PRIČA O PROLIVENOJ KAFI

U jednoj muzičkoj školi profesor je imao izuzetno talentovanog učenika. Međutim, i pored svog velikog mužičkog dara učenik je bio prilično lenj i nezainteresovan za učenje. Zapravo, bio je ubeđen da mu je za uspeh u karijeri dovoljan samo talenat koji poseduje.

Profesor je na razne načine pokušavao da ga motiviše. Govorio mu je da će njegov talenat postati bezvredan ako ga ne udruži sa stalnim radom i učenjem. Ali profesor je uzalud pokušavao, učenik ga nije slušao.

Jednog dana profesor se dosetio načina na koji može da ubedi svog učenika. Pozvao je učenika u kuhinju da zajedno sa njim popije kafu. Učenik je došao i profesor mu je rekao da zadrži šoljicu dok će mu on sipati kafu. Dok je on držao šoljicu profesor mu je prišao sa bokalom kafe i počeo da je sipa. Ali, profesor nije sipao kafu u šoljicu već pored nje. Učenik je ostao zaprepašćen gledajući prolivenu kafu na kuhinjskim pločicama.

„Šta to radite, profesore ?“ – sva zbunjen pitao je učenik.

Profesor mu je smireno objasnio – „Vidiš, ova kafa predstavlja tvoj talenat a šoljica koju držiš predstavlja učenje, rad i vežbanje. Ako kafu ne sipamo u šoljicu ona će se proliti na pod i postaće potpuno beskorisna. Isto to će se desiti i sa tvojim talentom, ako ne budeš vredno radio na njemu i on će izgubiti svoju vrednost.“