SRPSKA SVETA GORA

Manastiri Ovčarsko-kablarske klisure

Nedaleko od Čačka, između planina Ovčara i Kablara, nalazi se jedna od najlepših klisura u Srbiji – Ovčarsko-kablarska klisura. Strme strane i uklješteni meandri Zapadne Morave privlače veliki broj posetilaca i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Kao predeo izuzetnih odlika, ova klisura je pod zaštitom države, a o njoj se stara Turistička organizacija Čačka.

Pored prirrodnih lepota kojima obiluje, klisura je poznata i po mnogobrojnim manastirima koji su rasuti po ovim dvema planinama. Na levoj, a i na desnoj obali reke smešteno je ukupno deset manastira i dva sveta mesta. Zbog velikog broja svetinja na tako malom prostoru, a i zanosnih prirodnih krajolika, ova regija se u narodu naziva i Srpska sveta gora.

Vrlo je značajan podatak da su u ovim manastirima postojale prepisivačke škole, biblioteke i riznice, tako da su, dobro skriveni među šumama Ovčara i Kablara, predstavljali bitan činilac u očuvanju srpske kulture i pismenosti.

Smatra se da su prvi manastiri podiguti početkom 13. veka, a prema predanju  osnovali su ih monasi sa Svete Gore bežeći na Balkasko poluostrvo.

Danas se na levoj obali nalaze manastiri Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje i Sveta Trojica, a na desoj Blagovešteje, Ilinje, Jovanje, Uspenje i Nikolje. Kao što je već rečeno, postoje i dva sveta mesta, a to su: zbeg-crkva Kađenica i crkvica koja je posvećena Svetom Savi – Savinje.

Manastir Vavedenje

Vavedenje

Prema jednoj legendi ovaj manastir podigli su Stefan Nemanja i Sveti Sava. Međutim, prema arhitektonskim osobenostima, smatra se da je manastir podignut u 16. veku.

Za ljubitelje umetnosti zanimljiv je podatak da se na ikonama na ikonostasu hrama oseća uticaj baroka, što je bila novina za manastire koji su smešteni na ovom podneblju.

Manastir svoju slavu obeležava na istoimeni praznik, 4. decembra.

VAZNESENJE

Manastir Vaznesenje

Nije poznato kada je manastir podignut, kao ni to ko je njegov ktitor, što nije redak slučaj kada su manastiri Ovčarsko-kablaske klisure u pitanju. Zahvaljujući rukopisnom jevanjđelju koje je napisano 1570. godine u Vaznesenju, dolazimo do podatka da je manastir postojao u 16. veku. U više navrata manastir je stradao i bio rušen. Zanimljiv je podatak da je sve do sredine 20. veka ovo bio ženski manastir. Hram manastira još uvek nije oslikan.Svoju slavu ovaj manastir obeležava na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, četrdeset dana posle Vaskrsa.

Manastir Preobraženje

Preobraženje

O manastiru Preobraženje takođe nema mnogo podataka. Zna se da se prvi put u pisanim izvorima pominje 1525. godine. Zanimljivo je da je ovaj manastir organizovan po svetogorskim principima,  što znači da nema parohju ni imovinu, odnosno da ima isključivo misionarsku ulogu.

Manastirska slava je Preobraženje Gospodnje, i slavi se 19. avgusta.

Manastir Sretenje

Sretenje

Manastir se prvi put u izvorima pominje 1528. godine. Vrlo je značajan podatak da je ovaj manastir u 19. veku imao najbogatiju bibioteku, koja je nažalost porušena u bobmardovanju 1941. godine. U više navrata manastir je bio rušen i obnavljan. Značajno je to da su u ovom manastiru sačuvane tri knjige, a to su: Jevanđelje, Bogorodičini kanoni i Minej za mesec jun. Posebno je značajan Minej za mesec jun jer sadrži službu knezu Lazaru, koja je i delo naše srednjovekovne književnosti.

Manasirska slava obležava se 15. februara, na istoimeni praznik.

Manastir Svete Trojice

Sveta Trojica

Manastir Sveta Trojica je najverovatnije podignut krajem 16. veka. Od ostalih manastira izdvaja se po arhitekturi i predstavlja najlepši manastir u klisuri.

Slava manastira je praznik Silazak Svetog duha na apostle, a obeležava se pedesetog dana posle Vaskrsa.

Manastir Blagoveštenje

Blagoveštenje

Manastir se nalazi na uzvišenju iznad Ovčar Banje. Jedino za ovaj manastir imamo godinu gradnje. Podignut je 1601-1602. godine trudom Igumana kir Nikodima. Pored hrama manastira Svete Trojice i ovaj hram se izdvaja po svom arhitektonskom izgledu i jedan je od najlepših u klisuri.

U njemu se nalazi vrlo značajna ikona Bogorodice Odigitrije, koja je rad zografa Mitrofana. Takođe, ovde se nalazi jedna od najstarijih knjiga, a to je Blagoveštenjsko jevanđelje, nastalo 1372. godine.

U ovom manastiru zamonašen je patrijarh Pavle.

Slava manastira je praznik Blagovesti Presvete Bogorodice, 7. aprila.

Manastir Ilinje

Ilinje

Ne postoje tačni podaci ni o ovom manastiru. Zna se da je sagrađen 1939. godine na ruševinama nekadašnje crkve koju su Turci porušili tokom Hadži-Prodnove bune 1814. godine. Nalazi se na uzvišeju iznad Blagoveštenja, pod čijom je upravom.

Slava manastira je Sveti prorok Ilija, 2. avgusta.

Jovanje

Manastir Jovanje

Nema podataka kada je manastir podignut. Prilikom izgradnje hidroelektrane 1954. godine, stara crkva koja je bila posvećena Svetom Jovanu je porušena. Zanimljivo je to da je ovo prvi žeski manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i da se u njemu čuvaju dve ikone iz 1850. godine.

Slava manastira je Ivanjdan, 7. jula.

Manastir Uspenje

Uspenje

Ovaj manastir podignut je 1939. godine. Crkva manastira izgrađena je po uzoru na crkvu posvećenu Svetom Konstantinu i Jeleni u Ohridu, a to je bila želja vladike Nikolaja Velimirovića.

Slava manastira je Velika Gospojina, 28. avgusta.

Manastir NikoljeNikolje

NIKOLJE

Na osnovu arhitektonskih karakteristika, smatra se da manastir Nikolje potiče iz srednjeg veka (najverovatnije sa kraja 14. ili sa početka 15. veka). U riznici manastira čuva se najznačajnija rukopisna knjiga u našoj kulturi, napisana početkom 17. veka – Karansko jevanđelje.

Još jedna zanimljivost u vezi sa ovim manastirom je da se u njemu od Turaka krio Miloš Obrenović sa porodicom. On je 1817. godine u porti manastira sagradio konak koji nosi njegovo ime.

Slava manastira je Prenos moštiju Svetog Nikole, 22. maja.

Kadjevica

Na desnoj obali Zapadne Morave nalazi se sveto mesto – pećina Kađenica, a podno najstrmijih litica Kablara nalazi se Savinje, izvor u blizini kog je podignuta crkvica 1938. godine.

Pored bogatog kulturnog i istorijskog sadržaja koje posetiocima mogu pružiti ovi manastiri, u klisuri se može posetiti i Ovčar Banja koja je okržena zelenilom prelepih šuma, a i jezero Međuvršje – najveće veštačko jezero na Zapadnoj Moravi.

SANJA KUZMANOVIĆ