ZDRAVO, KVALITETNO I UKUSNO

Kada je nešto kvalitetno i dobro onda mora naći put do svih onih koji vode računa o zdravom životu. Danas smo u ,,Naj magazinu’’ ugostili gospođu Oliveru Čukić, ispred brenda Raw torte kitchen Beograd , sa kojom smo popričali o zdravoj hrani koja nam je i te kako potrebna. Njihov asortiman je raznovrstan i bogat, a sastoji se od sirovih torti, kolača, sitnih kolača, lešnik namaza, putera, napitaka od orašastih plodova, slanih sirovih burgera, slanih namaza, fermentisanih sireva… Njihov imperativ je da svakim danom uče i rastu zajedno sa svojom firmom i zahtevima tržišta.

Vreme je koronavirusa, a mi moramo da se borimo protiv njega. Da li u tome može da nam bude hrana kao gorivo i kao lek ?

Bez obzira na koronavirus, kao pošast koja nas je snašla na globalnom nivou, imunitet je kompleksna stvar i za svaki organizam mi sami treba da napravimo „strategiju“ kako ćemo, uz dostupnost svih relevantnih podataka i iskustva, štititi svoj organizam. Jednostavno je neki  organizam jačeg genetskog potencijala, a neki slabijeg. Sirova ishrana u svakom slučaju može doprineti poboljšanju svih parametara očuvanja, pojačanja i održavanja kontinuiteta zdravog imunog sistema. Naravno, uvek napomenem da sirova hrana mora da se prilagodi svima koji žele da se hrane isključivo sirovim obrocima iz bilo kog razloga a negde je potrebno dodati i suplementaciju, a pre svega potrebno je da poznajemo svoj organizam i pratimo kada se opredelimo za ovaj vid ishrane. Sirova (raw), keto dijete sa smanjenim unosom kalorija… sve su to oblasti ishrane, a ako se opredelimo za njih treba redovno kontrolisati svoj status organizma.

Svi treba da vodimo računa o svom imunom sistemu. Kako je to najbolje učiniti?

Naš najveći saveznik u očuvanju imunog sistema je svakako stomak, tj. naša crevna flora koja mora da se čuva i hrani prirodnim probioticima. Sve se to nalazi u hrani i bitna je kompozicija i određeni nivo samoedukacije koja će dati primere kako ćemo očuvati svoj gastro trakt, negovati i hraniti. Naravno, opet se vraćam na to da je suplementacija određenih sastojaka kao što su inulin, psilium, fermentacioni napitak, klice i obilje drugih prihrana najbolji lek za naš stomak a samim tim i odbranu imuniteta. Često kažem „ljudi su zaboravili da žvaću, a naročito deca“, pa tako uskraćujemo svom organizmu ono što nam je priroda dala a to je žvakati! Pojavom svih oblika instant hrane mi smo sami sebi „skočili u stomak“, stara izreka ali eto vidite i sami, sve je stari svet dobro rekao.

Naš imuni sistem se nalazi u stomaku. Kako razviti što bolji imuni sistem u ovo vreme kada bolesti vrebaju sa svih strana?

Kao i ceo svet podložni smo brzim rešenjima koja nam se serviraju globalnim marketingom. Poslednje studije koje se već primenjuju u Velikoj Britaniji su pokazale da svi aditivi, arome, pojačivači ukusa, bombardovanje vitaminima … donosi potpuni gubitak „kompasa“ i mi se uvek lakše odlučimo da sa police uzmemo nešto što ćemo preliti vrelom vodom, mlekom i eto nama obroka a u organizam smo uneli šećere, aditive, gomile ugljenih hidrata koji su nam bespotrebni! Imuni sistem takođe traži spartanski režim i striktna pravila a tu je obavezna fizička aktivnost koja nam mora biti svakodnevna u zavisnosti od aktivnosti koju izaberete, tj. koja Vam najviše prija. Fizička aktivnost povezana je sa pravilnim unosom namirnica od 3 obroka i 2 užine. Svi treba da pristupe ovom sistemu organizacije bez obzira na dnevne obaveze.

Ovo je vreme kada svi pričamo o zdravoj ishrani. Statistički podaci pokazuju sve veću prisutnost gojaznosti i bolesti i kod dece?

