Objavljivanje memoara Gisèle Pelicot izazvalo je snažan odjek u Francuskoj i širom Evrope. Knjiga pod naslovom A Hymn to Life: Shame Has to Change Sides pojavila se u prodaji17. februara, istovremeno u više zemalja i prevoda, i već u prvim satima rasprodata je u velikim knjižarskim lancima u Parizu, Lionu i Briselu.

Reč je o memoarima žene koja je postala simbol borbe protiv seksualnog nasilja nakon jednog od najpotresnijih sudskih procesa u novijoj francuskoj istoriji.

Knjiga je lično svedočanstvo o otkriću da je godinama bila drogirana i zlostavljana u sopstvenom domu. Peliko detaljno opisuje trenutak kada joj je policija pokazala snimke i fotografije – dokaze da ju je njen tadašnji suprug Dominique Pelicot sistematski koristio i pozivao druge muškarce da je zlostavljaju dok je bila bez svesti.

U knjizi nema senzacionalizma. Stil je suzdržan, gotovo hladno precizan. Upravo ta mirnoća čini svedočenje još potresnijim.

Memoari se ne zaustavljaju na ličnoj tragediji. Peliko objašnjava zašto je insistirala da suđenje u Avignon bude javno i zašto je odbila anonimnost. Njena ključna poruka — koja je i podnaslov knjige — glasi: „Sram treba da promeni stranu.“

Ona piše o:

osećaju izdaje i raspadu dugogodišnjeg braka
odnosu sa decom nakon otkrića zločina
psihološkim posledicama traume
borbi da povrati kontrolu nad sopstvenim identitetom
odluci da se ponovo izgradi kao javni glas žena

Knjiga završava porukom nade i dostojanstva, bez poziva na osvetu. Peliko insistira na odgovornosti počinilaca i na promeni društvene svesti, a ne na ličnoj ogorčenosti.

Zašto su ovi memoari važni

Ova knjiga nije samo autobiografija — ona je društveni dokument.

Suđenje njenom suprugu i još pedesetorici muškaraca pokrenulo je široku raspravu o pristanku, odgovornosti i kulturi seksualnog nasilja. Francuska javnost je, prvi put u tolikoj meri, otvoreno razgovarala o sistemskom ćutanju i stigmi žrtava.

Peliko je u međuvremenu odlikovana najvišim francuskim civilnim priznanjem — Légion d’honneur — što je dodatno simbolički potvrdilo da se njen slučaj smatra prekretnicom u društvenoj svesti.

Memoari su važni jer:

vraćaju narativ u ruke žrtve
razbijaju stereotip o „sramoti“
otvaraju pitanje muške odgovornosti u kolektivnom smislu
dokumentuju kako izgleda institucionalna borba za pravdu

Odaziv publike: prodaja i interesovanje

Prvi podaci izdavača govore o izuzetnoj potražnji. U Francuskoj su mnoge knjižare produžile radno vreme na dan objavljivanja, a tiraž je u startu bio višestruko veći od proseka za memoare.

Na društvenim mrežama knjiga je postala jedna od najkomentarisanijih tema dana. Hashtag sa njenim imenom već je među najpraćenijima u francuskom digitalnom prostoru.

Književni kritičari ističu da se ne radi o literarnoj senzaciji u estetskom smislu, već o moralno važnom tekstu koji će verovatno ući u univerzitetske programe iz oblasti prava, sociologije i rodnih studija.

Kako su memoari prihvaćeni kod žena

Reakcije ženskih organizacija i čitateljki izuzetno su snažne i emotivne. Mnoge žene navode da su u njenoj odluci da javno govori pronašle ohrabrenje za sopstvena iskustva.

Feminističke organizacije u Francuskoj ocenjuju da je knjiga „istorijski dokument hrabrosti“ i „prelomni trenutak u kolektivnoj svesti“. Posebno je snažno prihvaćena njena poruka da žrtva nema obavezu da ćuti radi „porodičnog mira“ ili društvene reputacije.

U čitalačkim klubovima širom zemlje već su zakazane debate upravo na temu — ko nosi sram i zašto.

A kako su reagovali muškarci?

Reakcije su složenije.

Jedan deo muške publike javno je podržao Peliko, ističući da je suočavanje sa istinom nužno i da knjiga otvara prostor za odgovornu redefiniciju muškosti.

Drugi deo reaguje defanzivno, smatrajući da se slučaj generalizuje na sve muškarce. U medijskim komentarima i debatama primećuje se rasprava o tome da li je knjiga „optužnica protiv sistema“ ili „optužnica protiv pola“.

Ipak, većina ozbiljnih komentatora slaže se u jednom: memoari ne napadaju muškarce kao kategoriju, već kulturu nekažnjivosti i saučesništva.

Knjiga koja prevazilazi ličnu priču

Memoari Žizel Peliko verovatno će ostati upamćeni kao jedno od najvažnijih svedočanstava o seksualnom nasilju u savremenoj Evropi. Ne zato što otkrivaju nove detalje suđenja — već zato što nude pogled iznutra: kako izgleda kada žena odbije da bude definisana zločinom koji joj je učinjen.

U vremenu u kojem se trauma često pretvara u medijski spektakl, ova knjiga vraća dostojanstvo priči.

I možda najvažnije — pomera granicu između privatnog bola i javne odgovornosti.

Spread the love