Posle promocije prve knjige poezije pod nazivom „Početak na kraju“ pisac i dugogodišnji novinar gotovo svih niških televizija Milan Cvetanović, izrazio je svoje zadovoljstvo interesovanjem književne javnosti za ovo delo.

Autor pesama koje su podeljene u četiri poglavlja i posvećene onima koji dolaze za nama, onima koji sanjaju i vole, kao i velikim malim ljudima, nije ni slutio da će jedna knjiga poezije izazvati veliku pažnju javnosti.

“Ja sam potpuno iznenađen načinom na koji je čitalačka publika odreagovala na ovu knjigu iz dva razloga, prvi je taj što sam bio ubeđen da vrlo mali broj ljudi danas voli da čita poeziju i drugi što je zapravo objavljivanje ove knjige trebalo da bude samo jedan, da tako kažem lični čin, kako bi se od zaborava sačuvale pesme koje su pisane od rane mladosti“, kaže autor Milan Cvetanović.

Izdavačka kuća „Medivest KT“ iz Niša, jedna je od retkih koja pored uobičajenih književnih formi pruža priliku i neafirmisanim pesnicima da svoja dela prezentuju javnosti.

Međutim, retki su slučajevi kada se traži knjiga više, što je slučaj sa knjigom poezije „Početak na kraju“ koja će zbog interesovanja čitalaca biti odštampna u još dodatnih 200 primeraka, a izdavač za sledeću godinu već najavljuje i drugo dopunjeno izdanje.

U pesmama koje čine ovu knjigu specifičnom provejava duh različitih žanrova od satire preko ljubavnih i rodoljubivih motiva, sa jasnim porukama koje su upućene svim generacijama. Kako sam autor kaže ovo je pokušaj da se u stihovima spoje emocije i osmeh na način kako su to radili velikani srpske poezije poput Mike Antića i Duška Radovića, koji su imali veliki uticaj na njegovo stvaralaštvo .

Srce

Nisam ti verovao ,jer šta neko tako malen zna o ovom ogromnom svetu

Šta sićušni treperavi stvor zna o čistoti ljubavi, o padanju,o letu

Nisam ti verovao, jer svako veruje da je u pravu samo njegova glava

Nisam slušao tvoje savete i nisam te sledio, razumu pripala je slava

Nisam ti verovao, iako milion tvojih otkucaja u samo jedan dodir staje

Verovao sam žednim očima kojima je uvek malo i kad se prima i kad se daje

Nisam ti verovao ,a razumeo sam te samo u noćima kad me obuzme piće

A onda sam opet sa novim jutrom krenuo po starom i postajao neko drugo biće

Nisam ti verovao ,jer lakše je bilo ići ravnim putem i verovati drugima

Nego onom ko je zapravo jedini prijatelj i živi tako blizu,tu u mojim grudima

I sada kada starost crta po licu vitraže i ne mari mnogo za teksturu i boje