Osvrt pravim na prethodne odgovore koje ću dopuniti još jednim faktorom: Novac! Zarad para spremni smo da isljučimo potpuno logiku, prema sebi i verujemo stvarima koje nemaju racionalnost ali su skupe! Stvar prestiža, nedostatka vremena ili jednostavno modnih trendova daju taj komfor da uništavamo zdravlje sebe i svoje porodice! Baš zbog svih prethodno pobrojanih stvari dolazi do bezbroj stanja i oboljenja koja gube kontrolu i dobijamo gojaznost, dijabetes, insulinsku rezistenciju, intoleranciju na gluten, masnoću i čitavu paletu bolesti i stanja koja nas tek sa dijagnozom nateraju da stavimo prst na čelo! Deca su prepuštena brzoj hrani, ponudi gaziranih napitaka, industrijskim slatkišima, pekarama i svim onim što do besvesti kupuju a zahvaljujući roditeljima koji su ih navikli da to bude u njihovom okruženju! Zašto neki industrijski slatkš umesto 2-3 sveže urme, zašto voćni jogurt kada nam laktoza i aditivi iz tog istog jogurta truju organizam, zašto gazirani napitak sa zamenom za šećere, tipa DIET, koji su nadopingovani zaslađivačima gde je sam proizvođač stavio napomenu „ne više od 2-3 čaše napitka“ umesto izblendanog ili ceđenog soka? Navike nosimo iz kuće ali ako decu i sebe usmerimo na to da ne unosimo u kuću raznorazne nezdrave zamene za hranu, deca neće imati potrebu da se „kače“ baš za to i pribegavaće ustaljenim normama postavljenim u svojoj kući. Tada nećete moći reći sebi i svojim ukućanima, „nemam vremena“, imate, samo uključite vaše sive ćelije i krenite da spremate hranu!

Šta zapravo znači zdrava ishrana?
Pitanje je kompleksno zbog načina shvatanja pojedinih termina, zabluda i naravno marketinga, koji je postao sastavni deo našeg života. Zatrpani smo raznim dijetama, raznim terminima: Organsko, Zdravo, Bez glutena i alergena… To je zloupotreba i veliki sam borac protiv takvih karakteristika u marketinške svrhe! Olako i bez odgovornosti se deklarišu proizvodi kao takvi! Naravno, čast izuzecima. Da li organska proizvodnja zaista postoji? Postoji samo proizvodnja koja je bazirana na klasičan način uzgoja, primenom prirodnih sredstava, što su koristili naši stari. Kako neko sebi daje za pravo da kaže da je nešto organsko, kada su pesticidi i sva zagađena kojima je planeta izložena, izraženo u nano česticama, na svakom milimetru ove naše planete? Primera radi: setite se Černobilja, u Srbiji su bile žute kiše i najstrože je bilo zabranjeno plasirati i jesti voće i povrće koje je u zemlji i iznad zemlje. Crvene kiše u Srbiji su pesak iz Afrike koje donose vetrovi i mi pričamo o organskom uzgoju! Bez glutena je najčešće korišćena floskula, malo ljudi zna da su to specijalizovani pogoni, izdvojeni od svih mogućih kontaminacija, tako reći sterilni i sertifikovani, a mi na svakom zanatskom proizvodu imamo određeni broj proizvoda koji se deklariše baš tako! To je krajnje neozbiljno i mora se voditi računa o tim zabludama. Ako neki mlin melje zrna koja sadrže gluten, kako može brašno heljde, kukuruza ili pirinča u tom slučaju biti bez glutena?! Kontaminacija proizvoda je zagarantovana. U mom esnafu kada govorimo o sirovoj ishrani, to je baš ono što se najviše ističe i to je neistina. Možemo staviti da je proizvod izrađen od namirnica koje ne sadrže gluten ali opet se vraćamo na onaj teren utakmice: Novac po svaku cenu! Mnogi od nas ne znaju da sve u ishrani sadrži pesticide, fungicide, filtracije, aditive, gluten, ali je samo pitanje koliko ćemo obratiti pažnju da se angažujemo i sve od toga svedemo na minimum!

Termin zdrava ishrana je u teroriji jedno u praksi drugo. Svi imamo izgovore „nemam vremena“…

