BANKA SEMENA KRAGUJEVAC

Svaku ideju koja je konstruktivna treba podržati, naročito ako donosi dobrobit mnogima. Jedan mladi čovek je master agronom i dolazi iz Vučkovice, kraj Kragujevca. Osmislio je i napravio Banku semena. Kada je upisao Agronomski fakultet u Čačku, imao je jasnu viziju šta će u životu raditi. Mnoge stare autohtone sorte su izumrle ili su u fazi izumiranja, a s obzirom na to da je Srbija poljoprivredna zemlja, to su vrlo poražavajući podaci.  Zato se ovaj mladi  čovek okrenuo čuvanju  pojedinih biljnih vrsta i rado ih razmenjuje i donira drugima, jer te biljne vrste imaju mnogo kvaliteta u odnosu na današnje biljne vrste koje traže prihranjivanje i druge specijalne uslove gajenja. Kada se kaže reč banka, svi prvo pomislimo na novac, ali Lazar Mitović je danas naš gost i reći će nam kakvo on to bogatstvo pokušava da sačuva od zaborava u svojoj banci.

Došli ste na ideju da osnujete ,,Banku semena’’. O čemu se zapravo radi i kako ste došli na tu ideju?
Čuvanje semena duboko je ukorenjeno u kulturnu baštinu svih naroda. Svesni značaja očuvanja sorti koje su ih hranile tokom vekova, naši preci su  birali najbolje plodove, od njih ostavljali seme i čuvali za svoje potomke. Banka semena je koncept koji okuplja ljude oko zajedničke misije, gde oni uzgajaju, umnožavaju i razmenjuju seme i sadni material povrća, voća, vinove loze i žitarica. Ideju da pokrenem ovu inicijativu dobio sam još tokom školovanja, a za konačnu realizaciju krila mi je dala organizacija Orka, najpre kroz trening programe na njihovoj Akademiji, a kasnije kroz mentorsku podršku u projektu ,,Tvoje mesto u Srbiji”.

Ovo Vam je profesija. Diplomirani ste inženjer poljoprivrede?

Kada sam upisao Agronomski fakultet u Čačku, imao sam jasnu viziju. Srbija je poljoprivredna zemlja i smatrao sam da će to biti put razvoja naše zemlje, da ćemo postati svetski gigant u proizvodnji zdrave hrane. Čini mi se da smo skrenuli sa koloseka, naš agrar nije na zavidnom nivou, a u isto vreme mnogo agronoma je ili nezaposleno ili radi druge poslove.

Kako je Vaše iskustvo sa terena? Rekli ste da ste ovu banku osnovali, jer su neke naše autohtone sorte semena nepravedno u izumiranju.

Problem nestanka starih sorti je na globalnom nivou, to je problem koji nastaje industrijalizacijom poljoprivrede, a u našoj zemlji je eskaliralo nakon Drugog svetskog rata. U poslednjih sto godina smo izgubili 75% od ukupnog broja sorti, a taj negativan trend je nastavljen i danas. Dolazimo do biološkog minimuma i krajnje je vreme da se to zaustavi.

Podatak je frapantan. Da li Vas je to motivisalo da osnujete banku semena, jer su starije sorte bolje od današnjih?
Tako je. Svi postajemo svesni očuvanja starih sorti, tako da se sve više uključuju naučne institucije, kao i pojedinci. Banke semena su koncept koji su u svetu već neko vreme sigurna kuća za stare sorte, svojevrsna ,,Nojeva barka”. Na svu sreću i u Srbiji postoji jaka inicijativa za njihovo očuvanje, pa se tako u mnogim one osnivaju, u Mionici, na Zlatiboru, Pirotu. Takođe i naučnu instituti formiraju svoje kolekcije, a u Kragujevcu imamo u okviru Centra za strna žita, koji je inače najstarija naučna institucija na Balkanu. Saradnja naučnih instituta, banki semena i poljoprivrednika je veoma važna, jer samo zajedno možemo doći do željenog cilja.

Ljudima ste dali mogućnost da kontaktiraju sa Vama ukoliko žele da razmenjuju semena ili ih potražuju?

Moj projekat je u početnoj fazi i trenutno se bavim evidentiranjem sortne strukture, kao i promovisanjem ove ideje kako u kontaktu sa ljudima, tako i na društvenoj mreži facebook, na stranici ,,Banka semena Kragujevac”. Naravno, kada se ovo ideja uvreži, tada ćemo i formirati zajedničku kolekciju, koja će biti dostupna svima koji žele da uzgajaju ove sorte.

Ko Vam je sve bio donor semena do sada i koja semena se najviše traže?

Što se tiče povrća, uspeo sam da pronađem pasulj sumporaš, koji se nekad gajio u velikoj meri, a danas ga je teško naći, kako u bašti, tako i na pijačnim tezgama. Tu je i kukuruz osmak, koji je pod najezdom prinosnijh hibrida maltene nestao sa njiva, ali se polako vraća, jer ljudi shvataju koliko ima lepši ukus, a i sva naučna istraživanja potvrđuju da je značajno zdraviji od hibridnog kukuruza.

Zivite u Vučkovici pored Kragujevca. Imamo mnogo primera mladih da žele da idu na selo ili su već na selu i želeli bi nešto da zasade što bi im donelo i novac. Imate li neki savet za njih, koju biljku je najisplativije saditi?

