UVEK HOĆU VIŠE I BOLJE!

Ljubav i strast prema baletu nasledila je od mame. Talenat i prepoznavanje zanimljivog od tate novinara. U stvari, ona je izgradila svoj put i prepoznatljivost ali ih  je stekla  radom, trudom i zalaganjem. A zanimanja njenih roditelja su bile  samo inicijalne kapisle, koje su joj kasnije trasirale život. Drina Pešić je neko koga smo želeli da Vam predstavimo na stranicama Naj magazina, jer njena bogata karijera to i te kako zavredjuje.

Imate dve uspešne karijere. Svako bira svoj put sam, ali da li su na Vaš bar delimično imali uticaj Vaši roditelji?

– I jesu i nisu . Jesu u smislu da sam ja posmatrala i odrastala uz mamu balerinu i tatu novinara. Već u ranom detinjstvu videla čari ali i one teže strane obe profesije. Nisu jer sam ja sama birala svoj put roditelji su bili naravno tu da me pravilno usmere i pomognu na tom putu.

U obe karijere ste uspešni. Da li pribegavate sistemu, kada se umorim od jedne idem u drugu, ili…različito, a to sam ja?

-Nikada nisam tako razmišljala, ja sam počela da radim na televiziji kada sam bila u punoj snazi mislim na igru i nikada mi nije bilo teško ni u jednoj ni drugoj profesiji. Nikada se nisam umarala ni u jednom ni drugom poslu, naprotiv sve to mi je uvek davalo i daje još više energije. Ali polako o baletu počinjem da pričam u prošlom vremenu ta karijera se zavšava, baletska umetnost je ipak umetnost mladih. Nije bilo ni malo lako kada sam to shvatila da se svetla te pozornice gase, ali zato se još više pale druga svetla, reflektori televizijski.

Da krenemo od profesije, koja je lepa i o kojoj maštaju mnoge devojčice. Balerina…Koliko odricanja i snage volje, vežbe, samokontrole zahteva ova profesija?

-Puno vežbanja, snage volje samokontrole svega što ste nabrojali. A što se tiče odricanja ni jedna balerina Vam nikada neće reći da je bilo bilo kakvog odricanja. Kada Vas to obuzme omađija to postaje Vaš život , smisao života. Sada mogu da Vam kažem i priznam i sada shvatam da odricanja jeste bilo. Moji drugari su npr. uživali izlazili a ja sam odlazila ranije u krevet jer sutra imam predstavu, mogli su da putuju kada su hteli a ja samo onda kada se sezona zavrsi, posle škole nisu imali obavezu da idu u drugu školu i vežbaju do uveče svakodnevno. Ali ne kajem se i žao mi je sto sve ono sto sam ja imala i što ima svaka balerina ne osete i nemaju svi, već samo odabrani.

Još od malih nogu ste osetili draž „dasaka koje život znače“ kroz Vašu majku koja se bavila baletom. Da li je ona bila samo mama, ili i pedagog, neko od koga ste dobili prve savete i ko je bio nad Vašim izborom?

– Mama je bila i mama i pedagog, sjajan pedagog koja je posle igračke karijere počela da radi u baletskoj školi. I dalje radi ima 77 godina a radi i drži balet ritmičkim gimnastičarkama Milene Reljin. Znate šta mi je žao a napravila je toliko sjajnih baletskih igrača , žao mi je što je nisam dovoljmo slušala postigla bih sigurno još više u toj profesiji.

Kako je Vaš put tekao dalje vezano za balet?

-Ja sam išla u baletsku školu u Sarajevu gde smo živeli do rata. Diplomirala sam u školi Lujo Davičo u Beogradu. 1993. godine sam postala član beogradskog baleta.

 U Narodnom pozorištu ste bili gde je bio vrlo ozbiljan repertoar i jedinom mestu gde može da se vidi profesionali balet. U kojim sve ulogama ste se oprobali?

-Ja sam uvek sanjala da igram Špansku igru u Labudovom jezeru , Mercedes i Ciganku u Don Kihotu… Zapravo uvek su me privlačile karakterne uloge, sve to sam odigrala i postala solista beogradskog baleta.

– Nedavno je bio Dan igre i zbog situacije proslavljen je skromno i bez pompe. Da li se ipak sprema ozbiljnija proslava?

– U planu je da “Veče baleta i mode“ koje organizujem redovno (organizovala sam nedavno ispred Kulturnog Centra Beograda) održim u Solarisu u Vrnjačkoj Banji.

– Koliko ste putovali i koliko lepog Vam je doneo balet. To je vrsta umetnosti koja može na svim meridijanima i bez izgovorene reči može da se razume…

-Tačno sada kada se setim putovala sam dosta sa bg baletom kada sam bila mlada balerina bila su to divna druženja puno anegdota. Žao mi je mladih igrača koji danas nemaju tu sreću, jer ih “ vodi “ osoba koja ne vodi računa o njima i ne bori se za njih. Ne pamtim ni pre pandemije kada je beogradski balet imao neku turneju.