U teoriji je to mainstream kombinacija a u praksi dolazimo do „Opa, pa šta bi?’’ Ako je nešto za mene uslovno rečeno zdravo, ne mora da bude za drugog. Detox i antioksidansi! Molim Vas, kako ćete detoksikovati svoj organizam sa jednim ili dva soka? Unos antioksidanasa je nesvrsishodan, jer naš organizam ih ima i ne mogu se dopuniti, jednostavno ćemo to izbaciti kao što smo izbacili novac iz novčanika. Samo kontinuitet obezbeđuje misiju! Industrijalizacija i globalizacija  je nametnula baš to da Vam uzme pomisao da je nešto za Vas zdravo. Organizam se buni i upozorava i onda jednostavno digne ruke od samih nas i krene u kontru. Tada smo mi pred samo jednim putem, poseta lekaru. Nažalost, priroda nam daje a mi ne uzimamo. Kako nas organizam opominje? Osećamo se tromo, uspavano, naduto, povišena želudačna kiselina, glavobolje, bezvoljnost, problemi sa krvnom slikom, nedostaci minerala u organizmu, povišene masnoće, neuredna stolica, loše varenje i ogromna paleta simptoma. Šta ćemo mi preduzeti da poslušamo svoj organizam? Neko ništa a neko će ipak staviti prst na čelo i reći: ,,Hajde da uradim sve kontra od onoga što sam do sada radio’’. E to je momenat kada pre ili kasnije polako uzimate stvar u svoje ruke. Izbacite sve nezdrave namirnice iz kuće i krenite u nabavku zaista zdravih namirnica. Za svaki vid ishrane za koji se opredelite pratite  ritam svog organizma i obavezno uključite fizičku aktivnost! Fizičkom aktivnošću ubijamo sve otrove kao i odumrle ćelije i stvaramo prostor novim zdravim ćelijama i rezultati će biti vidljivi i svi će biti zadovoljni. To je stav za celu vašu porodicu, timski je sve to lakše i svrsishodnije!

Svi koji prate zdravu ishranu preporučuju da izbegavamo četiri ključne stvari, takozvane „bele smrti“…

Nažalost, lista tzv. „belih smrti“ se proširila a to je možda i gore od ovih već prevaziđene definicije. Ono što su još podmuklije namirnice koje su uzele maha za proizvodnju hrane su:

• Rafinisana biljna mast i ulja,
• Biljni industrijski sirevi, kačkavalji, margarin, slatke pavlake,
• Light proizvodi kao što su majonezi, namazi, kremovi,
• Soja
• razni veštački zaslađivači i substituti.

Znam da će većina reagovati na moje proširenje liste ali verujte, to su prave tihe ubice. Često me pitaju „pa šta da jedem kada postim ili kada ne smem laktozu?’’ Ja im u tom slučaju ponudim rešenje a tu se vraćam na raniji odgovor da se vratimo prirodnim ukusima:

• hladno cedjena ulja suncokreta, semena bundeve, lana, masline, kokosa, kakao buter.
• od svakog napitka na bazi badema, pirinča, lešnika možemo uraditi prirodnu fermentaciju za izradu jogurta, sira, namaza, kremova…
• od orašastih plodova vrhunske slane i slatke namaze,

Mogli bismo tako do sutra. Primer je nešto što se nalazi na svakoj trpezi: hleb! Da se ne bih zadržavala oko brašna koje je u hlebu u najmanjem procentu kao i kvasac koji ispari prilikom pečenja, dalji redosled su aditivi! Aditivi protiv buđanja, za svežinu, za hrskavost, za zamrzavanje, za narastanje itd. Jedna fabrika hleba je da bi izvezla svoj tost hleb, koji je najosetljiviji zbog svoje tehnologije izrade, iz razloga produženja roka trajanja, instalirala Gama sobu! Gama zracima obezbeđuju taj proizvod, da li je to nešto što treba da unosimo u svoj organizam? Da li je inertni gas potreban da bi kore za pite trajale 3 meseca umesto 3 dana, kao kada su to zanatlije radile?  Eto proširili smo listu, a ima toga još!

rbt

Vi se bavite zdravom ishranom na jedan specifičan način, kako?

Ja se na prvom mestu bavim edukacijom naših klijenata tako što se jedna torta, kolač ili slani obrok moraju detaljno obrazložiti kupcu, kao zakonski deklarisati. Sirova hrana je bazna delatnost Rawtorte kitchen Beograd, kao glavni brend firme Natura Maxima doo, a na tržištu smo već 13 godina. Specifičnost je da je sirovinska baza za izradu kolača, torti, slanog programa, sireva, namaza isključivo na biljnoj bazi, bez termičke obrade. Ulja koja se koriste su isključivo hladno presovana i nema mesta industrijskim prerađevinama. Proizvodi su posni, ne sadrže dodate šećere, namirnice životinjskog porekla. Klasifikujemo ih kao funkcionalnu hranu, koju organizam iskoristi 99%, kao hranu, energiju i ne remeti baznost organizma. Takođe, pored ovog programa, koji je nažalost poznat manjem krugu ljudi, tu ne računam vegane  koji sebi pripremaju ili sirovu ili termički obrađenu hranu, radimo i svoju čokoladu, proizvod koji je sa 110% kakao mase i kao takva je kuriozitet u ovom vidu poslastičarstva. Koristimo namirnice koje ne sadrže soju i gluten, pa smo tako i jedini koji smo uspeli da napravimo program bez orašastih plodova . Tu su i proizvodi za dijabetičare, sportiste i individualni obroci. Imamo kontinuitet proverene sirovinske nabavke i radimo isključivo sa dobavljačima koji mogu to da nam obezbede i  sa poljoprivrednim gazdinstvima koji takođe dugi niz godina obezbeđuju sirovinu koja nam je neophodna. To je pretežno voće, koje je dostupno na našem podneblju.

