Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti, ne mislimo isključivo na teretanu ili sport. Hodanje, lagana šetnja, kućni poslovi, vrtlarenje, igranje sa decom — sve su to oblici kretanja koje telo prepoznaje i koristi za svoje zdravlje.

Redovno kretanje:

Smanjuje rizik od hroničnih bolesti — srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa 2, gojaznosti, pa čak i nekih oblika karcinoma.
Poboljšava mentalno zdravlje — deluje kao prirodni antidepresiv, smanjuje anksioznost, poboljšava san i kognitivne funkcije.
Usporava starenje — fizički aktivni ljudi imaju bolje pamćenje, veću pokretljivost, manje bolova i niži rizik od demencije.
Jača imunološki sistem — umeren pokret podstiče cirkulaciju i smanjuje upalne procese u telu.
Pomaže u regulaciji telesne težine, šećera i masnoća u krvi.
KOLIKO DNEVNO TREBA DA SE KREĆEMO?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje sledeće smernice za zdrave odrasle osobe (18–64 godine):

150 do 300 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti nedeljno
(npr. brzo hodanje, lagano bicikliranje, ples)
ILI
75 do 150 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno
(trčanje, plivanje, brzo penjanje uz stepenice)
PLUS
Vežbe jačanja mišića najmanje dva puta nedeljno.

To je otprilike 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.
Međutim, i manje od toga je bolje nego ništa. Čak i desetominutne šetnje, nekoliko puta dnevno, imaju pozitivan efekat na zdravlje.

DA LI GODINE I BOLESTI MENJAJU PRAVILA?

Da, ali ne u smeru smanjenja aktivnosti — naprotiv.

Starije osobe (65+) treba da ostanu aktivne u meri svojih mogućnosti, s fokusom na vežbe ravnoteže, snage i fleksibilnosti, kako bi se smanjio rizik od padova i očuvala samostalnost.
Hronični bolesnici (npr. sa hipertenzijom, dijabetesom, osteoporozom, artritisom) imaju posebno koristi od kretanja. Vežbe im mogu pomoći da smanje dozu lekova, ublaže simptome i produže kvalitet života — naravno, uz nadzor lekara.

Kretanje se može prilagoditi svakom stanju — čak i bolesnicima na postelji se preporučuju vežbe istezanja i disanja, kada je to moguće.

DA LI SU MERAČI KORAKA NA PAMETNIM SATOVIMA POUZDANI?

Uređaji poput pametnih satova i fitnes narukvica danas su popularni alati za motivaciju i praćenje aktivnosti. Oni mere:

broj koraka,
pređenu razdaljinu,
utrošene kalorije,
otkucaje srca,
kvalitet sna,
čak i nivo stresa.

Iako nisu medicinski precizni poput bolničke opreme, njihova tačnost za svakodnevnu upotrebu je sasvim zadovoljavajuća. Pogotovo su korisni jer nas podsećaju da se pokrenemo, beleže navike i omogućavaju uvid u sopstveni napredak.

Cilj koji se često preporučuje je 10.000 koraka dnevno, ali već i 6.000 do 8.000 koraka značajno smanjuje rizik od prerane smrti, pokazuju nove studije.

ŠTA AKO IMATE SEDENTARAN POSAO?

Najveći neprijatelj savremenog čoveka nije višak hrane, već manjak pokreta. Ako radite za računarom, ne zaboravite:

ustanite svakih 30–60 minuta,
prošetajte po prostoriji, istegnite se,
koristite stepenice umesto lifta,
parkirajte dalje od ulaza,
siđite stanicu ranije iz autobusa.

ZAKLJUČAK LEKARA PACIJENTIMA

Kao lekar, reći ću vam najiskrenije: ako bih mogao da vam prepišem lek koji produžava život, smanjuje rizik od desetina bolesti, popravlja raspoloženje i čini vas vitalnijim, a nema nuspojave — taj lek bi se zvao fizička aktivnost.

Krenite korak po korak. Ne morate odmah trčati maraton. Ali se krećite — za svoje srce, mozak, pluća, zglobove i dušu.

Jer kada se telo pokrene, ceo život se menja. I evo šta je rekao otac medicine

„Pokret je život. Sve što prestane da se kreće, počinje da umire.“
– Hipokrat

Spread the love