Srđan Vekić glavni stilista Javnog servisa Srbije i neko ko se sa svo jim znanjem i iskustvom u svetu mode svakako može nazvati pravim umetnikom. Za čitaoce ,,Naj Magazina“ govori o svojim počecima, najvećim uspesima, o tome kako ,,puni baterije“ za novi radni dan, izazovima i planovima za budućnost, koji će, kako je obećao, uskoro podeliti sa našim čitaocima, a nama je bilo izuzetno zadovoljstvo razgovarati sa ovako velikim umetnikom.
Od najranijeg detinjstva kreativnost i ljubav prema umetnosti je nešto što Vas opisuje. Želja da postanete slikar kasnije prelazi u drugu ,,dimenziju“ – dizajniranje. Kako počinje Vaša priča o modi?
Priča o modi počela je od malih nogu sa estetikom i ekstravagantnošću moje majke, kasnije i atraktivnošću sestre, jer na taj način otkrivam svoje zapažanje detalja, boja i formi. Bilo je prilično iznenađujuće da dete ima jasnu sliku šta želi, međutim, talenat je nešto sa čime se osoba rađa i ukoliko su roditelji spremni da to prepoznaju i podrže, otvara se novo poglavlje za celu porodicu.
Nakon samostalne izložbe slika i radova izloženih u Narodnom muzeju u Beogradu, priča o slikarstvu je zaokružena. Moja želja je bila da ono što stvorim ima širu primenu, ali pored te primene da ima kako estetsku tako i emotivnu vrednost, sada bih već rekao za klijenta. Ta želja je modu prepoznala kao izvanredan pravac u kojem bih mogao da spojim svoju ljubav i svoju pasiju. A složićemo se da su ljubav i strast dve različite stvari.
Rođeni ste u Beogradu. Koliko je bilo teško u vreme Vašeg odrastanja boriti se za dečački san i biti istrajan da se on i ostvari?
Kada sam pomenuo da spremnost roditelja koji podržava talenat svog deteta otvara novo poglavlje za celu porodicu, to sam zaista i mislio. Dosta odricanja, novih prioriteta, vremena i finansija bude usmereno u razvijanje tog talenta. Talenat je kao dijamant, a brušenje dijamanata je postupak kojim se sirovi nebrušeni dijamant pretvara u fašetirani dragi kamen. Ne mogu reći da je bilo lako, bilo je to jedno čudnovato putovanje uz zaista veliku i nesebičnu podršku moje majke! Ali borba je konstantna, za sve nas koji želimo da se bavimo, ali i zadržimo ono što zaista i volimo.
Imali ste priliku da sarađujete sa jednom od naših najcenjenijih modnih kreatorki Vericom Rakočević. Kako sada gledate na taj period i kakva iskustva nosite kada je ta saradnja u pitanju?
Verica Rakočević je jedna velika i izvanredna žena, od koje sam dosta naučio. ,,Nauka bez prakse je slepa, praksa bez nauke nemoguća’’, to su reči koje mi je prvo rekla. Svoju ljubav i znanje o odeći, ali prevashodno haljini, pošto je haljina oduvek bila njena stvaralačka ljubimica, prenela mi je tokom dugih 7 godina koliko smo proveli zajedno, ne bih rekao samo radeći, već i živeći jedan VR lifestyle. I bilo je izvanredno. Tim ljudi sa kojima sam radio, koje sam upoznao a zatim i jako zavoleo, bio je sastavljen od vrhunskih profesionalaca, a Verica je oduvek bila dobar biznismen koji je uprkost oštrom osećaju za biznis ipak često išla srcem.
Magistar ste modnog dizajna. Koliko je u današnje vreme pored talenta neophodno i obrazovanje da biste bili uspešni kada je Vaš posao u pitanju?
Živimo u eri informacija, shodno tome obrazovanje je jako potrebno za bilo koju sferu poslovanja. Čovek kao misaono biće treba da napreduje i da se razvija, i tu nema dileme. Ukoliko govorim o sebi, meni je veoma važno da intelektualno evoluiram, to što sam magistar, ne sprečava me da se obrazujem i dalje u pravcima koji me zanimaju.
,,The Art and Science of Fashion Buying’’ (sa Susanne Tide, ženom koja je postavila ,,Selfridges’’, ,,Harrods’’, modnu kuću ,,Victoria Beckham’’ i radi za ,,Farfetch’’), ,,Image style and image making’’ (sa modnim urednikom britanskog ,,Voga’’ Lucindom Chambers kao glavnim predavačem) samo su neki od časova na koje sam išao kao već formiran dizajner i stilista.
,,Eurosong’’ kao i ,,Dečija Evrovizija’’ su projekti na koje ste posebno ponosni, gde ste kao neizostavni deo naše trupe više puta dizajnirali kostime naših predstavnika. Kolika je odgovornost biti na tako važnom zadatku i da li biste sa ove distance nešto promenili kada je Vaš rad u pitanju?
