MUZIKA MI SE JEDNOSTAVNO DEŠAVA

Tanja Banjanin je srpska pop pevačica, izdala je četiri muzička albuma. Poznata je po pesmi Ja činim sve, kojom je 1997. godine pobedila na budvanskom festivalu.
Nekoliko godina je radila kao pomoćnica pokrajinskog sekretara za omladinu. Sada se vlasnica moćnog i raskošnog glasa vratila pevanju. Čitaoci Naj magazina  će moći da pročitaju intervju sa Tanjom.

Bili ste aktivni 90- tih godina,pa ste nestali iz medija. Gde ste bili sve ovovreme? Čime ste se bavili?

-Sa moje tacčke gledišta, bila sam aktivna manje-visše sve vreme, ali je percepcija publike drugacčije, što je i logicčno, jer sam se povukla uglavnom iz medija. Elem, tokom 2000-tih sam izdala dva cd-a, jedan singl, bila na festivalima. Sa druge strane, radila sam u Pokrajinskoj vladi do 2018. godine. Nakon toga, ponovo živim samo od muzike, što sada treba shvatiti relativno, s obzirom da smo desetkovani.

Da li ste u vremenu pauze od muzike, razmišljali da odustanete od bavljen muzikom?

-Nikad. To u stvari i nije stvar racionalne odluke u mom slučaju. Muzika mi se jednostavno dešava, pa dešava, deo je mene i mog života. Da, često bude ad hoc, pa `“spolja`“ deluje zbunjujuće, ali …to je to. To sam ja.

U svojoj muzičkoj karijeri ste dosta učestvovali na festivalima. Koji Vam je ostao u sećanju kao poseban i koja Vam je najdraža festivalska pesma?

Pa, sigurno Budvanski festival 1997. god., kad sam pobedila na festivalu i kad je moj život zbog toga dobio drugi tj. pravi tok. Da, to je pesma „Ja činim sve“, ali  boga mi prati je I „Ljubavna“. Pamtim i Sveslovenski bazar u Vitjebsku – Belorusija. I tamo sam pobedila.

Učestvovali ste u sinhronizaciji Diznijevog filma „Kralj lavova“ kao solistkinja. Kakvo Vam je iskustvo?

-Interesantno, zato što je drugačiji pristup. Postoje jasno definisani okviri u kojim sam mogla da se krećem tokom pevanja, zbog sinhronizacije, pa je to za mene bila novina. U početku čak malo frustrirajuće, jer sam navikla da pevam kako ja pevam tj. kako ja hoću i kako me ponese, a ovde je to bilo dijametralno drugačije. U svakom slučaju, konačno nešto drugačije.

Da li je pesma „Ljubav se umorila“ autobiografska?

-U nekom momentu života – da.

Kako je to biti samohrana majka? Imate li savet za samohrane mame?

-Iskrena da budem malo su mi dosadila ta pitanja, zato što je samohrana majka odgovoran posao kao i svako roditeljstvo. Da li je teže? Verovatno, lakše je sigurno u dvoje, pod uslovom da to dvoje funkcionišu, ali smo daleko od žene-žrtve. Hrabrije smo samim tim što se nismo a priori uplašile te uloge, što nije redak slučaj, ali u ostalim segmentima smo majke kao i sve druge. Možda čak i rasterećenije u smislu brige, jer smo načisto same sa sobom, za razliku od žena, pa i muškaraca koji pošto –  poto održavaju nezdravu zajednicu, a to se onda reflektuje i na decu. Materijalna briga je već druga priča. Pravo da vam kažem, nemam neki savet. Svaka je majka i dete priča za sebe, a ko sam ja da delim tako odgovorne savete.?

Imate li u planu nešto novo? Singl ili cd možda?

-Radim na obradi jedne pesme, imam dogovor sa nekim mojim kolegama muzičarima da radimo jedan projekat za svoju dušu, pa šta nam bog da. I ovako je sve stalo, muzičari su desetkovani, pa bar da na ovaj način uživamo.

Gde sve nastupate?

-Uglavnom klubovi, ali neretko I restorani samo sa klavijaturom.

Odlično izgledate. Kakve su Vam bjuti rutine? Da li vežbate?

-Pa, nemam neke specijalne bjuti, pogotovo ne rutine, pravo da vam kažem, mada bih mogla malo da povedem računa, s obzirom na godine. Za sada se uzdam u genetiku. Što se tiče vežbanja, sada opet ne, ali recimo da sam revnosna jedno 6 meseci u godini, pa stanem. Vežbanje volim.

Volite da kuvate. Gledali smo Vas u emisiji „Mr. Kitchen“. Koje Vam je omiljeno jelo?

-Baš sve volim da jedem. Ali, recimo da generalno volim ljuto. Dakle, sve.

Sanela Dimitrijević