Sladjana Đordjević-Bucka je neko ko se izdvaja na našoj estradnoj sceni. Opredeljenje za muziku, datira iz detinjstva kada je pohadjala muzičku školu, a majka joj je i tada, kao i sada bila najveća podrška. Takmičenje u „Zvezdama Gradna“, smatra prekretnicom u svojoj karijeri, a i u svom životu. Evo šta je rekla o svom poslu i karijeri, za Naj magazin:

Koji su bili Vaši prvi muzički koraci i ko je bio taj ko Vam je prvi dao vetar u ledja da se bavite muzikom?

Još kao dete ( uzrast 5-6 godina) želela sam da budem pevačica, zbog čega je moja porodica reagovala iznenađeno, jer se niko u mojoj porodici nije bavio muzikom. Na predlog majčine koleginice , prvo su me upisali u nižu muzičku školu – odsek flauta. Kasnije sam nastavila školovanje u srednjoj muzičkoj školi, takođe na odseku za flautu. Sa 14 godina, počela sam i da pevam u klubovima sa svojim bendom, te je tada zapravo i počela moja pevačka karijera ( uz stalnu podršku moje majke, od tada pa i danas).

Završili ste Muzičku akademiju, po struci ste etnomuzikolog. Zašto ste se odlučili za taj smer?

Želela sam da završim visoko muzičko obrazovanje, kako bih jednog dana, mogla da budem i profesor muzike. Najpre, želela sam da studiram na odseku flaute, ali mogućnosti za to su bile male – zbog malog broja studenata koje je fakultet primao u tom trenutku. U konsultaciji sa kolegama koji su već studirali Etnomuzikologiju, informisala sam se o tom smeru i zaista mi se dopao program studija tog smera, koji se bavi istraživanjem korena muzike Balkana i šire. Studije su mi ostale u prelepom sećanju i zaista sam srećna što sam diplomirala na odseku Etnomuzikologije.

Da li bi ste voleli da radite u struci?

Jako bih volela da predajem muzičko u muzičkoj školi ili da radim sa decom mlađeg uzrasta. Ja sam celu jednu godinu stažirala kao muzički pedagog u jednom privatnom vrtiću i taj period bih opisala kao neprocenjivo i prelepo iskustvo koje bih rado ponovila.

Svi muzičari imaju svoje uzore na početku karijere. Koji je bio Vaš?

Moji muzički uzori u ranoj mladosti su bili Mariah Carey i Witney Houston, znala sam sve njihove pesme napamet, ali vremenom sam upoznavala i domaću muzičku scenu. Kao i mnogi tinejdžeri, zavolela sam pesme Maje Odžaklijevske, grupe Magazin, ali i Cece Ražnatović , Viki Miljković , Dare Bubamare i drugih izvođača koji su u to vreme bili veoma popularni. Nikada se nisam preterano vezivala za jedan određeni muzički stil ili jednog izvođača. Karakterno sam radoznala osoba i vežbala sam interpretacije raznih žanrova muzike, jer sam se na taj način muzički tražila.

ffotografija Darko Veljanović

Da li smatrate da je prekretnica u karijeri bilo Vaše takmičenje u Zvezdama Granda?

Takmičenje u Zvezdama Granda, jeste bila prekretnica u mom životu, a ne samo u karijeri. Od momenta pojavljivanja na takmičenju, dobila sam izuzetno veliku medijsku pažnju i taj period čuvam u lepom sećanju.

Šta se sve u Vašem životu promenilo tim takmičenjem?

Na takmičenju za Zvezde Granda doživela sam ogromnu popularnost o kojoj nisam mogla ni da sanjam. Život mi se promenio bukvalno preko noći, snimanja i tv emisije, intervjui, šminkanje i doterivanje za iste, bili su bukvalno svakodnevica, što mi je bilo veoma zanimljivo, ali povremeno i naporno. Bilo mi je potrebno neko vreme, da se naviknem da me ljudi na ulici prepoznaju i da imaju potrebu da mi se obrate, ali to mi je sada već potpuno normalno. Uz popularnost došla su česta putovanja u inostranstvo, čemu sam se uvek radovala, jer obožavam da putujem.