,,Eurosong’’ i ,,Dečija Evrovizija’’ su projekti Zabavnog programa Radio televizije Srbije, a RTS je velika institucija sa tačno definisanim propisima i standardima u okviru kojih se donose sve odluke, pa čak i u stilskom smislu. Veoma sam ponosan na projekte koje sam radio u okviru RTS-a, u pitanju su velika odgovornost, ali i velika čast koju mi je ukazala nenadmašna Olivera Kovačević, pod čijim okriljem sam radio zaista veliki broj različitih projekata.
Svi će se složiti da sa određene vremenske distance čovek tačno vidi šta bi promenio ili možda ne bi (u poslovnom ili privatnom smislu), ali isto tako velika je istina da je RTS jedan gigant u okviru kojeg veliki timovi stručnih ljudi odgovorno rade svoje poslove na svim nivoima.
Koliko se posao stiliste/kostimografa i posao dizajnera zapravo razlikuje i da li možete da razdvojite te dve ljubavi?
Razlika je velika, jer suštinski to su druge profesije koje se samo naslanjaju jedna na drugu:
Stilista je osoba koja se bavi kombinovanjem već postojećih odevnih komada i aksesoara u cilju što atraktivnijeg izgleda u zavisnosti od želje klijenta/kompanije za koju radi.
Kostimograf je osoba koja radi scenski kostim stvarajući sopstvenu viziju dizajniranjem ili redizajniraniem već postojećih kostima, shodno želji urednika ili reditelja.
Dizajner je osoba koja sledi slobodnu volju prilagođavajući je trendu, on stvara magiju u pravcu sopstvene vizije ili vizije modne kuće za koju radi.
Naravno da u sva tri slučaja postoje pravila, smernice, direktive, ali istina je da kada čovek ovlada svim tehnikama, kao što ja jesam, onda je sve uzbudljivije, dinamičnije i brže. U tom slučaju ne vodite računa gde prestaje jedna, a počinje druga sfera.
Kao okosnica Vaše dosadašnje karijere i potvrda kvaliteta onoga što radite svakako je mesto glavnog stiliste Javnog servisa Srbije. Koliko je dinamičan i zahtevan posao glavnog stiliste u jednom tako velikom sistemu?
Proizvodnja TV programa je stresna, dinamična, brza i slikovita. Svaki posao je zahtevan, jer je u pitanju lančani niz poslovanja. Samim tim i moj posao nosi jednu težinu i odgovornost u donošenju odluka, jer iskustvo i znanje moraju da su na visokom nivou!
U sistemu RTS-a, najviše uživam u radu na živom Zabavnom programu. Priznajem da uživam u dinamici, zahtevnosti, obimnosti i odgovornosti koje imam kada radim na velikim, a ja bih rekao i vanvremenskim projektima Zabavnog programa pod direktivom Olivere Kovačević.
U isto vreme, potpuno oslobođen bilo kakvog pritiska, mogu da kažem da je Olivera Kovačević jedna izuzetna i jedinstvena ličnost, veliki profesionalac i detaljista, i upravo od nje sam zaista dosta naučio o televiziji.
Kako provodite slobodno vreme? Na koji način ,,punite baterije“ za novi radni dan i da li pored mode postoji još nešto što okupira Vašu paznju?
Svoje slobodno vreme provodim sa ljudima koje volim, sa ljudima do kojih mi je stalo. Smatram da je ovo novo vreme dovelo do otuđenosti, usamljenosti, depresije i manjka empatije, pa shodno tome svoje baterije zaista punim okružen pažnjom i emocijom ljudi do kojih mi je stalo. Ne bavim se stvarima, nikada nisam bio materijalni tip, bavim se osećajima i iskustvima.
Važite za jednog od 100 najtalentovanijih mladih dizajnera u svetu po ITS-u (International Talent Support). Šta je osim talenta potrebno za ovako veliko priznanje?
Moram priznati da se ITS dogodio slučajno, a bio mi je veliki vetar u leđa, projekti širom Evrope na kojima sam radio pod patronatom te organizacije, kao jedan od 100 najtalentovanijih dizajnera na svetu, bili su zaista drugačiji. Naglasio bih da je talenat samo prva stvar u nizu i da nažalost nije dovoljna, na njemu treba da se konstantno radi. Isto kao i u životu, za sve što je dobro, čovek mora da se potrudi.
Naravno, tajming i sreća imaju ključnu ulogu, ali isto tako, stvari neće doći same od sebe. Želja, volja, rad, obrazovanje, prave prilike, ali i odluke u tačno vreme.
Nekada je potrebno da čovek stane, osvrne se, čuje sam sebe, ponovo razmisli o svim svojim željama, aspiracijama i snovima, a tada se rađaju velike stvari.
Da li pored brojnih obaveza stižete da svojim bliskim prijateljima date modni savet i pomognete kada je stilizovanje u pitanju?
