CVETANJE TISE

Za reku Tisu vezuje se jedan prirodni  fenomen, ali da vas prvo upoznamo sa njenim prirodno-geografskim karakteristikama.  Tisa je evropska reka koja je najduža  pritoka Dunava a izvire u Karpatima u oblasti Bukovina. Od izvora do ušća protiče kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju, a u Dunav se uliva kod Starog Slankamena. U Vojvodini je prirodna granica izmedju dve regije, Bačke  i Banata a njen put je sveukupno dug 1358 km. Za nju je vezan i jedan prirodan fenomen, a to je da ova reka, jednom godišnje „procveta“. Evo i kako…

Tiski cvet koji tri godine živi u mulju u narednim danima kasnog proleća a pred početak leta, bi trebalo da izađe na površinu vode da bi produžio svoju vrstu, ali i odmah skončao. Iza toga na reci ostaju cvetovi, kao prizor koji očevice ostavlja bez daha.

Dan cvetanja nikada se ne zna tačno, jer ne cveta uvek u isto vreme. Ovaj  jedinstveni prirodni  fenomen, star je po proceni stručnjaka 200.000 godina, a u  Evropi se zadržao samo na Tisi. Fenomen nastaje uz pomoć jednog insekta koji živi u reci. Larva ovog insekta živi na dnu sporotekućih reka, a period rojenja počinje sredinom juna, kada se na površini Tise pojavljuju rojevi sa milionima jedinki, pa se kaže da Tisa „cveta“.

Nakon tri godine života u glinenom tlu ovi insekti izleću iznad površine vode i roje se. „Ljubavna igra“ se završava do zalaska sunca, kada insekti uginu.

Nakon parenja, ženke polažu do osam hiljada jaja na površinu vode, da bi se ona potom postepeno spustila na dno i pronašla pogodno mesto za razvoj. Iako razvoj larve traje tri godine, ovaj krilati „cvet“ živi samo jedan dan.

Sudeći prema dostupnim podacima, ovaj prirodni fenomen se može videti samo na Tisi i na reci Jangcekjang u Kini. Nekada su jedinke Tiskog cveta bile rasprostranjene i po drugim većim rekama Evrope, a danas je Tisa skoro jedino utočište ove vrste.

Ovaj prirodni fenomen najatraktivniji je za praćenje predveče, između pola šest i pola osam. Posebno atraktivno mesto za posmatranje cvetanja je na 150-tom kilometru reke gde se nalazi šumsko šetalište Tiški cvet, kod šljunkare na izlazu iz Kanjiže prema Horgošu.

Inače, u  našim vodama živi više vrsta insekata iz porodice vodenih cvetova, ali obrisi i svadbeni let nijednog od njih nije tako atraktivan i dramatičan kao kod insekta tiskog cveta. Nakon trogodišnjeg bitisanja u životnom obliku larve i nakon 15 do 20 presvlačenja ukazuje se sredinom juna svake godine u reproduktivno sposobnom obliku i za svega par sati završavaju svoju zemaljsku misiju. Na kraju svadbenog plesa umiru prvo mužjaci, a nakon polaganja jaja i ženke.

Naj magazin