O TIPOVIMA LIČNOSTI

Podela na tipove ličnosti ima mnogo, a njeni začeci mogu se smestiti čak u period pre nove ere. Četiri osnovna tipa su: sangvinik, kolerik, melanholik i flergmatik. O osobinama ovih tipova može se mnogo govoriti, međutim, za sada, pažnju ćemo posvetiti Jungu i njegovoj tipologiji.

Karl Gustav Jung legendarli je švajcarski psihijatar i zajedno sa Frojdom smatra se ocem moderne psihologije u kojoj se razlikuju kolektivno i lično nesvesno. Iako je preriod njegovog rada i delovanja počeo već krajem 19. veka, njegova gledišta do dana današnjeg ne zastarevaju.

U svojoj knjizi ,,Psihološki tipovi“ na samom početku izdvaja dva osnovna tipa: introvertni i ekstravertni. Prema njegovom mišljenju, u zavisnosti od modela ponašanja, svi ljudi se mogu svrstati u neku od ove dve grupe. Međutim, postoje ličnosti kod kojih je ova granica teško uočljiva i tek podrobnim ispitivanjem se može zaključiti kom tipu pripadaju, a uvek će postojati prevaga u odnosu jednog na drugi tip.

Običan laik može primetiti osnovne razlike između ovih tipova jer svako od nas poznaje one zatvorene, teško shvatljive i plašljive prirode i nasuprot njima one otvorene, druželjubive, vedre i pristupačne.

Neke od osnovnih karakteristika introvertnog tipa ličnosti su preokupiranost unutrašnjim svetom i povučenost u sebe. Dakle, introvertni tip sledi sopstvenu unutrašnjost i njegova sudbina uslovljena je njegovim unutrašnjim subjektom.

Ekstravertni tip, a druge strane, svet posmatra kroz socijalnu interakciju. Njegov život uslovljen je objektom njegovog interesovanja.

Kako Jung govori, svaka ličnost sastoji se od ekstraversije tako i introversije, a relativno prednjačenje jednog ili drugog čini tip. Veoma je teško da čovek zaključuje sam o sebi, odnosno o tipu kom pripada i to posebno ukoliko ima veliki broj osobina oba tipa. Sebe uglavnom posmatramo subjektivno a svako od nas ima svoje osobenosti i posebnosti. Dakle, kada posmatramo sopstvenu ličnost sud je u velikoj meri zamućen.

Podela na ova dva tipa opštog je karaktera jer nam je ona u prvom redu dala mogućnost da razlikujemo dve velike grupe psiholoških jedinki. Jung takođe govori da nam ova podela dopušta jednu opštu razliku, a ispitivanje onih pojedinačnih psihologija koje pripadaju jednoj ili drugoj grupi pokazuje znatno veće razlike između pojedinačnih slučajeva. Iz tog razloga, vrlo je bitno odgonetnuti koje sve to razlike postoje kod jedinki koje pripadaju jednoj od ove dve grupe.

Takođe, prema Jungovom mišljenu, osnovne funkcije koje razlikuju jednu jedinku od drugih su: mišljenje, osećanje, oset i intuicija. Otuda se dalje razvija tipologija i na osnovu toga razlikujemo misaoni, osećajni, osetni i intuitivni tip. Da ne bi došlo do zabune, potrebno je naglasiti da svaki od ovih tipova može biti introvertni ili ekstravertni.

Još jedna veoma bitna stvar koju Jung uočava i koju nam u svojoj knjizi izlaže je to da deca istih roditelja, odnosno rođena braća i sestre mogu biti dva suprotna tipa a da se pri tom ne dešava promena u stavu roditelja. Naravno, ovo se može vrlo lako uočiti ukoliko dete odrasta u normalnim okolnostima bez pritiska sredine. Prilikom ovakve tvrdnje, Jung nikako ne zapostavlja materinski uticaj i smatra ga vrlo bitnim. Međutim, kada je tip ličnosti u pitanju, presudni činilac treba tražiti u individialnoj dispoziciji a ne u spoljašnjim činiocima. Stoga, može se zaključiti da je vrlo važno dozvoliti detetu da se izrazi u ovom smislu bez spoljašnjih pritisaka jer ukoliko taj pritisak postoji kasnije u životu se može javiti neuroza i nezadovoljstvo.

Sanja Kuzmanović