autorskog projekta.

Olivera Marinković