Nekako je Vaša druga profesija, novinarstvo, kod Vas nastala kao bunt da se o baletu malo piše, govori i zna.

-I jedno i drugo. Za sve je važna genetika, i kako se kaže talenat ali ne vredi vam da ste puno talentovani ako ne radite na sebi i ne razvijate talenat to će se ugasiti. Puno sam videla mladih ljudi pogotovo igrača koji su bili jako talentovani u školi i pred njima je mogla da bude blistava karijera ali nisu ništa uradili ni ostali u toj profesiji jer nisu bili dovoljno ambiciozni . Da, tata mi je sećam se kada sam bila mala govorio šta da čitam, pisao mi sastave priznajem iz srpskog jezika jer umorna posle baleta nisam imala snage. Ali izgleda i to je bila dobra  “ metoda” .

Mada, ima tu malo ima i genetike…Tata Vam je bio novinar. Prvo je krenulo o baletu, a onda su se angažmani nizali…Kako sada birate teme, sagovornike…

– Da jer se o baletu ne govori dovoljno u medijima to i sada mislim. Baš ovih dana bg balet ima problem jedna grupa igrača ne vežba nekoliko meseci, nije im dozvoljeno da uđu u Narodno pozorište, po samovolji direktora baleta . Odmah me to privuklo eto teme za mene. Za emisiju Portret plus koju radim na TV Studiju B ja biram goste a u emisiji “Subotom u šest” urednik mi je Uroš Markov mi smo ekipa dugi niz godina.

Koje su Vam danas omiljene teme i šta je za Vas inspirativno u novinarstvu?

-Sve više me interesuje zabava pa čak i estrada. Zasitila sam se priznajem kuture ali ne odustajem od nje samo sebe oprobavam i u drugim sferama što se tiče novinarstva. Omiljene teme:  muško ženski odnosi, ljubomora, kako uspeti u karijeri, i naravno sve ono što je vezano za igru trenutno rešavanje problema koji sad ima jedna grupa igrača.

– Serijal o uspešnim ženama, je takodje bio veoma interesantan publici. Da li ste i Vi jedna od uspešnih jakih žena?

-Ako mene pitate nisam. Da li je to moja mana ili vrlina ja nikada nisam zadovoljna onim što sam postigla i ostvarila uvek hoću više i bolje, naravno u granicama mojih sposobnosti!!!!

Koliko smo pogrešile kao žene  kada smo se izborile za ravnopravnost. Da li mislite da imamo više obaveza nego naše majke i bake?

– Ne mislim da imamo više obaveza od njih mislim da je njima bilo teže jer nisu imale ono  što savremene žene imaju. Ali mislim da smo same krive i preterujemo u toj ravnopravnosti , što preuzimamo pomalo ulogu muškarca sve možemo, sve možemo bolje, jače smo od njih ne treba nama niko sve možemo same…

Koliko Vi lično imate vremena i za svoju čerku i svoj privatni život, jer se čini da imate mnogo obaveza?

-Imam uvek vremena za njih . Kada sam se udala i postala mama shvatila sam koliko sam u nekim stvarima preterivala i šta je najvažnije u životu. Naravno da bi ste bili ispunjeni i srećni važna je i karijera ali ona ništa ne znači bez porodice. Karijera je nešto promenljivo!

Bavite se i pedagoškim radom. Kako prepoznati  talenat  i kako detetu pružiti podršku dok se njegove istinske želje ne iskristališu?

-Ja sam završila i diplomirala pedagogiju na Filozofskom fakultetu ali u praksi je sve mnogo teže u to sam se uverila kroz rad sa decom kada sam imala školu baleta a još više od kad je Iskra krenula u školu. Sad ima i dodatni trening svakodnevno učim srpski, matematiku, svet oko nas…

Verovatno bi naše čitateljke želele da znaju tajnu Vaše vitke linije i lepog izgleda.

-Ja sam uvek pazila što se tiče hrane, pobornik sam zdrave ishrane, iskreno nisam neki ljubitelj slatkiša omiljene su mi pite i ne mogu da im odolim pogotovo kada sa porodicom odem u Sarajevo. I naravno,  svakodnevno vežbanje. Ali isto tako mislim da žena koja pređe četrdeset godina , blizu je 50 ako je mršava može sebi da dozvoli koji kg više jer će izgledati lepše i svežije. U nekim godinama je lepo kada je žena vitka, mršava a neke godine dozvoljavaju kao što rekoh da bude i neki kilogram više.

Olivera Marinković