PSIHOTEST: Da li ste bili parentifikovano dete?

Ovaj test služi za samorefleksiju. Pažljivo pročitajte svaku tvrdnju i iskreno odgovorite sa DA ili NE, oslanjajući se na svoje primarno iskustvo iz detinjstva i adolescencije (do 18. godine).

Prvi deo: Praktična (instrumentalna) odgovornost

1. Da li ste pre 14. godine redovno obavljali kućne poslove koji su inače zadatak odraslih (npr. plaćanje računa, kuvanje za celu porodicu, donošenje odluka o budžetu)? [DA / NE]
2. Da li ste se primarno vi starali o mlađoj braći/sestrama ili bolesnom članu porodice jer roditelji to nisu mogli ili hteli? [DA / NE]
3. Da li ste često osećali da, ako vi nešto ne uradite u kući, nastaje potpuni kolaps? [DA / NE]
4. Da li su vas odrasli često hvalili rečima: „Ti si tako zreo/zrela za svoje godine“ ili „Ti si moj mali odrastao čovek“? [DA / NE]

Drugi deo: Emocionalni teret

5. Da li vam se roditelj poveravao u vezi sa svojim bračnim problemima, finansijskim krizama ili detaljima iz emotivnog života? [DA / NE]
6. Da li ste često bili „sudija“ ili mirotvorac u konfliktima između svojih roditelja? [DA / NE]
7. Da li ste osećali da morate da sakrijete svoju tugu, bes ili problem da ne biste dodatno opteretili roditelja koji je već pod stresom? [DA / NE]
8. Da li ste imali osećaj da je raspoloženje u kući direktno zavisilo od toga da li ste vi „dobri“ i poslušni? [DA / NE]

Treći deo: Odjek u odraslom dobu

9. Da li vam je i danas izuzetno teško da tražite pomoć od drugih, čak i kada ste potpuno iscrpljeni? [DA / NE]
10. Da li podsvesno birate partnere ili prijatelje koji su „problematični“ i kojima je stalno potrebno spasavanje ili popravljanje? [DA / NE]
11. Da li osećate iracionalnu krivicu kada izdvojite vreme samo za sebe ili kada uradite nešto što drugima ne odgovara? [DA / NE]
12. Da li vas ljude opisuju kao „hiper-odgovornu“ osobu koja uvek drži sve pod kontrolom? [DA / NE]

REZULTATI I INTERPRETACIJA

• 0 do 3 odgovora „DA“: Nizak nivo parentifikacije. Imali ste uglavnom standardne obaveze primerene uzrastu. Vaše granice u detinjstvu su poštovane.
• 4 do 7 odgovora „DA“: Umerena parentifikacija. Bili ste izloženi preuranjenoj odgovornosti, verovatno u kriznim periodima porodice. Ovi obrasci vam danas mogu praviti periode iscrpljenosti i prevelikog unutrašnjeg pritiska.
• 8 do 12 odgovora „DA“: Visok nivo parentifikacije. Pretrpeli ste klasičnu zamenu uloga. Bili ste emocionalni ili praktični stub porodice onda kada je trebalo da budete zaštićeni. Vaše „ja“ je potisnuto zarad opstanka sistema.

KAKO PRE DUPREDITI I PREKINUTI OVAJ OBRAZAC?

Ako se prepoznate u ovom testu (ili ako vidite da se dinamika ponavlja u vašoj trenutnoj porodici), ključ je u svesnom postavljanju granica i „detoksikaciji“ od odgovornosti.

Evo konkretnih koraka kako da postupite kada se nađete u toj situaciji:

1. Radikalno otpustite tuđu odgovornost (Mentalni reset)

Morate sebi ponavljati rečenicu koja je lek za parentifikaciju: „To nije moj teret.“

• U praksi: Ako vas roditelj (ili partner) ponovo koristi kao terapeuta i žali se na stvari koje treba da rešava sa stručnjakom ili drugom odraslom osobom, prekinite razgovor.
• Šta reći: „Razumem da ti je teško, ali ja sam tvoje dete (ili partner), a ne tvoj psihoterapeut. Mislim da bi o ovome trebalo da popričaš sa stručnim licem.“

2. Prestanite da „spasavate“ ljude od njihovih sopstvenih posledica

Parentifikovane osobe skaču da reše problem pre nego što on uopšte nastane. Pustite  druge ljude oko sebe da osete posledice svojih loših odluka (bilo da je reč o novcu, organizaciji ili emocijama). Nemojte vi biti amortizer koji prima svaki udarac.

3. Vežbajte „zdravu sebičnost“ i prepoznajte svoje potrebe

Pošto ste naučeni da skenirate tuđe potrebe, vaše su zakopane.

• Vežba: Nekoliko puta dnevno stanite i zapitajte se: „Šta MENI treba u ovom trenutku? Da li mi se ide na ovu kafu? Da li želim da uradim ovu uslugu?“ Ako je odgovor ne – recite ne. „Ne“ je cela rečenica i ne zahteva elaborat i opravdanja.

4. Zaštitite sopstvenu decu (Prekid generacijske traume)

Ako imate decu, svesno ih rasteretite.

• Nikada se ne žalite deci na partnera.
• Nikada ne delite finansijske brige sa decom na način koji kod njih izaziva egzistencijalni strah.
• Dozvolite im da pogreše, da budu nemirni i da imaju tajne. Nemojte ih činiti svojim saradnicima u vođenju života.

5. Prihvatite tugovanje za „izgubljenim detinjstvom“

Ovo je najteži, ali najzdraviji korak. Morate sebi dozvoliti da odtugujete činjenicu da niste imali bezbrižnost kakvu ste zaslužili. Tek kada oplačete to dete koje je moralo da bude odrasli čovek, moći ćete da tom istom detetu unutar sebe danas pružite negu, odmor i igru.

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

ŠTA DRUGI LJUDI MISLE O NAMA?