Kada smo pod stresom, naš organizam je u stanju pojačane aktivacije. Povećava se napetost, misli postaju ubrzane, a osećaj unutrašnjeg haosa raste. U takvom stanju, mozak traži način da povrati osećaj kontrole.

Sređivanje prostora pruža upravo to: vidljiv, konkretan i brz rezultat. Nered vidimo i uklonimo ga. Prašinu obrišemo i ona nestane. Za razliku od problema koji nas opterećuju, ishod je jasan i predvidiv. Upravo ta predvidivost smanjuje osećaj bespomoćnosti.

U psihologiji se ovo može objasniti kroz koncept regulacije emocija putem ponašanja. Kada emociju ne možemo odmah da rešimo na unutrašnjem nivou, okrećemo se aktivnostima koje nam daju osećaj postignuća. Završavanje zadatka aktivira sistem nagrade u mozgu i donosi kratkotrajan osećaj olakšanja.

Sređivanje tako postaje način da kanališemo napetost. Umesto da ostanemo pasivni sa brigama, mi preuzimamo akciju. To je često adaptivan mehanizam, pokret pomaže telu da „potroši“ stresnu energiju.

Sređivanje prostora može imati i simboličku funkciju. Spoljašnji red često nam daje osećaj unutrašnje organizovanosti. Ipak, istinska emocionalna stabilnost ne dolazi samo iz čistih površina, već iz sposobnosti da prepoznamo i obradimo ono što se dešava u nama.

Zato sledeći put kada uhvatite sebe da pod stresom krećete u generalno čišćenje, zastanite na trenutak i zapitajte se:
„Šta zapravo pokušavam da umirim?“

Možda je odgovor mnogo važniji od same čiste kuhinje.