SAMOKONTROLA JE ONO ŠTO NAM JE SVIMA POTREBNO

U različitim kontekstima reč disciplina dobija različito značenje. Ova reč, dakle, potiče iz latinskog jezika i odnosi se na: red, sistem, nauku, metodu, način obuke… Uopšteno rečeno, disciplina podrazumeva kontinuirano održavanje nekog reda i sistematično i postupno izvršavanje obaveza.

Još od malih nogu roditelji i učitelji nas uče kako da budemo disciplinovani i odgovorni. Veoma je bitan uticaj i podsticaj roditelja u ranom detinjstvu. Osoba koja je u toj fazi života naučila kako pravilno i bez poteškoća da vlada sobom, zasigurno će u kasnijem periodu imati već razvijenu sposobnost samodiscipline. Međutim, postoje ljudi koji ovakav vid podrške nisu imali, ali rešenje uvek postoji. Svako može poraditi na disciplinovanju sebe i na odbacivanju loših navika. Ovo je disciplina koja se stiče i neguje, a svaki čovek je može postići ukoliko prevashodno otkrije da mu je potrebna, a zatim svojim delovanjem i snagom uma počne da trenira svoj mozak na ovaj način.

Samodisciplina se na najjednostavniji način može definisati kao upravljanje sobom, tj. moć samokontrolisanja ili disciplina koju čovek nameće samome sebi da bi ostvario neki cilj. Česti su slučajevi kada osećamo unutrašnji konflikt, dve osobe u nama se bore da donesu odluku koja je najpovoljnija. U tim situacijama moguće je shvatiti da samodisciplinu već imamo, ali i suprotno, da nam je potrebno da radimo na sebi, prevashodno da se posvetimo svakodnevnim obavezama i dugoročnijim ciljevima. Mozak i telo se uglavnom bore da donesu odluku. Da li ćemo ostati u krevetu i uz gomilu grickalica gledati film, ili ćemo prvo završiti obaveze i onda se relaksirati? Samodisciplina je kao i svaka druga navika i stiče se vežbanjem.

U ovakvim situacijama vrlo je bitno da postignemo kontrolu nad sobom. Mi treba da budemo ti koji će donositi odluke, naš racionalni deo svesti treba da odnese pobedu, nasuprot iracionalnom i trenutnim zabavama i željama.

Posle same spoznaje da u život treba da uvedemo neke promene, prvi korak prema sticanju samodiscipline je shvatanje da same želje i volja za promenama kao takve nisu dovoljni činioci da bi se nešto zaista promenilo. Nezadovoljstvo trenutnim uspehom i stvaranje novih planova i vizija za budućnost, prvi je znak da je vreme da se samodisciplina dovede na viši nivo.

Naime, za početak treba potražiti motivaciju i otrgnuti se od raznoraznih unutrašnjih opiranja. Ukoliko unutrašnja motivacija i zadovoljstvo prilikom izvršavanja obaveze ne postoje, motivaciju treba tražiti spolja. Razmislite šta ćete postići ostvarivanjem tog i ne tako inspirativnog posla, da li će konačni ishod doneti zadovoljstvo i napredak. Priznajte sebi šta vas odvlači od produktivnih aktivnosti i jednostavno recite da to možete da uradite!

Prilikom planiranja, koje je svakako nezaobilazni deo sticanja samodiscipline, poželjno je i da stvorimo neke svoje male rituale koje bismo upražnjavali svakodnevno i koji bi nas motivisali za dalji rad. Za nekoga to može biti prva jutarnja kafa, jutarnja gimnastika ili topla kupka. Sve zavisi od ličnosti i pojedinačnih interesovanja.

Radna sredina je takođe veoma bitna. Svoju kancelariju možete osvežiti novim nameštajem ili novim predmetima koji će podsticati vašu aktivnost i budnost. Ukoliko želite da smršate, otklonite sve namirnice koje vam nisu dozvoljene, napravite sebi okruženje koje vam neće ubiti elan.

Vrlo je bitno da sebi s vremena na vreme date i malo oduška. Dopustite sebi da uživate i da se odmorite. Nagradite sebe izletom, izlaskom sa prijateljima, dugo planiranom kupovinom… Sve ove stvari će vas neosporno motivisati da postižete sve više i više.

Ono što najčešće predstavlja problem je strah od neuspeha, koji ne treba ni potpuno eliminisati, već samo ne dopustiti da preovlada nad nama. Strah u određenoj meri je zdravo i prirodno osećanje. Ukoliko osoba bez straha i potpuno samouvereno ulazi u raznorazne poduhvate, veća je šansa da će razočarenje, ako se neuspeh doživi, biti znatno veće. Treba biti srpeman i na to da stvari i ne mogu teći baš onako kako smo ih panirali. Bitno je da imamo u vidu i tu opciju i plan kako delati ako se neuspeh dogodi, jer je i to sastavni deo disciplinovanja sebe.

Savet roditeljima bi bio da dete od malih nogu disciplinuju i podstiču pozitivne navike. Pored stvaranja radne navike, dete će kasnije biti zadovoljnije i uspešnije, sa manje poteškoća će izvršavati svoje obaveze i biće znatno smanjen rizik za pojavom unutrašnjih konflikata i nedoumica. Uz ovakav podsticaj takođe je neophodno i mnogo ljubavi i razumevanja da bi se stvorilo pozitivno i zdravo okruženje koje ohrabruje za rad na sebi.

Samodisciplina je jedan od prvih koraka ka uspehu. Ako ste disciplinovani uvek možete ostvariti više i bolje od onog trenutnog. Ovaj vid aktivnosti treba stalno negovati i nadograđivati. Bez samodiscipline nema ni uspeha.

SANJA KUZMANOVIĆ

foto PIYABAY