Čas Vas ima u javnosti, čas Vas nema. Da li to znači da želite da se pojavljujete samo sa velikim razlogom, tj. kada su promocije pesama, ili…

Lično smatram da pojavljivanje u medijima treba da ima svrhu, a u mom slučaju su to uvek promocije novih pesama. Takođe, smatram da preterano pojavljivanje u medijima može da ima kontra efekat, pa da dosadim narodu – što zaista ne želim. Istina je da sam napravila pauzu od 5-6 godina, ali bilo je razloga za to, jer sam želela da se posvetim školovanju. Publika me je kritikovala na društvenim mrežama zbog te pauze, ali čekala sam momenat da mi se pojavi pesma koju bih snimila.

Pevate, pišete, komponujete? Da li više volite taj kreativni, stvaralački rad ili „onaj na terenu“? Ili i jedan i drugi imaju svoje čari?

Bavljenje muzikom u mom slučaju podrazumeva sve navedeno. Volim da komponujem i pišem tekstove, ali mi je za to potrebna inspiracija koju nemam uvek. Iz tog razloga ne pišem toliko puno ni često, ali vrlo rado pevam demo snimke svojih kolega kompozitora, često i prateće vokale kolegama – u čemu uživam.

Rad na terenu, tj, pevanje u klubovima i na privatnim veseljima zaista ima svoje čari i veoma uživam u tome i toj interakciji sa publikom.

Da li imate tim sa kojim saradjujete i ko sve brine o Vašoj karijeri, sem Vas?

Naravno, moj menadžment čine Dača koji je zadužen za booking nastupa i Zvonko koji mi radi kompletan PR. Tu su još nekoliko meni važnih prijatelja i kolega muzičara, koji mi nesebično pomažu u izboru pesama kao i u samom studijskom radu.

Kontakt sa publikom je za svakog izvodjača najlepše iskustvo. Koje Vi koncert ili nastup, nikada nećete zaboraviti ili koje ćete izdvojiti kao poseban?

Svaki javni nastup mi je važan i svaki nastup zapamtim po dobroj atmosferi. Mislim da mi je završni koncert ’’Zvezde Granda“ koji se održao u Beogradskoj Areni 2008. godine ostao posebno u sećanju, pogotovo jer sam tada bila jako mlada i prvi put sam imala solo nastup pred toliko brojnom publikom i sećam se tog uzbuđenja koje sam tada osećala.

fotografija Goran Janković

Trenutno imate pesmu koja je veoma tražena i koja obećava da će se dugo slušati. Dok ste bili u studiju i dok ste je radili, da li ste imali utisak da će „Sin“ biti tako dobro prihvaćen od strane publike?

Pesmu „Sin“ sam zavolela na prvo slušanje i želela sam da tu emociju i donesem u pesmi. Verovala sam da će narod zavoleti tu pesmu što se i desilo u zaista kratkom periodu i zbog čega sam neizmerno srećna.

Ubrzo nakon te pesme snimila sam i pesmu „Nemoj da me štediš“ koja je puna ritma i verujem da će se pevati, jer su reakcije i komentari publike zaista sjajni.

Koji su kriterijumi po kojima birate pesme, da li se konsultujete sa saradnicima, ili ih birate intuitivno, ona koja Vam u datom trenutku najviše „legne“…

Uglavnom se vodim ličnom intuicijom, odnosno, pesmu moram da doživim emocionalno da bih mogla da je otpevam, ali volim i da poslušam savete mojih saradnika i kolega.

Za koju pesmu smatrate da je Vaša „muzička lična karta“?

Ja imam dosta snimljenih pesama, ali mislim da pesme „Sin“ i „Nemoj da me štediš“ polako ali sugurno postaju moja lična karta.

Za Vas misle da imate andjeoski glas i da možete mnoge žanrove da pevate. Ali, šta je ono što slušate u slobodno vreme?

Hvala Vam na lepim rečima.. ja prvenstveno volim muziku i slušam razne žanrove, i u zavisnosti od mog raspoloženja biram muziku koju slušam, pa tako rado slušam i pop muziku ali i narodnu.

Kakvi su Vam planovi za predstojeće leto?

Imajući u vidu da je u toku promocija novih pesama, leto cu provesti radno, imam dosta nastupa pa ću dosta i putovati i raditi, ali nadam se da ću krajem leta imati vremena za kratak odmor. U planu je i još jedna nova pesma do kraja ove godine, iskreno se nadam da cu i tu želju sebi ispuniti.

Hvala Vam puno i svako dobro!

Hvala Vama na interesovanju, i veliki pozdrav za sve čitaoce Naj magazina.

Vaša Slađana Đorđević Bucka

Olivera Marinković

Naslovna fotografija Goran Janković

Spread the love