Pesnika Dimitrija Dragićevića upoznala sam kroz njegovu poeziju i kao čoveka koji je stvarao njene sopstvene forme. Zanimljivo i karakteristično, poetski jako nadahnuto, kao što to umeju da rade ljudi koji pišu iz srca i duše, stvarao je osvajajući sve one koji su imali prilike da pročitaju bar jednu njegovu pesmu. Zato smo ga pozvali da čitaocima ,,Naj magazina’’ predstavi svoje stvaralaštvo koje traje već deceniju i po.

Pisanjem počinjete da se bavite pre 13 godina. Da li verujete u slučajnosti ili mislite da je taj talenate „čučao“ u Vama i čekao da se pojavi pravi trenutak?
Sa 13 godina, 1969. godine, napisao sam knjigu pripovedaka. Neke pripovetke sam čitao drugovima na ulici dok smo sedeli na burićima ispred drvare u Pančićevoj ulici na Dorćolu. Onda sam tu knjigu (u rukopisu) dao jednom školskom drugu da pročita i on mi je nikad nije vratio. Tako da je tada propao moj književni trud.

Kasnije sam puno čitao poeziju, ali je nisam pisao. Pričao sam prijateljima da osećam da nešto veliko čuči u meni, ali ne mogu da prepoznam šta je to. Jedan prijatelj je rekao: ,,Pa neka se to uspravi’’. I uspravilo sa 2008. godine. Jedne subote dok sam nešto čitao i slušao laganu muziku, kroz glavu mi je iznenada prošla jedna misao: tri pesme u jednoj pesmi! Uzeo sam olovku i papir i napisao prvu pesmu u novoj formi koju sam nazvao dimitristih (tri pesme u jednoj pesmi).

Od početaka stvaranja težite autentičnom. Šta je sve autentično u Vašem radu?

U početku sam težio autentičnosti, pa sam pored dimitristiha stvarao i druge nove forme: dimitrika (pesma u priči kao sublimacija proze i poezije), pa krugostih, gde pesma ide u krug, a može da počne od bilo kog stiha!

Kako je od tri pesme nastala jedna?

Prvo sam napisao jednu pesmu, pored nje bih u boldu napisao drugu pesmu, čitajući te dve uporedne pesme dobija se treća pesma! Znači iz tri čitanja dobijaju se tri pesme. Tako iz dve uporedne pesme nastaje treća!

I vrlo brzo su počele da se nižu. ,,Dimitristih’’ je nastao tada?

Imao sam veliku inspiraciju i sjajno osećanje da to niko pre mene nije uradio! Napisao sam u jednom dahu 15 pesama.

Zašto ste napravili pauzu u radu?

Pauzu sam napravio zato što sam osećao da se ponavljam. Pauza je trajala pola godine, a onda sam sa novim elanom nastavio da pišem u dimitristihu.

Ali u tim pauzama rađaju se nove ideje?

U pauzi sam razmišljao kako da razradim dimitristih.

Tada je nastala prva zbirka pesma?
Prva zbirka pesama ,,Ljubav i još ponešto’’ završena je krajem 2008. godine. Pisao sam je nekoliko meseci. Pre izlaska iz štampe registrovao sam dimitristih u Zavodu za intelektualnu svojinu kao autorsko pravo. Knjiga je prevedena na engleski jezik pod naslovom ,,Love and some other things’’. Jedna pesma iz te knjige ,,Dont cry’’ (Nemoj plakati) završila je na prvom mestu svetske liste američkog pesničkog sajta ,,GS poetry’’!

U drugoj ste proširli svoj rad…

U drugoj zbirci pesama ,,Povratak sebi’’, razradio sam dimitristih kao sistem. Pored tri pesme u jednoj pesmi, bilo je i pet, šest i devet pesama u jednoj pesmi! U jednom tekstu devet čitanja devet pesama!

Nešto novo nastaje od Vas. Nove forme, koje su sublimacija proze i poezije…

U trećoj zbirci pesama ,,Nešto novo’’, razvio sam nove forme. Prvo dimitrika kao sublimacija proze i poezije. Tu je na jednoj strani priča, a na drugoj, u toj istoj priči, pesma u boldu! I tu sam razvio sistem, a vrhunac je u pesmi ,,Bože moj’’, gde imamo tri priče i dvadeset sedam pesama! Pored toga tu imamo obrnutu pesmu koja može da se čita i odozdo, pa savršenu pesmu koja se čita sa svih strana, i odozdo i sa desna na levo. Kako god se čita dobije se pesma u rimi! Stvorio sam dvostruki i trostruki haiku. Kod čitanja sa bilo koje strane dobije se haiku!

Godine 2016. je nastala nova knjiga?

Godine 2016. izdajem četvrtu zbirku pesama pod naslovom ,,Život i san’’. Ni tu nije moglo da protekne bez neke inovacije, stvorio sam dvostruki akrostih, koji se dobija sa prvim i zadnjim slovima u stihu. Ovo je prva knjiga gde sam većinu pesama napisao u klasičnoj formi. Prve pesme sam pisao u slobodnom stihu, a ovde u rimi. Na ovu knjigu sam izuzetno ponosan. Nekoliko pesama se tu izdvaja: ,,Pošta dedi’’ je omaž najčuvenijoj generaciji u srpskoj istoriji, o soluncima među kojima je bio i moj deda Todor. Zatim pesma ,,Majka’’, koju sam počeo sa namerom da pišem o svojoj majci, ali pesma me ponela i posvetio sam je svim majkama. Pesma ,,Povratak u hram’’ je nostalgično prisećanje na detinjstvo i odlazak sa ocem u crkvu i dečiju opčinjenost slikama (freskama) na zidu.

