Skoro svakodnevno je na malim ekranima. Nama je gost, drugima domaćin i govori uglavnom o svim temama i problemima koje se tiču nas običnih ljudi. Poznajemo je i iz nekih drugih televizijskih formata, ali trenutno je na ,,Prvoj’’ TV gde uređuje i vodi emisiju ,,150 minuta’’. Želeli smo da saznamo više o radu ove atraktivne žene, koja uz lepotu poseduje i harizmu i jednu crtu ,,običnosti“, koja govori da je ona jedna od nas i da ima sve one probleme koje nas muče, kao što je imati dete koje je tinejdžer, koji sadržaj sa interneta može da bude dostupan ili imalti psorijazu usled velikog stresa, ali sve to sa mnogo dostojanstva koje nameće i ono ,,borac sam, izboriću se sa tim ma kako teško bilo“. U razgovoru koji je pred vama prosudite da li sam u pravu.

U jednom intervjuu ste istakli da ste oduvek voleli da slikate i pišete. Da li i van svakodnevnog posla to još uvek radite ili radite to samo za potrebe posla?

Slikam i pišem za svoju dušu. Motivacione poruke kačim preko društvenih mreža. Poruke su moja razmišljanja kao produkt životnog iskustva.

Jako mladi ste se obreli pred TV kamerama. Sa samo 18 godina i nastavili da idete tim putem. Šta je ono što je odredilo Vaš profesionalni put?

Intuicija. Vodila sam se unutrašnjim osećajem i otvarale su mi se situacije koje su govorile u prilog tome da sam na pravom putu. Nije uvek bilo lako, ali nisam odustajala. Zahvalna sam što sam uspevala da prepoznam mogućnosti u datom trenutku, ali sam i zahvalna što su se na tom putu pojavili ljudi koji su mi pružili priliku.

Radili ste mnoge TV formate, što bi se reklo na raznim televizijama ste „ispekli zanat“. Koje iskustvo Vam je bilo najznačajnije?

Svako iskustvo predstavlja motivaciono gorivo. Iskoristila sam ukazane prilike da se isprobam u novinarskom, reporterskom, uredničkom i voditeljskom poslu. Svaka pozicija ima svoje benefite i u svakoj sam podjednako uživala i uživam. Trenutno, kao urednik i voditelj koristim znanja sa terena i prenosim ih na fantastični tim ljudi sa kojim sarađujem u emisiji ,,150 minuta’’ na ,,Prvoj’’ TV.

U kom televizijskom formatu biste voleli da se još oprobate?

Trenutno sam ispunjena što sam u timu ,,150 minuta’’ i što baš tu emisiju uređujem i vodim. Svakako, ono što me najviše privlači jesu društvene debate i jake životne priče, a to su ujedno i segmenti koje obrađujemo u emisiji. Šta će biti sutra, videćemo.

Običnim gledaocima izgleda jednostavno držati pažnju i po nekoliko sati. Međutim, samo ljudi iza kamere znaju da to nimalo nije lako…

To je jedan proces. Ali bez lažne skromnosti, mogu ponosno da kažem da smo uigrani tim ljudi koji odiše pozitivnom atmosferom i novinarskim žarom u želji da prenesemo pravu informaciju i edukujemo naše gledaoce. Gde ima ljubavi prema poslu i 0 posto sujete sve je moguće.

Gledamo Vas u „150 minuta“. Delujete sigurno pred kamerama i da dobro poznajete temu o kojoj govorite. Koliko se pripremate za emisiju?

Ako tako kažete, hvala najlepše. S obzirom na to da sa koleginicom Majom Miletić uređujem emisiju koju vodim, stalno ste u toku sa temama. To vam je prosto u krvi. Naravno, za neke teme se manje, a za neke više pripremam, ne postoji vremenski okvir, radim po osećaju, dok ne budem sigurna da raspolažem sa dovoljno informacija.

Novinarski posao je zanimljiv i zbog toga što se stalno bavi različitim temama. Da li više rad u studiju ili rad na terenu, ili sve ima svoje čari?

Zaista sve ima svoju draž. Kada se prođe više različitih televizijskih pozicija, iskustvo stečeno na takav način je neprocenjivo.

Kroz posao ste upoznali mnogo ljudi. Ko je za Vas bio otkrovenje i ko je na Vas ostavio najjači utisak?

Kroz našu emisiju prođe veliki broj ljudi iz različitih sfera obrazovanja i ne bih izdvajala nikog. Najvažnije je da tema koju obrađujemo u emisiji ili gost edukuje ili inspiriše gledaoce.

Radili ste i na jednoj edukativnoj televiziji. Zapravo rad novinara podrazumeva da stalno širimo svoje vidike. Volite li to?

Sve je to jedan konstantni rad na sebi. Učiću dok dišem. To je za dobrobit sopstvenog rasta za sve u životu, ne samo za karijeru.

Istakli ste da ste osnove novinarstva stekli na ,,Studiju B’’, kod Aleksandra Timofejeva. Kako pamtite taj period?

Kao jedno važno novinarsko iskustvo. Timofejev je jedan od retkih preostalih ozbiljnih novinara starog kova i imala sam sreće da bude jedan od mojih mentora. I dan danas se konsultujem sa njim ukoliko mi je potreban savet.

Radili ste i vanredne situacije i važne događaje. Takvi se zadaci poveravaju samo ozbiljnim i odgovornim osobama. Laska li Vam to i pamtite li neki događaj koji Vas je dotakao i kao čoveka, a ne samo kao novinara?

Ne laska mi zaista već sam zahvalna na pruženim prilikama. Na terenu si uvek i čovek i novinar. Tokom izbora neutralno izveštavaš, dok sa mesta zločina, saobraćajnih nezgoda, velikih požara, poplava prenosiš verodostojne informacije i nikada nije bilo svejedno, pogotovo kada su u tim situacijama ljudi, deca gubili živote i kada čuješ vapaje porodica koji su izgubili svoje najmilije.

Radili ste i za emisiju „Rikošet“. Kao ženi vam verovatno nije bilo prijatno svaki put…

Snimanje sahrane mladića kog je ubio pijani vozač na pešačkom prelazu i razgovor sa majkom nastradalog mladića jedan je od najtežih zadataka u mojoj karijeri.

Ponekad je simpatičnije ono što se dešava iza kamera i što gledaoci ne vide. Pamtite li neku takvu situaciju, a da je bila simpatičana i za prepričavanje?

Uf, ima ih mnogo, nedavno sam se saplela u štiklama i pala pred početak emisije. Ustala, namestila frizuru i emisija je krenula bez problema.

Kako biste sebe opisali u tri reči?