Za svoje prijatelje sam uvek tu i oni to znaju, ali kada imam slobodan dan, zabranjeno je pominjati shopping. Tuđe odevanje uvek primetim, ali ne odreagujem uvek. Nisam osoba ko osuđuje, već se trudim da pronađem ipak nešto što je dobro, a moja najbolja prijateljica Vera to najbolje zna. Međutim, ja zaista verujem da odevanje treba da bude rasterećena igra neverbalnih signala. Činjenica je da moda oslikava ko smo i kako se osećam u datom trenutku, stoga je u redu i pogrešiti, sve dok se grešeći osećamo dobro.
Koje su to kolege čiji rad poštujete i cenite?
Ja sam neko ko je davno ostavio za sobom svoju sujetu, u samospoznaji čovek nauči dosta. Bez obzira da li je nešto blisko mom senzibilitetu ili ne, a s obzirom na to da sam dizajner/stilista/kostimograf, ljudi čiji rad poštujem su raznoliki:
Verica Rakočević, Suzana Gligorijević, Darko Kostić, Kristina Bekvalac, Stefan Orlić, Stevica Ponorac, Dajana Vasić, Tijana Krstić, Stefan Đokovic, Jelena Malešević…
Autor ste bloga ,,Style by Srđan Vekić“. Koja je bila prvobitna ideja pokretanja bloga i kako ste se odlučili na taj korak?
,,Style by Srđan Vekić’’ je bila zabavna i aktuelna priča pre 7 godina, na inicijativu moje divne i drage TV voditeljke i urednice RTS-a Kristine Radenković.
Tina i ja se znamo čitavu večnost i naše prijateljstvo i ljubav imaju potpuno neraskidivu nit i to je jedna od stvari u koju sam veoma siguran. Tina je poznata po svom ozbiljnom osećaju za biznis, što je nasledila od svoje mame, i kao takva ona je insistirala na blogovanju, što je krenulo veoma brzo u sjajnom pravcu. U postovima smo se pojavljivali zajedno. Ono što je počelo kao zabava, nakon određenog vremena prerasta u celodnevni i ozbiljan posao.
Međutim, istina je da sam ja osoba koja više želi da je iza objektiva nego ispred, pa sam samim tim i stao sa tom pričom, što mi ona još uvek nije oprostila. U svakom slučaju, bilo je urnebesno zabavno, u početku lako, kasnije veoma naporno, ali kada god pomislim na taj period opisao bih ga: ,,Tina, ja i beskrajno mnogo anegdota’’.
Na šta obraćate posebnu pažnju i koji je to cilj koji želite da postignete kada stilizujete neku značajnu osobu iz javnog života?
Moja pažnja je uvek usmerena na sve detalje. Za mene detalji čine sveobuhvatnu priču. Veoma mi je važno da upoznam klijenta, fizički i energetski. Na taj način se jasno iskristališu želje, očekivanja, ideje, ali i pravac u okviru kojeg bismo se kretali. Nekada vam klijent jednostavno ne odgovara i lepota ovog posla je što možete da odbijete, ali surova profesionalnost vam to ne dozvoljava. Konekcija je važna iz razloga što jedino tako možemo da verujemo jedno drugome i da kao tim napravimo nešto izuzetno. Moja ideja, kreativnost i vizija u interakciji sa harizmom, poverenjem i saradnjom klijenta obično poentira.
Bez obzira da li je u pitanju dizajn ili stilizacija, važno je imati tačnu viziju šta se očekuje i šta je moguće, jer fizionomija tela klijenta često diktira određene pravce. Ali u isto vreme, neophodno je imati razumevanja za sugestije i osećaje klijenta. Dakle kao sa pocetka priče, timski rad je veoma važan, jer jedino na taj način mi možemo da napravimo nešto izuzetno.
Da li postoji mesto koje je za Vas nepresušni izvor inspiracije?
Inspiraciju vezujem za osećaje, a osećaje mi bude ljudi, mesta, mirisi… za mene je inspiracija svuda oko mene, ali i u meni i to je veoma teško definisati. Ushićenje koje imam u sebi u trenutku stvaranja nove haljine je nešto što sam naučio još pre 18 godina kada sam napravio svoju prvu modnu reviju na beogradskom ,,Fashion week-u’’. To isto ushićenje drži me i danas dok radim na luksuznom pret-a-porte-u za Bliski Istok.
Da li ste osoba koja voli sebi da postavlja nove izazove i da li za čitaoce ,,Naj Magazina“ možete otkriti šta Vam je preokupacija u narednom periodu?
Verujem da za sve nas univerzum ima plan. Slučajnosti ne postoje, a tako gledam i na nove izazove. Izazovi su tu da bi nas nečemu naučili, dali pravac našem životu.
Ovaj period svog života nazvao bih transformacijom i to je upravo moja trenutna preokupacija. Za sada bih svoje planove na kojima užurbano radim već neko vreme zadržao za sebe, ali verujem da ću ih uskoro i rado podeliti sa čitaocima ,,Naj Magazina’’.
Maja Mijatović
Oznake: Maja Mijatović, najmagazin, Srdjan Vekić