Nervus vagus je jedna od 12 pari kranijalnih (glavnih) nerava koji potiču iz mozga i protežu se do različitih delova tela. Njegovo ime potiče od latinske fraze „nervus vagus,“ što znači „lutanje nerva,“ jer ovaj nerv ima razgranate puteve koji se pružaju do različitih organa i tkiva u telu.

Nervus vagus, ili X kranijalni nerv, igra ključnu ulogu u autonomnom nervnom sistemu, koji reguliše funkcije tela koje se ne kontrolišu voljno, kao što su rad srca, disanje, varenje i brojne druge vitalne funkcije. Evo nekoliko ključnih uloga nervusa vagus:

Kontrola srčane aktivnosti: Nervus vagus ima važnu ulogu u usklađivanju brzine otkucaja srca. On pomaže usporavanju srčane frekvencije i reguliše srčani ritam.
Regulacija disanja: Vagusni nerv igra ulogu u kontroli disanja, pomažući regulaciju brzine i dubine udisaja i izdisaja.
Varenje: Ovaj nerv je od suštinskog značaja za funkciju gastrointestinalnog trakta. On kontroliše procese poput gutanja hrane, lučenja želudačne kiseline i peristaltičkih pokreta creva.
Regulacija hormona: Vagusni nerv može uticati na lučenje različitih hormona, uključujući insulin, što može imati posredan uticaj na regulaciju nivoa šećera u krvi.
Imunološki odgovor: Vagusni nerv je povezan sa smanjenjem upalnih odgovora u telu, što igra ulogu u smanjenju upalnih bolesti.
Komunikacija mozak-creva: Nervus vagus ima ulogu u prenošenju informacija između mozga i creva, što je poznato kao „mozak-creva-veza.“ Ovo može uticati na osećaj sitosti, apetit i emocionalno stanje.
Stres i opuštanje: Vagusni nerv igra ključnu ulogu u odgovoru tela na stres. Aktiviranje ovog nerva može pomoći telu da se smiri i opusti nakon stresnih situacija.

Stimulacija nervusa vagusa se takođe koristi u medicini u terapiji određenih poremećaja, kao što su epilepsija i depresija. Ova terapija se naziva vagusna nervna stimulacija (VNS).

Nervus vagus je izuzetno važan za održavanje homeostaze u telu i regulaciju brojnih funkcija. Bilo kakav poremećaj ili oštećenje ovog nerva može imati ozbiljne posledice na zdravlje. Postoji tehnika kojom na dnevnom nivou možemo restartovati aktivirati ovaj nerv, a ona izgleda ovako:

(glavni nerv parasimpatičkog nervnog sistema)

Dvominutni trik koji možete da uradite sedeći za svojim stolom i oduševio je one koji su ga probali. Ne samo da se tvrdi da vas oslobađa glavobolje, migrene, bolova u vratu, ramenima i leđima, ljubitelji tehnike kažu da pomaže i kod anksioznosti. Takođe pospešuje disanje, pa čak i leči štucanje.

Rečeno je da ova tehnika funkcioniše tako što aktivira i resetuje vagusni nerv, glavni nerv parasimpatičkog nervnog sistema, koji kontroliše telesne funkcije kao što su varenje, rad srca i imuni sistem. Prvi korak je jednostavno da okrenete glavu što više možete udesno, a zatim ulevo.

Posle ove vežbe koju treba da ponovite nekoliko puta osećaćete se preporodjeno.

A ukoliko uveče neće san da vam dodje na oči, lezite na krevet, savijte noge u kolenima, potom okrenite oči skroz na desno, ne pomerajući glavu, brojite do trideset. Potom vratite glavu, trepnite nekoliko puta pa okrenite na suprotnu I uradite isto. Posle nekoliko minuta počećete da zevate I da se osećate pospano.

Spread the love