Stvorli ste i ,,krugostih’’. Objasnite nam šta je to?
Krugostih je bio moja sledeća faza u stvaralaštvu. Početni naziv je bio kružna pesma, ali moj prijatelj Slobodan je predložio krugostih, što mi je bolje zvučalo. Tu stihovi idu u krug, a pesma može da počne od bilo kog stiha! Da bi bilo efektnije, negde su stihovi prikazani kao zraci sunca. Svaki zrak je jedan stih. Jedna pesma prevedena na engleski jezik ,,You only you’’ (Ti samo ti) bila je na četvrtom mestu svetske liste američkog pesničkog sajta ,,GS poetry’’!

Vic u stihu je nastao kao rezultat čega?

Vic u stihu nastao je sa željom da sebe čitaocima prikažem u drugom svetlu. Napisao sam do tada mnogo teških pesama, gde bi neko ko me ne zna pomislio da sam depresivac. Onda sam rešio da malo relaksiram svoju poeziju unoseći u nju jednu notu smeha. Od viceva sam stvarao pesme. Na promociji te knjige imao sam tremu dok sam čitao prvu pesmu, jer ljude je lakše rasplakati nego nasmejati. Kada sam završio čitanje pesme i salom se zaorio smeh, znao sam da sam uspeo.

Šta je tematika vaših knjiga i gde sve pronalazite inspraciju?
U mojim pesmama provlače se razne teme. Tu su pesme o ljubavi, ratu, samoći, beznađu, očaju, vedrini, radosti… Inspiraciju sam pronalazio u uspomenama, u priči, na ulici, na filmu, čitajući neke pesnike. Obožavao sam Pabla Nerudu, Lorku, Prevera, Jesenjina, Jevtušenka, Miljkovića, Bojića Rakića, Dučića…

Šta da očekujemo od vas u nekom narednom periodu?
U narednom periodu očekujem da završim knjigu ,,Dečaci Pančićeve ulice’’ (reper je knjiga mog detinjstva ,,Dečaci Pavlove ulice’’), koja je omaž mom detinjstvu i odrastanju na Dorćolu 60. i 70. godina. Radim već dugo na toj knjizi i nadam se da ću je skoro završiti. Pišem i novu zbirku ljubavne poezije ,,Samo za nju’’, posvećena je ženi koju volim. Mislim da sada pišem svoje najbolje ljubavne pesme. Ranije sam pisao o ljubavi po sećanju, a sada po osećanju.

Vaše knjige su praćene i promocijama…
Moje knjige sam predstavio na pet promocija. Prva je bila 2015. godine u Domu omladine. To je bila promocija mog dotadašnjeg pesničkog stvaralaštva, prve tri knjige. Svaku pesmu čitalo je dvoje, svaki svoj deo pesme, a slušalac bi čuo celu (treću) pesmu. Pesme su pratile adekvatne slike na video bimu i muzika. Druga promocija je održana 2016. godine u kulturnoj ustanovi Palilula (pre ,,Braće Stamenković’’). To je bila promocija knjige ,,Život i san’’. Treća promocija bila je u sali preduzeća ,,David Pajić’’, gde sam nekada radio. Tu su promovisane dve knjige ,,Krugostih’’ i ,,Vic u stihu’’. Četvrta je bila opet u kulturnoj ustanovi koja je u međuvremenu promenila ime ,,Vlado Divljan’’ (bivši ,,Braća Stamenković’’), a peta u sali Biblioteke grada Beograda u Zmaj Jovinoj ulici. Na zadnje dve promocije čitale su se pesme iz svih knjiga koje sam do sada objavio. Na svakoj promociji nastupali su i muzičari.

Pesme ste uvek posvećivali nekome…kome sve? Ko Vam je sve bio inspiracija?

Pesme sam posvetio svojoj ćerki, majci, ocu, starim ljubavima, i novoj, Bogu… Najpotresnije pesme sam posvetio svojoj ćerki Nataši. Kada je ležala u bolnici, kada je operisana, kada joj je život visio o koncu, kada mi je srce pucalo, uzimao sam olovku i papir, i pisao i plakao, i čitao i plakao. Više puta mi se dešavalo da kada prvi put pročitam svoju tek napisanu pesmu, iznenadim se: ,,Bože, zar sam to ja napisao?’’ Inspiracija su mi bile i bivše ljubavi, devojke koje nikada više neću videti. Zato se kroz svaku ljubavnu pesmu provlači i jedna setna nota.

Predstavite se našim čitaocima…Pesmom najbolje.

Predstaviću se jednom pesmom iz nove zbirke ,,Samo za nju’’. Pesma se zove ,,Ako odeš’’.

,,Ako odeš’’

Ako odeš iz mog života,

nemoj otići kad padaju kiše,

teško je, još više će boleti,

kada znam da me ne voliš više.

Nemoj otići dok nebo plače,

gledaću kroz prozor, videću ti leđa,

a to me boli, boli sve jače,

i svaka istina još više me vređa.

Ako odeš iz mog života,