Da li Vaši proizvodi imaju neku termičku obradu ili su u naturalnom obliku?

Ako kažemo da uspeh donosi kontinuitet kvaliteta, to znači da se pridržavamo svih protokola prilikom izrade sirove hrane. Sve se radi hladnom metodom osim kada radimo temperiranje ulja, tu se poštuje temperatura propisana za raw (sirovu) proizvodnju do 45 stepeni i preko toga se ne ide. Naravno, postoje proizvodi koje ne deklarišemo kao raw pošto u sebi imaju elemente termičke obrade, ali su i dalje segment zdrave hrane kao na primer banana hleb, razni kolačići, tortilje ili priprema voća u agar-agaru. Sve detalje oko konačnog proizvoda dogovorimo sa klijentom i to primenimo. Sada smo razvili i liniju za osobe koje poste na vodi pa je to još jedan vid naših mogućnosti. Ono što želim da napomenem je da se sve što koristimo u izradi naših proizvoda prethodno oslobađa pesticida kao i za osobe osetljive na gluten. Navešću jedan modni detalj iz ovog našeg zanata. Čija seme je toliko zastupljeno u raznim proizvodima, a da li smo se ikada zapitali koliki put je to seme prevalilo da bi došlo do nekog proizvoda? Nismo sigurno, a pošto dolazi brodovima koliko je potrebno pesticida, fungicida, odbrane od glodara da prođe to seme? Neograničeno! Eto njega na skoro svakom ćošku, jeftino a “zdravo”. A mi jedemo i ne pomišljajući na sve ovo što sam navela. Uzmite lan, on može da se istretira,a to je biljka našeg podneblja, I takođe služi za želatiranje i pripremu zdravog obroka. Lan ima svoj ukus koji čija seme nema ali na majstoru je da osmisli proizvod koji će pokriti ukus i aromu lana. To nam ipak govori da ne može svako da se upusti u ovakav vid zanata.

Sve što je zapakovano prošlo je termičku obradu, dodati su mnogi štetni sastojci, a kod Vas je sve prirodno?

Uzmimo primer da neki proizvod, poput majoneza, koji bi trebalo da je jedna od najosetljivih namirnica, stoji u rafovima do godinu dana. Na tom primeru vidimo da nije u pitanju samo termički obrađen proizvod, već šta imamo tu? Deklaracija mora da sadrži pobrojane sastojke ali ko je od nas potrošača dovoljno upućen u sve dozvoljene ili nedozvoljene konzervanse. To je samo jedan primer. U radionici Rawtorte kitchen Beograd mora biti sve što je na bazi prirodnih i čistih sastojaka. Neke od kolega koji se bave ovim poslom angažuju tehnologe, što je za svaku pohvalu, naravno mi imamo svog tehnologa, čija je, što bi se reklo, poslednja, ali takođe susrećemo se sa komentarima da je kod onog kolege ovako pa onako. Zašto? Pa kao i u svakom poslu, gledate da pojeftinite cenu koštanja proizvoda da ne biste podizali cene, pa se onda rade substituti. To je za ovaj vid hrane nedopustivo i opasno! Naprimer, umesto kokosovog ulja ili kakao butera stavljaju biljnu mast ili biljno ulje da bi torta, kolač lepo izgledali, duže trajali itd. umesto oraha, koriste se pšenične klice koje imaju isti ukus i tako redom. Te pojave su nastale iz razloga što naši potrošači još uvek nemaju pravu spoznaju ukusa ovih proizvoda.

