Lekari i nutricionisti ovom problemu pristupaju sa punom ozbiljnošću jer Sindrom noćnog jedenja (Night Eating Syndrome – NES) nije samo stvar „slabe volje“, već kompleksan poremećaj koji se nalazi na raskrsnici endokrinologije, nutricionizma i psihologije.

Evo detaljnog stručnog pregleda ovog stanja.

Šta je zapravo Sindrom noćnog jedenja (NES)?

NES se definiše kao konzumacija značajnog dela dnevnog unosa kalorija (obično više od 25%) nakon večere, ili učestalo buđenje tokom noći praćeno nagonom za hranom. Za razliku od bulimije ili kompulzivnog prejedanja, osobe sa NES-om su potpuno svesne svojih noćnih epizoda.

Kako nastaje i veza sa psihom

Svaki zalogaj koji unesemo neraskidivo je povezan sa našim emocionalnim i neurohemijskim stanjem. Kod NES-a dolazi do „desinhronizacije“ između dva telesna sata:

Metabolički sat: diktira kada smo gladni.
Cirkadijalni ritam: diktira kada treba da spavamo.

Kada su ovi satovi u konfliktu, hrana se često koristi kao neadekvatan mehanizam za regulaciju stresa ili tuge. Lučenje hormona poput kortizola (stres), melatonina (spavanje) i leptina (sitos) biva poremećeno, pa mozak počinje da veruje da mu je hrana neophodna da bi uopšte mogao da zaspi.

Kako prepoznati simptome?

Klinička slika najčešće uključuje sledeće indikatore:

Jutarnja anoreksija: Potpuni nedostatak apetita ujutru.
Večernja hiperfagija: Nezaustavljiva potreba za hranom između večere i odlaska na spavanje.
Nesanica: Poteškoće sa spavanjem barem 4-5 puta nedeljno.
Uverenje da je hrana neophodna za san: Osećaj da nećete zaspati ako ne pojedete nešto.
Pogoršanje raspoloženja: Često su simptomi izraženiji u večernjim satima.

Moć asocijacije: Priča o „groktanju“ iz frižidera

U procesu lečenja, psihološki „sidrišta“ mogu igrati ključnu ulogu. Imamo primer naše sugrađanke koja je ovaj problem rešila na neobičan, ali psihološki vrlo utemeljen način.

Od drugarice je na poklon dobila figuru za frižider koja, zahvaljujući senzoru na svetlost, ispusti zvuk groktanja svaki put kada se vrata otvore. Iako je to bila šala, na nju je delovalo otrežnjujuće. Taj zvuk je postao trenutni prekidač (tzv. pattern interrupt) koji ju je u sekundi osvestio i naterao da se zapita: „Da li sam zaista gladna ili samo tražim utehu?“. Uz čeličnu samokontrolu i ovaj spoljni podsetnik, potpuno se oslobodila sindroma.

Ovaj primer nam pokazuje koliko je važna svesnost u trenutku impulsa.

Put ka izlečenju: Kome se obratiti?

Lečenje NES-a zahteva multidisciplinarni pristup. Ne rešava se samo dijetom, jer je hrana ovde samo simptom, a ne uzrok.

Psihoterapeut: Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je zlatni standard za rešavanje emocionalnih uzroka.
Endokrinolog: Da se proveri nivo hormona (insulin, leptin, kortizol).
Nutricionista: Radi uspostavljanja stabilnog ritma obroka tokom dana kako bi se sprečila glad uveče.

Koraci koje možete preduzeti odmah:

Fiksni doručak: Čak i ako niste gladni, doručak pomaže u resetovanju metaboličkog sata.
Higijena sna: Izbacite ekrane (telefone) sat vremena pre spavanja.
Tehnika odlaganja: Kada osetite nagon, recite sebi: „Sačekaću 15 minuta, pa ću onda odlučiti.“ Često impuls prođe.

Spread the love