Breaking

VOĆE I POVRĆE-BILJNI DOKTORI

Ishrana/recepti / 15 februara, 2021

VOČE

Voće i povrće možemo konzumirati u svežem ili prerađenom stanju,  a oni igraju   jednu od najvažnijih uloga u ljudskoj ishrani.  Ono  redovno treba da se nađe na našem jelovniku, zbog obilja vitamina I hranljivih sastojaka, koje sadrže. Ali da li ste znali da biljke zovu još I biljni doktori? Zašto I koje su mu karakteristike?

Voće uglavnom ima nizak sadržaj masnoća i ugljenih hidrata a bogato je vitaminima, mineralima i dijetetskim vlaknima. Ova grupa namirnica prevashodno ima zaštitnu ulogu u organizmu čoveka a ujedno zbog sadržaja voćnih šećera predstavlja i pogodan izvor energije, stoga ima veliki značaj za ljudsko zdravlje. Osnovne zajedničke odlike voća pa i povrća su: relativno mala energetska vrednost, osim kod nekih vrsta, kao što su: banane, kesten, orah, lešnik, badem. Isto važi  i za sušeno voće: suve šljive, suve smokve, suvo grožđe; visok sadržaj vode, s tim što se izuzimaju ljuskasto i sušeno voće; znatan sadržaj ugljenih hidrata, a naročito voćnih šećera glukoze i fruktoze; mali sadržaj proteina i masti, izuzimajući ljuskasto voće; bogatstvo mineralnim sastojcima i vitaminima; znatan sadržaj celuloze (biljna vlakna), organskih kiselina i drugih sastojaka (pektini, antocijani i drugi).

Voće je veliki  izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i A. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u celom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je vitamin A.  U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, I vitamine B grupe.

POVRĆE

Hranljva vrednost povrća se ogleda u velikom bogatstvu ugljenih hidrata, od kojih su najznačajniji skrob, glukoza i celuloza. Celuloza sačinjava preko 90% suvog sastojka u povrću. Bogatstvo u celulozi se ogleda u stimulativnoj ulozi kod peristaltičkih pokreta organa za varenje. Mineralni sastojci nalaze se u povrću, u obliku soli organskih ili neorganskih kiselina, ili kao složeno organsko jedinjenje, najčešće sastavljeno u ćelijskom soku. Osnovni elementi ovih sastojaka su: kalcijum, natrijum, magnezijum, sumpor i dr. Ako patite od određenih bolesti evo spiska voća I povrća koje će vam ublažiti tegobe I sasvim sigurno  poboljšati vaše zdravlje. Izbegavajte da to bude u obliku sokova, jer tako može da doprinese uvećanju kilograma, povećanju nivoa šećera u krvi  a da imate jedan konstantan osećaj gladi (jer mozak nije registovao da je dobio hranu, a I žvakanje je neophodan proces varenja). Pokušajte da voće I povrće koristite u obliku salata I da ih konzumirate u svežem stanju, jer ćete tako sigurno iskoristit svo bogatstvo koje oni nude. Ukoliko je to neizvodljivo sa pojedinim namirnicama, obradite ih minimalno, tj da ostanu hrskave dok ih jedete.

Evo šta nauka kaže šta nam od namirnica može pomoći:

Protiv ANEMIJE borite se šargarepom, grožđem, cveklom, potočarkom, kupusom, jabukama, šljivama I kupinama.

LOŠA CIRKULACIJA I ARTERIOSKLEROZA će kapitulirati pred limunom, belim lukom, prazilukom I peršunom.

Ako imate astmu, jedite nar svaki dan.

KAMEN U ŽUČI I BUBREGU  se raspadaju od maslačka, paradajza, bele repe, praziluka, grožđe jabuke I kruške. CELULITIS se topi od limuna. OPADANJE KOSE prestaje konzumiranjem krstovnika ili poročarke. Zbog DIJABETESA treba jesti, crni luk, maslinovo ulje, masline, lešnik I badem a ne treba zaobići ni artičoke. DIJAREJE se zaustavljaju borovnicom, šargarepom, limunom, ribizlama, i ne zaboravite nar I kajsije.

ČIREVI U STOMAKU, vole šargarepu, kupus, limun, grožđe, paradajz I ananas.

HERPES ubijaju jabuke.

VISOK KRVNI PRITISAK snižavaju beli luk, peršun, ribizle, limun I kruške.

SIMPTOME MENOPAUZE ublažavaju ribizle.

DEPRESIJU I NERVNE BOLESTI se koriguju narandžama, cveklom, graškom, šparglom, prazilukom, bademima, šljivama, urmama I drugim suvim voćem.

BOLESTI PANKREASA reaguju ako jedete plavi patlidžan.

BOLESTIMA  BUBREGA će se odupreti celer I koren I list, jabuke, groždje, maslačk, dinja I kozija brada.

I ostalo voće I povrće koje nije spomenuto u ovom tekstu ima svoja korisna svojstva. Samo je stvar da nađete proizvođača koji ne koristi previse preparata za njihov uzgoj. Voće I povrće sa manje tretiranja hemijskim elementima je zdravije I često ne baš tako lepog izgleda, za razliku od onog drugog. Najbolje bi bilo da biljke koje konzumirate i  sami proizvodite. Izgovor „nemam gde“, ali bih, nije prihvatljiv. Poneke vrste se uspešno mogu gajiti i u saksijama i tako ćete sasvim sigurno spojiti lepo i korisno.

Ne treba naglašavati da voće I povrće treba da budu dobro oprani (najbolje četkicom), da ih ne ljuštite, da ih jedete u ograničenim količinama (svako preterivanje vodi  u drugu krajnjost) i da se svakoga dana, zapravo  tokom čitave godine, baš ono brine o našem zdravlju I unapredjuje ga. Zato pažljivo ga birajte, sve što je tamnije od prirodne boje ili fizička oštećenja,  odstranite, jer je proces truljenja započeo, kad god možete jedite ga bez termičke obrade I zapamtite da samo život (biljke su žive, rastu iz semena,  razvijaju se uz pomoć prirodnih faktora zemlje, sunca I vode)  održavaju  život!


Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

ČAR TRANSFORMACIJE JE ZAPRAVO NAJDIVNIJA STVAR U GLUMI

Next Post

VREDELO JE RODITI SE I DIVITI SE BOŽIJIM RUKOTVORINAMA!





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

ČAR TRANSFORMACIJE JE ZAPRAVO NAJDIVNIJA STVAR U GLUMI

Od utorka do petka, u 20 h, prikazuje se porodična humoristička serija  koju publika rado gleda. Po prvi put za glavne...

February 12, 2021