Kroz medije ste bili u prilici da pokažete svoj rad. Međutim, najbolja preporuka je od „usta do usta“…

Mi imamo sreću da imamo svoje klijente od početka rada. Naravno, svi koji se opredele da ove poslastice probaju i na drugim stranama, ljudski je to, ali mi najviše klijenata imamo po preporukama kao i na osnovu toga da su negde probali naše kolače i da je to vrhunsko. Moram da napomenem da kada svedemo na minimum unos aditiva i veštačkih aroma mi počinjemo da osećamo prave ukuse prirode, jer su nam tada čula ukusa prefinjenija i zasmetaju druge primese.

Gledajući Vaše profile na društvenim mrežama, shvatila sam da je kod Vas ključna reč u radu ,,zdravo i umereno, bez štetnih sastojaka’’ i čega još?

Poštenog odnosa prema svom tržištu. Naši proizvodi nemaju nisku cenu i zbog toga klijent mora da dobije ono što je platio. Kao mala radionica, prilično lako se prilagođavamo, a sve u koristi zadovoljstva naših klijenata. Ukazano poverenje mora se opravdati. Mi uvek napomenemo da smo tu za svaku nedoumicu a za pitanja za koje nemamo odgovor, obraćamo se svojim saradnicima iz raznih oblasti.

Navike koje stvaramo u mlađem životnom dobu prate nas ceo život. Kako ih promeniti i krenuti put sirove ishrane koja nam pruža obilje vitamina, minerala  i svega onoga što nam baš u ovom periodu treba?

Za to je odgovor već ono što sam navela u tekstu, porodična trpeza, kuhinjski elementi oslobođeni industrije, frižideri puni voća, povrća, zdravih ulja, suvog voća (ne kandiranog), na stolovima po kući uvek neki orašasti plod (naravno onaj koji mogu svi da grickaju) itd. Razvoj počinje od malih nogu. Ne mora jedna porodica da se hrani isključivo sirovom hranom pa čak ni veganski da bi unosila zdrave namirnice, kombinacija je tu takođe dobra priča. Ja često kažem mlađim osobama: ,,Prestiž je bio kada sam ja bila devojka da u hotelu Jugoslavija pojedeš voćnu salatu” Voćne+sirove, to je ono što želim da Vam kažem, znamo mi samo treba da se prisetimo!

Imamo lošu naviku da se zdravlja setimo kada nam dođe bolest? Preventiva je najvažnija i da krenemo od nje…

Tačno, imamo i stičemo. Preventiva je najbitnija kada shvatimo koja nam je genetika i da se spram toga se i postavimo. Ja nisam pristalica “bauljanja” po organizmu po sistemu manje kalorija, manje, manje. Ne, da bi jedan organizam mogao da funkcioniše na duge staze mora, naši organi to traže, 2000 kalorija dnevno, protein, vlakna, minimum prostih ugljenih hidrata i minimum masti. Svako obaranje kalorija dovodi do nepravednog obaranja sistema. Ono što je bitno jeste da se ako niste fizički aktivni, ne “zanesete” na više od 2000 kalorija, jer ih ne trošite, ali ako tome dodate fizičku aktivnost, Vaš organizam se neće buniti ako bude malo više kalorija, jer mora! To je prosta matematika da bi i nakon fizičke aktivnosti ostalo tih 2000 kalorija koje organizam troši i na rad mozga, disanje i pravilan rad svih organa.

Nametnuli ste se kvalitetom i poslovanjem koje se ne menja od početka do danas…

Trudićemo se da i u buduće bude tako, na kraju krajeva kvalitet uvek opstane.

Šta sve može da se nađe u Vašem proizvodnom asortimanu?

Asortiman je od sirovih torti, kolača, sitnih kolača, lešnik namaza, putera, napitaka od orašastih plodova, slanih sirovih burgera, slanih namaza, fermentisanih sireva. Dosta toga gde i mi učimo i rastemo zajedno sa našom firmom i zahtevima tržišta.

Na šta ste najponosniji?

Na svakog klijenta, kupca koji nam ukaže poverenje i želi baš naš proizvod, naročito ističem da je sve više mladih ljudi i dece koji vole naše proizvode. To je inače moja misija da kod dece i mladih stvaramo zdrave navike.

Koja je Vaša topla preporuka za one koji iz Vašeg asortimana nisu ništa probali, a žele da probaju i kako i gde da Vas nađu?

Mi smo dosta zastupljeni na društvenim mrežama, nekada smo učesnici manifestacija koje su tematski vezani za našu branšu.Svi naši kontakti su dostupni preko sajt a, pretraživača, kao i instagram i facebook strane. Dovoljno je da se ukuca Rawtorte kitchen Beograd i tu smo!