GLUMA ČINI MOJ ŽIVOT BOGATIJIM

Glumica Nada Macanković je već 17 godina  prisutna na filmu, pozorištu i televiziji. Lepa sećanja je vezuju za period studiranja, a gluma njen život čini bogatijim.  Svoj posao voli, a svakoj novoj ulozi se raduje. Danas je ona gost Naj magazina i pokušaćemo  da je bolje upoznamo nego što smo do sada kroz pojavljivanje na sceni i uloge koje je tumačila.  

Sećate li se momenta kada ste odlučili da će Vaš životni poziv biti gluma? Šta je uticalo na tu odluku?

Kada sam ja upisivala fakultet prijemni za glumu je bio u septembru, tako da smo svi u junu upisivali prvi fakultet u slučaju da ne budemo primljeni. Ja sam upisala francuski jezik na Filološkom fakultetu, a na glumu sam izašla bez velikih očekivanja. Nisam nikada gorela od želje da budem glumica ali mi je to bilo jako uzbudljivo i htela sam da probam. Nekako sam se dobro snašla na prijemnom i tako je krenuo moj put..

Upisali  ste se na  FDU iz prve. Čime ste se tada predstavili svojim budućim profesorima

Radila sam Noru iz Kuće lutaka od Ibzena, pesmu Marine Cvetajeve a od komedije naravno Nušića.

 Završili ste fakultet 2005. god. U klasi Biljane Mašić. Koja sećanja Vas vezuju za period studiranja?

Prelepa sećanja me veziju za fakultet i moju klasu. Bilo je to doba intenzivnog učenja, maštanja, kreativnosti,  druženja..

Film, pozorište i televizija. Oprobali ste se u svim medijima. Ne bih da izdvajate bilo koji, nego šta je ono što Vam prija u svakom pojedinačno, zašto ih volite?

Snimanje filma je vrlo intenzivno i traje uglavnom kraći vremenski period, pripreme mogu biti duže u zavisnosti od projekta. Volim uzbudljivost i avanturizam koju nosi. Rad na seriji je nešto dugoročniji posao i pruža mogućnost igranja sa likom u raznim pravcima. Pozorište omogućava glumcu da se razvija i istražuje u neslućenim razmerama, a živ kontakt sa publikom je veliki pokretač.

Jedno vreme ste bili u inostranstvu, zbog sticaja okolnosti, ali se čini da ste se poslu vratili sa još većim žarom?

Žar je ono što mi donosi svaki novi projekat koji radim. Volim svoj posao i svakoj ulozi se zaista radujem.

Da li je gluma nešto čime se „inficirate za ceo život“, pa bez nje ne možete…

Ne bih rekla da bez nje ne mogu ali svakako čini moj život bogatijim.

Izdvajanje uloga je nezahvalan posao, ali u kojoj se ono što ste radili „poklopilo“sa Vama privatno?

Svakom liku glumac da nešto svoje, ali ja se uvek trudim da napravim karakter koji je drugačiji.

Da li je Vama kao glumici teže da glumite mladje ili starije od sebe…ili je najbolje kada se lik i godine glumca, nekako poklapaju…

Najbolje je kad se poklapa mada ja još uvek igram u pozorištu veoma mlade devojke i to nekako i dalje funkcioniše na sceni, iako sam napunila 40 godina.

Koliko Vi sebe upoznajete kroz svoj posao idući iz uloge u ulogu?

Gluma jeste proces istraživanja sebe tako da uvek nešto novo otkrijem i to mi je jako zanimljivo.                 

 Do sada ste tumačili raznovrsne uloge. Da li je za glumca „opasno“, kada počne da dobija tipske uloge…

Kad glumac počne da dobija tipske uloge znači da su ga prihvatili dobro kao takvog i da je u tome dobar. Ja ipak više volim da pravim različite karaktere.

Šta je ono što Vas raduje u glumačkom poslu?

Proces istraživanja svega, raduje me i kontakt sa kreativnim ljudima. Moj posao mi stalno donosi nova poznanstva.

Da li Vam se dopada što ima sve više serija, pozorišnih predstava, i što glumci više ne čekaju da budu pozvani na posao. Nekako, sve više stvari uzimaju u svoje ruke…Da li Vam se to dopada i da li ćete i Vi neki takav projekat preduzeti?  

Sa svojim drugarima sam pre 10 godina napravila predstavu Boing Boing i ona se još uvek igra, što znači da je vrlo uspešna. Sa kolegom sam takodje napravila duo komediju Ace Popovića Kišobran za dvoje i isto smo je puno igrali i gostovali sa njom. Trenutno sa svoje dve koleginice  počinjem još jedan takav projekat i baš se radujem.

U kući imate i mladje naraštaje, koji su ( iako je rano govoriti o tome)  krenuli Vašim stopama? Verovatno ste ponosna mama…

Ne gledam na to kao da je Milutin krenuo mojim stopama, još je suviše mali da bi se odredio na taj način ali srećni smo što mu se pružila prilika da se oproba u glumi.

Glumci puno čitaju. Kojoj se Vi knjizi rado vraćate?

Klasici, ponekad baš poželim da ponovo pročitam nešto od Tolstoja, Dostojevskog, Šekspira..

 Šta je ono što trenutno radite i gde će publika imati prilike uskoro da Vas gleda?

Počinjem da spremam novu predstavu a  radiću i jednu seriju.

Olivera Marinković