Zapravo živim u Kragujevcu, ali sve više vremena provodim u selu i nadam se da ću i u budućnosti većinu vremena biti u prirodi, nadam se i u vezi sa profesionalnim angažmanom, ali i u slobodno vreme. Danas je jako teško dati prognozu šta će biti isplativo. Svakako, zdrava hrana je budućnost i sve će se više tražiti hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede. Stare sorte su svakako najpogodnije za te vidove proizvodnje i ukoliko se bude napravila strategija razvoja poljoprivrede i prerađivačke industrije, one bi mogle da zauzmu veoma značajno mesto, kao sirovina za proizvode sa ekološkom oznakom sa prepoznatljivim geografskim poreklom, jer se zna da je naš prostor botanička bašta autohtonih sorti, kvalitetnih divljih i lekovitih vrsta biljaka.

Koja biljka može da se zasadi a da ne traži nikakvu posebnu negu?
Autohtone i stare sorte su svakako otpornije na bolesti i štetočine od modernih sorti i hibrida, zahtevaju manje tretmana i đubrenja, pa su kao takve zdravije za krajnje korisnike, a tako se i čuva životna sredina, koja je jako ugrožena prekomernim tretmanim pesticidima u konvencionanim vidovima proizvodnje. Ako uzmemo za primer jabuku, sorte koje se gaje na savremenim plantažama zahtevaju 20 i više pesticidnih tretmana, dok se na primer sorte koje su preporučene za organsku proizvodnju gotovo i ne prskaju, a to su šumatovka, budimka, kolačara, krstovača i petrovača. Ipak, ni to ne treba uzimati zdravo za gotovo, i ovakve zasade zbog toga ostaviti bez ikakve nege. Kako bi se i kod njih postigli zadovoljavajući prinosi i kvalitet plodova, treba pratiti stanje u zasadu, potencijal za razvoj bolesti i štetočina, i ukoliko je to neophodno uključiti tretmane, ali isključivo po principima integralne proizvodnje.

Da li se slažete da treba konzumirati biljke koje su sa našeg podneblja?
Biljke sa našeg podneblja su svakako pogodnije za konzumiranje, jer smo mi tokom dugog perioda navikli na njih. Ja konzumiram sveže voće, uglavnom od malih proizvođača sa pijace koje lično poznajem. U zadnje vreme, kada sam postao svestan značaja očuvanja starih sorti, ne uzimam povrće i voće u velikim trgovinskim lancima, iako jeste lepo na oko, ali po kvalitetu ne može da se meri sa onim sa pijace.

Da li mislite da sadašnja semena nemaju taj ukus i miris kao što su imale stare vrste. Sad kada kupite paradajz, on više i nema ni neki ukus ni miris?

Slažem se upotpunosti i dali ste paradajz kao odličan primer. I meni je takođe kod njega najveća razlika između onog pravog domaćeg, kao što je jabučar, ili volovsko srce, i onog koji se prodaje u velikim trgovinskim lancima, koji nema ni ukus ni miris i za koji imamo utisak kao da je od plastike.

Kada je oljuštimo i očistimo neko voće/povrće, možemo li da iskoristimo te otpatke kao biološko đubrivo za zemlju. Koji je Vaš savet?

Veoma je bitno da steknemo naviku da pravimo kompost od biljnih otpadaka, jer je to veoma kvalitetno đubrivo, a u isto vreme smanjujemo zagađenje naše životne sredine. Smatram da bi i u gradovima trebalo organizovati odvajanje biljnih otpadaka u domaćinstvima, koji bi poslužili za kompostiranje i korišćenje u poljoprivrednoj proizvodnji.

Za ljude koji žive u gradovima i nemaju preterano prostora, imate li neki savet šta mogu da zasade u saksiji ili ako imaju sreće, i imaju 1 kvadratni metar prostora?

Sve više ljudi iz grada izražava želju i potrebu da uzgajaju biljke, jer je veoma lep osećaj koji se dobija radom u bašti, kontaktu sa zemljom i biljkama. Svakako treba iskoristiti svaki pedalj zemje za uzgoj biljaka. Treba napraviti dobar plan, plodored i mali prostor iskoristiti za uzgoj što više biljaka u jednoj sezoni. Ja imam cilj da u okviru „Banke semena“, pokrenem i inicijativu „Gradske bašte“, koja bi u okolini  Kragujevca funkcionisala i okupljala građane koji nemaju priliku da na svojoj zemlji uzgajaju biljke. Takođe, voleo bih i da u okviru obdaništa i škola na određenom prostoru bude posađena po neka biljčica, koju bi uzgajala deca i učila kako sami da uzgajaju zdravu hranu, jer to znanje će biti veoma važno u budućnosti.

Da li očekujete da se ponuda i potražnja u Vašoj banci poveća i ko sve kontaktira sa Vama da bi dobio seme?

Ljudi se sve više javljaju. Ipak, ovaj model još uvek nije dovoljno poznat ljudima. Mnogi misle da se bavim prodajom. „Banka semena“ funkcioniše na principu razmene. Cilj mi je da napravim bazu, koju će činiti sve kolekcije svih ljudi koji su uključeni u banku semena, pa ćemo iz toga međusobno razmenjivati seme i sadni materijal, kako bismo proširili na teritoriji naše zemlje. Svi zainteresovani mogu da mi se obrate putem fejsbuk stranice „Banka semena Kragujevac“.

Olivera Marinković