Od samog početka redovni smo gosti ,,Beer Festa’

,,Del Arno Band’’ je rege grupa, osnovana u Beogradu 1986. godine, a njeni osnivači su braća Vladan i Jovan Matić. Sve vreme svog postojanja rade aktivno, s tim što su imali manje prekide u radu. Čak su se u jednom periodu rasformirali, pa ponovno okupili, na radost publike koja voli ovaj ritam. Posle korone i ,,medijske ilegale” imali smo prilike da ih ponovo vidimo na ,,Beer Festu’’. Povod i razlog da razmenimo informacije jesu svi oni koji su se uželeli njihovog autentičnog, vizuelnog i muzičkog identiteta na našoj muzičkoj sceni. Da vas podsetimo, grupa je usmerena ka melodijskoj roots muzici.

Nije vam prvi put da nastupate na ,,Beer Festu’’. Koji vam je ovo put i kako pamtite ovaj festival i vaše nastupe?

Od samog početka redovni smo gosti ,,Beer Festa’’, mislim da nam je ovo bio šesti nastup, nisam siguran. Sa nostalgijom pamtim vreme kada se organizovao podno Kalemegdana. Ta lokacija bila je intimna i nekako, bar za mene, idealna. Međutim, festival je porastao i normalno je da sada bude na Ušću.

Jednom niste nastupili, jer vam je oluja srušila binu…

Posmatrali smo iz automobila kako pada bina. Upravo zbog tog događaja nisam siguran jesmo li svirali pet ili šest puta na festivalu.

Ovaj Festival je premešten na Ušće. Koliko vama odgovara taj prostor i  koliko je generalno bitan prostor gde nastupate ili mislite da su publika i muzika najvažniji?

Ušće je ogroman prostor i prilično sam siguran da svaki umetnik voli da doživi da se nađe ispred 100.000 ljudi. To je zaista impresivno na način koji je teško opisati. Međutim, ako bi trebalo da biram, moram reći da su manji prostori, po mogućnosti na otvorenom, moji omiljeni, jer kada je manje ljudi, ostvari se mnogo bolja komunikacija i interakcija.

Muzička branša je najviše osetila posledice korona virusa. Nije se pevalo, sviralo… kako ste vi iskoristili to vreme?

 Lično sam ga iskoristio da se oporavim. U bendu su u šali govorili da nisam mogao da odaberem bolje vreme da se razbolim, jer se ionako ništa nije dešavalo zbog korona virusa. Momci su vreme iskoristili radeći na novim matricama, ja sam se oporavljao i sada intenzivno pišem. Što se ostalih stvari tiče, bilo mi je kao i svima.

,,Del Arno Band’’ je najstariji rege bend na ovim prostorima. Ima li na našoj muzičkoj sceni mesta za rege muziku?

Zaista ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje. Tu smo, dakle ima mesta za rege, i pritom nismo jedini. Ima mesta za sve i ima i publike za sve.

Godine 1986. ste osnovali bend. Šta se sve promenilo od tada do danas. Da li ste imali faze u radu, promene članova benda itd?

Mislim da je osnovna promena u percepciji muzike kod ljudi koji je slušaju. Vremena su se promenila i muzika nema isto mesto kao nekad kada su se ljudi sastajali da bi slušali muziku. Danas ona ide preko telefona. Interesovanja su se promenila. Što se nas tiče, mi smo od početka u potrazi za svojim ciljevima, što naravno podrazumeva različite faze, ali one su kreativne i predstavljaju osnovni motiv za dalji rad. Promene članova su nekako u našem bendu bile potpuno uobičajene, neko je odlazio za svojim interesovanjima, neko je odlazio trbuhom za kruhom, neko prestajao da se bavi muzikom i tako dalje.

Uz vaš nastup ide i pokret, da ne kažem igranje. Koji koncert pamtite zbog odlične interakcije sa publikom i šta je ono što se ne da zaboraviti?

To je teško pitanje, jer se na, slobodno mogu reći, 99.5% naših koncerata dešava izuzetno dobra, intimna i prisna komunikacija sa publikom. Gde god da idemo, događa se ista stvar – kao da igra jedan tim sastavljen od publike i benda. U tom smislu teško je izdvojiti baš jedan među mnogima.

Koncert u ,,KST-u’’ za vreme bomardovanja pokazuje da vi nikada, i u najtežim uslovima, ne odustajete od publike i svirke. Kako pamtite ovu svirku?

Pamtim koliko su nam značile te svirke, jer kada dođe petak popodne, imamo par sati normalnosti dok se sve ostalo vreme dešava rat. Kasnije sam sretao mnogo ljudi koji su posećivali te koncerte i koji su mi zapravo govorili to isto – da je za njih to bila veza sa normalnim životom. Naročito pamtim onaj koncert kada nije bilo struje, a ljudi su svejedno došli, pa smo svi zajedno u mraku pevali dva-tri sata.

Prošle godine tokom leta izbacili ste novu pesmu. Da li se u međuvremenu nešto dešavalo ili tek planirate da objavljujete pesme i koja će biti prva na redu?

Mi smo u međuvremenu završili album sa ,,Jenđama’’ i ,,Pagankama’’ (mix naše muzike i tradicionalne pesme sa ovih prostora) i on čeka na objavljivanje. Takođe, imamo singl sa sledeće leto, koje će, nadamo se, biti normalno i radimo na novom albumu ,,DAB-a’’. Dobro smo odmakli i očekujem da ćemo pripreme za snimanje završiti do proleća.

Vaši tekstovi uvek imaju neku poruku. Kako u samo tri minuta reći životne mudrosti i da li bez prave poruke neke pesme nema uspeha?

Nisam siguran da znam odgovor na ovo pitanje, jer su neke pesme u istoriji muzike bez posebne poruke imale izvanredan uspeh, mnogo veći nego što se da zamisliti. Svako ima svoj način, meni prosto deluje da nemam razloga da pevam ako nemam šta da kažem, pa se tako i postavljam, ali to je moj način, to ne znači da drugi načini nisu validni, pa i uspešniji.

Predstavite nam bend i recite nam ko je za šta zadužen?

U našoj kući tačno se zna šta ko radi, međutim, niko nema specifično određenu ulogu. Naša snaga, snaga ove sadašnje postave, jeste u tome da timski radimo. Svako, naravno, jeste najpre posvećen svom instrumentu, ali na kraju dana, produkt je zajednički. Ja sam tu samo u ulozi koordinatora.

Šta sve planirate što je izvesno da će se dešavati u vašoj karijeri? Nastupi, gostovanja… ili više ne planirate ništa nego kako se situacija odvija?
Planova imamo, naravno, ali oni će biti oivičeni situacijom i merama koje budu na snazi. Nove pesme, spremanje promocije projekta ,,Jenđe/Paganke/ DAB’’, pripremanje unplugged svirke, novog programa za električne svirke… planova ima na pretek, a videćemo šta od svega može da se ostvari.

Kako se vi danas osećate budući da ste bili bolesni od korona virusa, a sa mnogo sigurnosti i strasti se vraćate pevanju?

Moram reći da nisam bolovao od korona virusa nego sam imao infarkt i potom operaciju na otvorenom srcu (urađena tri bypass-a).

Olivera Marinković

fotografije: Marina Pešić i Vladimir Miloradović